Pedofili vrebaju decu u grupama za dopisivanje

Po­li­ci­ja je po­stu­pa­la po pri­ja­va­ma gra­đa­na u ve­zi sa na­lo­gom pod na­zi­vom „Ćer­ke i ta­te do­pi­si­va­nje” na dru­štve­noj mre­ži „Fej­sbuk”, a za ko­ju se sum­nja­lo da slu­ži za us­po­sta­vlja­nje ne­pri­me­re­ne ko­mu­ni­ka­ci­je iz­me­đu od­ra­slih i ma­lo­let­nih li­ca, sa­op­šte­no je pre dva da­na iz MUP-a Sr­bi­je.

„Po na­lo­gu nad­le­žnog tu­ži­la­štva, u ko­mu­ni­ka­ci­ji sa kom­pa­ni­jom ’Me­ta’ pri­ba­vlje­ni su re­le­vant­ni po­da­ci i iz­vr­še­ne po­treb­ne pro­ve­re, na osno­vu ko­jih je utvr­đe­no da se ad­mi­ni­stra­tor pred­met­nog na­lo­ga ne na­la­zi na te­ri­to­ri­ji Sr­bi­je, već na te­ri­to­ri­ji Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske i da­lje pro­ve­re vr­še se u ci­lju utvr­đi­va­nja even­tu­al­ne ko­mu­ni­ka­ci­je sa ma­lo­let­nim li­ci­ma”, is­tak­nu­to je u sa­op­šte­nju.

Na­ve­li su da po­li­ci­ja na­sta­vlja da pra­ti i re­a­gu­je na ova­kve po­ja­ve, a sve s ci­ljem za­šti­te ma­lo­let­nih li­ca u di­gi­tal­nom pro­sto­ru.

Pre­ma re­či­ma Igo­ra Ju­ri­ća, pred­sed­ni­ka Cen­tra za ne­sta­lu i zlo­sta­vlja­nu de­cu (CNZD), ne­mo­gu­će je re­ći da će se ova­kve po­ja­ve pot­pu­no is­ko­re­ni­ti, ali se tač­ka mo­že sta­vi­ti na ne­ka­žnji­vost i na la­ku do­stup­nost.

„Ima­mo re­še­nja, ili ne­ka tri ni­voa, ka­ko smo mi to pre­po­zna­li. Pre sve­ga za­ko­no­dav­ni – da­kle Sr­bi­ja već ra­di na po­o­štra­va­nju ka­zni po pi­ta­nju sek­su­al­nog zlo­sta­vlja­nja de­ce na in­ter­ne­tu i ka­da go­vo­ri­mo o ge­ne­ri­sa­nom sa­dr­ža­ju, od­no­sno onom ko­ji je na­pra­vljen po­mo­ću ve­štač­ke in­te­li­gen­ci­je. Za­tim teh­no­lo­ški – ve­ći pri­ti­sak mo­ra da po­sto­ji na plat­for­me, pr­vo da oni bu­du od­go­vor­ni za sa­dr­žaj ko­ji se de­li na mre­ža­ma ko­je su u nji­ho­vom vla­sni­štvu i da oni ko­ri­ste ala­te ka­ko bi pre­po­zna­li pre­da­to­re i ma­te­ri­jal ko­ji se tu po­ja­vlju­je i da, uko­li­ko oni ne re­a­gu­ju ukla­nja­njem tog sa­dr­ža­ja, da bu­du ka­žnje­ni. I ono što je ne­ki, da ka­žem, tre­ći ni­vo je­ste pre­sta­nak nor­ma­li­za­ci­je de­lje­nja sa­dr­ža­ja na ko­ji­ma su de­ca pu­tem in­ter­ne­ta – to je ne­što što da­nas ro­di­te­lji sa­mo­volj­no ra­de, bez sve­sti da ne­ko fo­to­gra­fi­ju de­te­ta sa mo­ra, to­kom ku­pa­nja ili slič­no mo­že da zlo­u­po­tre­bi”, re­kao je Ju­rić za naš list.

Na pi­ta­nje ko­li­ko ima slič­nih slu­ča­je­va ova­kvih gru­pa, ka­zao je da pre­ci­znu sta­ti­sti­ku ni­je mo­gu­će da­ti jer se te gru­pe ak­ti­vi­ra­ju i ga­se na dnev­nom ni­vou.

„Ono što zna­mo je­ste da broj pri­ja­va ra­ste iz go­di­ne u go­di­nu – taj po­da­tak je alar­man­tan, jer zna­či da ima mno­go pre­da­to­ra i de­ce ko­ja su sek­su­al­no eks­plo­a­ti­sa­na pu­tem in­ter­ne­ta, ali i da se, s dru­ge stra­ne, o ovom pro­ble­mu gla­sno go­vo­ri i da su de­ca i ro­di­te­lji osna­že­ni da ovaj pro­blem pri­ja­ve”, po­ja­snio je Ju­rić.

De­ca su, po svo­joj pri­ro­di, ra­do­zna­la. Za­to, uko­li­ko nji­ho­va ra­do­zna­lost pre­đe gra­ni­ce u di­gi­tal­nom sve­tu i po­sta­nu sve­sni da su u pro­ble­mu, neo­p­hod­no je da ima­ju po­dr­šku ro­di­te­lja, na­gla­ša­va naš sa­go­vor­nik.

„Re­če­ni­ca ’ne­ćeš vi­še ko­ri­sti­ti mre­že’ je in­stink­tiv­na, ali za­i­sta kon­tra­pro­duk­tiv­na. Ako de­te ka­zni­mo od­u­zi­ma­njem di­gi­tal­nog sve­ta, na­kon što nam se po­ve­ri­lo, mi mu ustva­ri ša­lje­mo po­ru­ku da je po­gre­ši­lo za­to što nam se po­ve­ri­lo. Re­še­nje ni­je u izo­la­ci­ji, već u edu­ka­ci­ji. Stal­ni rad na di­gi­tal­noj pi­sme­no­sti je ključ”, sma­tra pr­vi čo­vek CNZD-a.

Po­ne­kad, u že­lji da za­šti­te de­te, ali i da pre­da­tor bu­de ade­kvat­no ka­žnjen – ro­di­te­lji uzi­ma­ju za­kon „u svo­je ru­ke”. Ta­kav po­stu­pak, iako oprav­dan emo­ci­ja­ma, mo­že ima­ti ne­ga­ti­van efe­kat.

„Ni­ka­ko ne sa­ve­tu­jem ro­di­te­lji­ma da se igra­ju de­tek­ti­va, to je iz­u­zet­no opa­sno iz dva raz­lo­ga. Pr­vo, za­i­sta mo­že­te opa­sno ugro­zi­ti bez­bed­nost de­te­ta, a dru­go – ne­struč­no pri­ku­plja­nje do­ka­za mo­že ih uči­ni­ti ne­u­po­tre­blji­vim. Ono što je oba­ve­za sva­kog ro­di­te­lja, ka­da vam se de­te po­ža­li, je­ste da za­be­le­ži do­pi­si­va­nje ili fo­to­gra­fi­ju i da ski­ne URL adre­su sa­mog na­lo­ga s ko­jeg je pi­sa­no de­te­tu. Ono gde ro­di­te­lji naj­če­šće gre­še je da po­de­le jav­no pu­tem mre­ža po­ru­ku ili pro­fil pre­da­to­ra na mre­ža­ma, to je po­tez ko­ji uni­šta­va sve do­ka­ze i mo­guć­nost da se ne­što is­ko­ri­sti na sud, a na sve to je sam pre­da­tor upo­zo­ren da je jav­no obe­le­žen i ne­će se vi­še ja­vlja­ti”, upo­zo­rio je naš sa­go­vor­nik.

Ka­ko su naj­če­šće mre­že za pri­ku­plja­nje fo­to­gra­fi­ja ma­lo­let­ni­ka i stu­pa­nje u kon­takt s nji­ma „In­sta­gram” i „Fej­sbuk”, Ju­rić je is­ta­kao da bi otva­ra­nje lo­kal­ne „Me­ta” kan­ce­la­ri­je ili bar ime­no­va­nje zva­nič­nog pred­stav­ni­ka sa ovla­šće­nji­ma bi­lo od ogrom­nog zna­ča­ja za Sr­bi­ju.

„Tre­nut­no se na od­go­vo­re po za­mol­ni­ca­ma iz ino­stran­stva ipak če­ga pre­du­go, bez ob­zi­ra što Mi­ni­star­stvo unu­tra­šnjih po­slo­va Sr­bi­je i tu­ži­la­štvo ima­ju od­lič­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju s tom kom­pa­ni­jom. Za ne­ke ozbilj­ne slu­ča­je­ve ko­mu­ni­ka­ci­ja se po­ka­za­la kao so­lid­no br­za, me­đu­tim, lo­kal­na kan­ce­la­ri­ja bi zna­či­la di­rekt­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju s na­šim nad­le­žnim or­ga­ni­ma, ga­še­nje spor­nih gru­pa, iden­ti­fi­ka­ci­ja pu­tem aj-pi adre­sa ko­ri­sni­ka ko­ji vr­še eks­plo­a­ta­ci­ju. Pro­ce­su­i­ra­nje bi se vr­ši­lo u re­al­nom vre­me­nu, a ne me­se­ci­ma ka­sni­je, ka­da šte­ta već mo­že bi­ti na­či­nje­na”, za­klju­čio je Igor Ju­rić.