Poslednji oproštaj od Gordane Marić

Samo napred! Bodro, veselo umetnički! Tim rečima se Gordana Marić, posvećena, voljena profesorka glume Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, opraštala od onih koji su imali sreću da je poznaju i da sa njom razgovaraju.

Profesorka glume u penziji, koja je obeležila jednu eru jugoslovenske scenske umetnosti preminula je u rodnom Beogradu 4. februara u 74. godini, ostavivši za sobom svoje heroine: Gocu, Katarinu Petrović, Mariju, Lenočku… Vest o njenom odlasku duboko je potresla glumačku scenu, posebno njene studente.

Komemorativni skup povodom odlaska Gordane Marić, održan je juče na kamernoj sceni „Mata Milošević” Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, gde je važila za profesora kod kojeg se zanat peče studiozno i temeljno. O životu i delu voljene profesorke i koleginice oprostili su se Petar Benčina, Ferid Karajica, Branka Pujin, njeni „klasići” Nada Blam i Irfan Mensur, prisetivši se njene neposrednosti, glumačkog dara, odanosti, smeha kojim je osvajala… Ali i brojni studenti koji su organizovali ovaj, poslednji oproštaj od drage profesorke, upravo u prostoru gde su sa njom gradili svoj osobeni umetnički svet. U sali su primećeni i Ivana Vujić, Ljiljana Mrkić Popović, Dijana Marojević…

– Bilo je u njoj plamena i energije za tri veka. Tako je i išla kroz život. Kao da je pred njom večnost, nikada se nije osvrtala, samo je gledala napred. Njen duh je bio mlad i radoznao. Ispod svih tih oklopa kojima se štitila od sveta, naša Goca jeste bila dobra, nežna duša, senzibilna i načitana, ubeđena da svet može da bude bolji, spremna da veruje u ljude, da postoji pravda i da umetnost i ljubav mogu da menjaju svet ako prvo dopustimo da menjaju nas – kazao je Petar Benčina.

Publici širom bivše Jugoslavije Gordana Marić ostaće upamćena kao nežna, naivna, dobra Goca iz serije „Grlom u jagode”. Tumačila je tada devojku glavnog junaka Baneta Bumbara, koga je igrao Branko Cvejić, a koja iz ljubavi veruje u ono što želi da veruje. Kako se juče moglo čuti, tvrdila je da je u potpunosti suprotna toj Goci – da je hipik u duši, buntovnica, jer je uvek birala put kojim se ređe ide, uvek uzvodno, uvek drugačije.

Serija „Grlom u jagode” je snimana 1975. godine, a šest meseci trajale su pripreme. Njena poslednja uloga na filmu bila je 2001. godine u delu „Žućko”, posle čega je postala profesor na Katedri za glumu na FDU. Kakav je rezultat njenog dugogodišnjeg pedagoškog rada najbolji dokaz su poruke njenih studenata, poput ovih: „Tokom četiri godine intenzivnih studija imala sam privilegiju da rastem uz vas. Nije to uvek bio lak odnos, bilo je trenutaka kada vas nisam razumela, kada su vaše reči delovale strogo, daleko, nedokučivo. Ipak, upravo te rečenice danas najjasnije odzvanjaju u meni.”

Stalni član Ateljea Gordana Marić 212 bila je od 1974. do 1981. godine. U međuvremenu magistrirala je iz teorije glume i postala docent, kasnije profesor glume na FDU. Pisala je tekstove o mogućnostima glumačkog izraza. Otuda i njeno izdanje „Neuhvatljivi sistem glume” u koje je utkala svoja razmišljanja o tom tananom svetu scenske umetnosti čije delove je juče čitao glumac Ivan Jevtović.

Manje je poznato da se Gordana Marić svesno povukla iz žiže javnosti kako bi se posvetila pedagoškom radu, teatrologiji i svom doktorskom radu. Pojavila se i u nastavku serije i filmu „Jagode u grlu”, „Marija”, „Zid smrti”, „Ujež”… I diskretno žalila što se ne pojavljuje na sceni.