Ma­lak­sa­lost i po­spa­nost usled prolećnog umora i pomeranja kazaljki na satu

Let­nje ra­ču­na­nje vre­me­na po­či­nje u ne­de­lju, 29. mar­ta i ta­da će se ka­zalj­ke sa dva ča­sa uju­tru po­me­ri­ti na tri. Ovo vre­me do­no­si du­že da­ne, ali i ma­njak sna.

– Taj „ukra­de­ni” sat ko­ji se do­dao rad­nom de­lu da­na uzet je iz pe­ri­o­da ka­da bi naj­vi­še tre­ba­lo da se od­ma­ra. Uz pro­leć­ni umor i taj sat manj­ka, ne­ki­ma će se ja­vlja­ti vr­to­gla­vi­ca, ne­ki­ma gla­vo­bo­lja, ma­lak­sa­lost, raz­dra­žlji­vost... Te­ško je re­gu­li­sa­ti san, po­seb­no će po­go­di­ti one ko­ji su ra­no­ra­ni­o­ci, vo­za­če, pa čak i de­ca ko­ja idu u vr­tić bi­će ma­lo kenj­ka­vi­ja – na­ja­vi­la je dr Rad­mi­la Še­hić simp­to­me ko­ji nas oče­ku­ju pred­sto­je­ćih da­na dok se ne na­vik­ne­mo na pro­leć­ne da­ne i let­nje vre­me na sa­tu.

Mno­go je onih ko­ji se već sa­da ose­ća­ju po­spa­no, is­cr­plje­no i ma­lak­sa­lo. Uzrok je pro­leć­ni umor ko­ji se ja­vlja usled hor­mon­skog dis­ba­lan­sa u vre­me ka­da se me­nja go­di­šnje do­ba i ka­da se or­ga­ni­zam či­sti od ma­sne zim­ske hra­ne i manj­ka ak­tiv­no­sti i pre­la­zi u ak­tiv­ni­ji re­žim.

– Pro­leć­ni umor nam ma­nje ško­di ne­go ve­štač­ko skra­ći­va­nje sna. Pr­va tri da­na od pro­me­ne vre­me­na, pri­me­ćen je ve­ći broj pa­ci­je­na­ta ko­ji do­ži­ve mo­žda­ni ili sr­ča­ni in­farkt. Na sre­ću, ljud­ski mo­zak ima bi­o­re­gu­la­to­re i cen­tre ko­ji se br­zo na­vik­nu na pro­me­ne. Ta­ko da pe­ri­od na­vi­ka­va­nja tra­je od se­dam do de­set da­na, u za­vi­sno­sti ka­kvo je zdrav­stve­no sta­nje oso­be – do­da­la je dok­tor­ka.

Po­što ni­šta ne mo­že­mo da uči­ni­mo da to pro­me­ni­mo, tre­ba­lo bi ne­ko­li­ko da­na pre vra­ća­nja ka­zalj­ki da le­že­mo bar sat vre­me­na ra­ni­je, da uhva­ti­mo po­re­dak ka­da se vre­me pro­me­ni. Pre­po­ru­ču­je se pre­ska­ka­nje ve­čer­njih ja­čih obro­ka, iz­be­ga­va­nje stre­snih si­tu­a­ci­ja ili uz­ne­mi­ru­ju­ćeg sa­dr­ža­ja ne­po­sred­no pred spa­va­nje.

Na­gle pro­me­ne vre­me­na i skok broj­ki na ter­mo­me­tru do­ne­li su i ri­no vi­ru­se pa se u če­ka­o­ni­ca­ma mo­gu vi­de­ti pa­ci­jen­ti sa simp­to­mi­ma ka­šlja, cu­re­nja no­sa, a kod ne­kih se ja­vlja i po­vi­še­na tem­pe­ra­tu­ra.

– Re­dov­no uzi­ma­nje sve­žeg vo­ća i po­vr­ća, is­pi­ra­nje slu­zni­ca no­zdr­va i gr­la mo­gu ubla­ži­ti simp­to­me – pre­po­ru­či­la je Še­hi­će­va i do­da­la da je to nor­ma­lan pad imu­ni­te­ta po­sle zi­me u to­ku ko­je se je­de vi­še ma­sni­je i sla­ni­je hra­ne.