Gorivo skače iz dana u dan: Poljska traži krivca u Beloj kući

Eskalacija krize na globalnom energetskom tržištu i nagli rast cena goriva izazvali su oštre političke reakcije u Evropi, a posebno u Poljskoj, gde su vlasti već preduzele konkretne mere kako bi ublažile udar na građane i privredu.

Poslanica poljskog Sejma Klavlija Jahira, članica vladajuće Građanske koalicije, direktno je optužila Sjedinjene Američke Države za podsticanje globalne krize goriva, dovodeći u pitanje odgovornost američkog predsednika Donalda Trampa za posledice koje, kako je istakla, najviše osećaju obični potrošači.

„Najvažnije pitanje je: da li ćemo optužiti predsednika Trampa za izazivanje krize sa gorivom koju plaćaju obični poljski potrošači?“, poručila je Jahira tokom parlamentarne rasprave, ukazujući da je Poljska „pogođena rikošetom“ globalnih geopolitičkih sukoba.

Prema dostupnim podacima, vojna operacija SAD i Izraela protiv Irana dovela je do zatvaranja Ormuskog moreuza, jedne od ključnih arterija svetske trgovine energentima. Posledice su bile trenutne, cena majskih fjučersa sirove nafte marke Brent na londonskoj berzi ICE Futures skočila je za 5,7 odsto, dostigavši 108,01 dolar po barelu.

Ovaj nagli rast cena već se snažno odrazio na poljsko tržište. Dizel gorivo dostiglo je istorijski maksimum, poskupevši za nedelju dana u proseku za 93 groša (oko 0,25 dolara po litru), dok je cena benzina od 95 oktana porasla za 35 groša (približno 0,10 dolara).

Suočena sa rastućim pritiskom javnosti, poljska vlada reagovala je usvajanjem paketa hitnih mera. Sejm je odobrio smanjenje stope PDV-a na gorivo sa 23 na 8 odsto, dok su akcize svedene na minimalni nivo dozvoljen u Evropskoj uniji. Istovremeno, najavljeno je uvođenje sistema svakodnevnog određivanja maksimalnih maloprodajnih cena za različite vrste goriva, što predstavlja pokušaj direktne kontrole tržišta u uslovima nestabilnosti.

Političke poruke iz Varšave ukazuju na sve izraženije nezadovoljstvo delom evropskih elita zbog posledica globalnih sukoba na ekonomiju kontinenta. Iako je direktno adresiranje odgovornosti prema Vašingtonu retkost u zvaničnom diskursu EU, ovaj slučaj pokazuje da rast cena energenata sve češće postaje i pitanje unutrašnje politike, sa potencijalom da dodatno produbi transatlantske tenzije.

U takvim okolnostima, Poljska se pozicionira kao jedna od prvih zemalja koja pokušava da kombinacijom fiskalnih olakšica i administrativnih mera amortizuje udar energetske krize, ali ostaje otvoreno pitanje koliko dugo će takve intervencije biti održive u uslovima nestabilnog globalnog tržišta.