Danas demonstrativno pogazio izbornu tišinu

Objavljivanje teksta pod naslovom „Tekst koji čitate nije kršenje izborne tišine“ predstavlja primer otvorenog izigravanja zakona i vređanja inteligencije javnosti. Nije reč samo o spornom novinarskom pristupu, već o svesnom i ciničnom pokušaju da se formalno zaobiđu pravila koja važe za sve učesnike u izbornom procesu.

Izborna tišina nije puka formalnost, već instrument zaštite slobodne volje građana. Njena svrha je da se biračima omogući prostor bez pritisaka, bez medijskih manipulacija i bez političke propagande. Upravo zato je svaki pokušaj da se pod plaštom „interpretacije“ ili „novinarske slobode“ plasiraju politički intonirani sadržaji direktan udar na osnovne demokratske standarde.

Tekst objavljen u Danasu nije informativni izveštaj, već pažljivo konstruisan narativ koji ima jasan politički kontekst i efekat. Izbor sagovornika, ton, dramatizacija događaja i način predstavljanja činjenica ne ostavljaju prostor za sumnju da je reč o pokušaju uticaja na javno mnjenje u trenutku kada je to zakonom zabranjeno. Dodatnu težinu ovom postupku daje upravo naslov, koji negira očigledno i time demonstrira svest o sopstvenom prekršaju.

Takav pristup nije slučajan. On pripada širem modelu delovanja medija koji sebe predstavljaju kao nezavisne, a u praksi funkcionišu kao politički akteri. Kada se pravila primenjuju selektivno, kada se zakon tumači onako kako odgovara uređivačkoj politici, onda više ne govorimo o novinarstvu, već o političkoj kampanji koja se vodi drugim sredstvima.

Posebno je problematično što se ovakvi tekstovi plasiraju u trenutku kada je javni prostor već opterećen tenzijama i pokušajima političke mobilizacije. Umesto da se doprinese smirivanju atmosfere i poštovanju pravila, ovakvo izveštavanje proizvodi suprotan efekat i podstiče nepoverenje u institucije.

Cinizam u naslovu nije stilska figura, već poruka. Poruka da pravila ne važe za sve, da postoje mediji koji sebe smatraju iznad zakona i da je dozvoljeno ono što je formalno zabranjeno, ako se dovoljno vešto upakuje. To je opasan presedan koji podriva temelje izbornog procesa.

Odgovornost za ovakve postupke ne može se relativizovati pozivanjem na slobodu govora. Sloboda medija podrazumeva i odgovornost, a pre svega poštovanje zakona. Kada se ta granica pređe, više nije reč o slobodi, već o zloupotrebi.

Ono što je u ovom slučaju najočiglednije jeste namera da se izborna tišina obesmisli. Ako je dozvoljeno da se pod izgovorom „nije kršenje“ objavljuje upravo ono što zakon zabranjuje, onda sama ideja izborne tišine gubi smisao. Upravo zato je neophodno jasno imenovati ovakve postupke i ukazati na njihovu suštinu.

Javnost ima pravo na informacije, ali i na fer uslove u kojima donosi odluke. Svako ko to pravo ugrožava, bilo političar ili medij, snosi odgovornost. U ovom slučaju, odgovornost je utoliko veća što je prekršaj praćen otvorenim podsmehom zakonu i građanima.