Život obeležen devetom umetnošću

Pančevo – Saša Rakezić ne pamti prvi strip koji je nacrtao, a koji bi trebalo da označi početak jednog opusa, dugog četiri decenije, koliko je odbrojano od prvog objavljenog u časopisu „JU strip”. To je otud, kaže, što početaka ima više, a tek nešto sa tog umetničkog puta izloženo je u Galeriji savremene umetnosti u Pančevu, koja upravo ovom postavkom načinje obeležavanje svog jubileja – 50 godina rada.

Rakezić, poznatiji kao Aleksandar Zograf, viđen je kao jedan od najautentičnijih glasova savremenog stripa i po oceni kritike izuzetne sposobnosti da spoji intimnu introspekciju sa istorijskim istraživanjem – kao „arhivar” koji kroz strip oživljava zaboravljene priče običnih ljudi, pronađene u starim pismima, dnevnicima ili na buvljim pijacama, ali i suprotstavljen zvaničnim istorijskim narativima. Ovoga puta pred publiku stavlja tek jedan slučajan izbor, bez hronologije, ali uzorak svega čime se bavio, a toga je mnogo u specifičnom, autentičnom crtežu i istraživačkom pristupu – od andergraund scene do redovnih kolumni u nedeljniku „Vreme”, gde je objavio više od 1.500 stranica stripa. Ipak, Rakezić retko ima vremena za osvrt u prošlost i vraćanje počecima, jer je crtanje stripa posao koji se za njega nikada ne prekida.

„Dan ne prođe, a da ja nisam nešto nacrtao. Moj strip je od početka bio ličnog izraza, duboko, čak autobiografskog, ali se interesovanja pomeraju gotovo svakodnevno. Mislim da ću više zalaziti u teritoriju kolektivno nesvesnog, zapravo, kakva energija treba da postoji u svakom čoveku, ili više ljudi, da bi se stvorio jedan svet, manje ili više smislen. Naravno to je proces u kojem ima mnogo katastrofalnih grešaka, lutanja i svega mogućeg, kao što i čovek pojedinačno ponekad krene pogrešnim putem, tako i  društvo, tako i nacije, tako i čovečanstvo. U izvesnom smislu okrećem se od pojedinačnog psihološkog ka nečem opštem ili zajedničkom”, objašnjava za „Politiku” Aleksandar Rakezić, koji najpre u jugoslovenskoj periodici objavljuje stripove počev od 1986. godine.

Početkom devedesetih sve aktivnije je prisutan u inostranstvu, naročito u Americi, gde „Fantagraphics Books” publikuje više njegovih samostalnih naslova, a zapaženo je prisutan i u brojnim časopisima širom sveta. Takođe, autor je samostalnih naslova u Italiji, Francuskoj, Britaniji, Japanu, Austriji, Grčkoj, dok se u dokumentarno-igrano-animiranom filmu Đorđa Markovića „Poslednja avantura Kaktus Bate” (2018), snimljenom delom i na lokacijama u Pančevu, Rakezić oprobava i u ulozi glavnog naratora i istraživača.

Njegov osoben i angažovan pristup istorijskim poglavljima doveo je do stripa „Krvavi oktobar 1941”, kojim je uz izložbu, u saradnji s Memorijalnim centrom „21. oktobar” iz Kragujevca, bio predstavljen u Srpskom kulturnom centru u Pekingu, pa i preveden na kineski jezik. Među solo izložbe ubrajaju se i one u Beogradu, Sijetlu, Parizu, San Francisku, Rimu i brojnim tačkama širom planete, a vodio je i Internacionalni festival autorskog stripa „GRRR!” u Pančevu. Iako uvek „na oku” i kao učesnik Bijenala u Veneciji kao autor Kataloga, neverovatan je podatak da Rakezić u svom rodnom gradu nikada nije samostalno izlagao. Sada je, napominju u Kulturnom centru Pančeva, napravljen odličan spoj dve značajne godišnjice, pa iako će Aleksandar samostalno izlagati ove godine u maju u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu, Pančevo mu se odužuje kao prvi grad koji obeležava njegov vredan jubilej.

Dok aktuelna izložba u rodnom gradu traje do 27. marta, a nova je uveliko u pripremi, na Rakezićevom radnom stolu je istorija starog Rima. Teme se, dodaje, ciklično menjaju, pa ga trenutno još zaokupljaju i neke „životnije”, poput one – kako je naš svet pre jednog veka rado boravio u banjskim lečilištima. Stalno tragajući za sadržajem svojih „tabli”, dodaje, nije nastala samo ogromna produkcija, već je mnogo toga naučio i o sebi.

– Kako starim, tako me manje zanima trenutan čin, a više stvari posmatram kosmički, fenomenološki. Sve ima mnogo nijansi, iskakanja, nekih scena kojih se dohvatim u nekom momentu i onda ih razradim. To je kao deo vazduha koji dišete, nešto što zauzima dobar broj sati mog života, razmišljanja, beleški... i verovatno ću i ja završiti kao što završava većina strip-crtača – obično ih zateknu nad onom poslednjom tablom koju su uradili. U svakom slučaju bilo je zabavno svih ovih godina – zaključuje Saša Rakezić, alijas Aleksandar Zograf.