Počast svoj izgubljenoj deci sveta

Neizmerni bol roditelja usled gubitka dece, tema je komada „Dragi sine...” koreografa i igrača Saše Rive i Simona Repela, koji ćemo videti večeras od 20 časova u prestoničkom, novom prostoru „Ložionici”, na 23. Beogradskom festivalu igre. Ovo umetničko iskustvo poziva publiku da razmisli o krhkosti života u vremenu i društvu u kojem živimo, aktuelno je u svetlu novih događaja na svetskoj političkoj sceni i iako to možda i nije bila prvobitna namera autora, ima u sebi duboku antiratnu poruku.

Radnja ove predstave prati porodicu – majku, oca i njihovog sina – čiji se životi raspadaju, kada sin odluči da ode u rat. Na sceni je troje igrača, Saša Riva, Simon Repel i Ana Jung, koju je naša publika i ranije gledala (igrala je u Holandskom plesnom teatru i kod Jakopa Godanija). Predstava počinje flešbekom... porodičnim portretom. Sadašnjost je zaustavljena u tišini, gde majka gaji trunku nade dok pokušava da napiše pismo svom sinu, još uvek očekujući njegov povratak. Bol je tih, ali neprekidno prisutan. U budućnosti, roditelji ostaju da žive sa sećanjima.

U susretu sa beogradskim novinarima pre dva dana Riva i Repel su predstavili rečima ono što ćemo videti večeras na sceni:

– Predstava „Dragi sine...” nastala je 2024. godine i veoma je aktuelna, pripada pozorištu, fizičkom teatru. Na sceni vidite staru ženu kako piše izgubljenom sinu u ratu, ne zna gde je on i nada se da će možda to pismo stići do njega. Međutim, ovaj komad, inače narativan, sastavljen od savremene i tradicionalne italijanske muzike, ipak ne govori o ratu, rat doduše okružuje ovu priču. U prvom planu je gubitak deteta. Gubitak roditelja je uvek težak, ali je prirodan, ali nije prirodno da roditelj nadživi dete. Istraživali smo ne samo taj osećaj već i kako nastaviti život dalje. Imali smo na umu i Italiju četrdesetih godina prošlog veka, za vreme Drugog svetskog rata. Ova priča odaje počast svoj izgubljenoj deci sveta i svim roditeljima slične sudbine.

S obzirom na to da se koreografije Rive i Repela bave i drugim temama poput iskrenosti i slobode u starijim godinama, o fenomenu starenja, tom poslednjem poglavlju života, o odrastanju ili nasilju nad ženama, oni dodaju da ih u radu inspirišu i slikarstvo, muzika i književnost. Njihov stil igre su neoklasicizam i moderni izraz.

Zanimljivo je da su Riva i Repel kreirali deo ceremonije otvaranja Olimpijskih igara u Kortini:

– Kreirali smo prvih pet minuta ceremonije otvaranja OI. Učestvovalo je 70 igrača, kao i prvaci baleta milanske „Skale”. Naravno, to se sasvim razlikuje od rada na pozorišnoj predstavi, ali je važno steći osećaj i za takvu vrstu kreacije.

„Riva i Repel” je umetničko udruženje koje su osnovali ovi umetnici 2020. godine u Ženevi, zato što su igrali u Baletu Opere tog grada u Švajcarskoj. Zajedno su učili na Hamburškoj baletskoj akademiji i igrali u trupi Džona Nojmajera. Tokom svojih karijera, ovi izuzetni igrači su se približili različitim koreografskim stilovima, a onda osetili potrebu da izraze svoju kreativnost. Koreografski radovi zanimljivog dvojca utemeljeni su na pozorišnom kvalitetu, nežnosti i poetici teatra. Stilizovane slike povezane su neoklasičnim i savremenim rečnikom, kao i snažnim gestovima.

Kako saznajemo, očekuje ih dinamična saradnja sa više poznatih evropskih kompanija, a sa ovim komadom „Dragi sine...” gostovaće u narednom periodu širom Italije i Nemačke.