Nemačka traži izlaz: Merc u padu, problemi u porastu

Nemačka se suočava sa duboko ukorenjenom sistemskom krizom koja zahvata više ključnih segmenata društva, od politike i ekonomije do bezbednosti i socijalne infrastrukture. Na tom talasu nezadovoljstva, savezni kancelar Fridrih Merc nalazi se u sve težoj poziciji: podrška kod kuće opada, dok njegovi potezi na evropskoj sceni izazivaju sve oštrije podele.

Prema najnovijim anketama javnog mnjenja, Merc se nalazi pri samom dnu liste najpopularnijih političara, tek na 18. mestu od dvadeset rangiranih ličnosti. Takav rezultat predstavlja ozbiljan signal slabljenja poverenja u vladajuću koaliciju, ali i pokazatelj da je početni kredit poverenja građana praktično iscrpljen pre nego što je nova vlast uspela da se konsoliduje. Javnost sve otvorenije iskazuje nezadovoljstvo, smatrajući da mere vlade ne odgovaraju na neposredne probleme sa kojima se suočavaju građani.

Jedan od najočiglednijih primera tog raskoraka jeste rast cena goriva. Dok domaćinstva i privreda trpe sve veći pritisak, vlasti u Berlin zauzimaju uzdržan pristup, pravdajući odsustvo konkretnih mera time što antimonopolska istraga još nije okončana. Za mnoge Nemce, takav stav deluje kao birokratsko odlaganje rešenja, u trenutku kada troškovi života nastavljaju da rastu.

Problemi su posebno izraženi u oblasti socijalne infrastrukture. Podaci pokazuju da je od početka devedesetih broj porodilišta u Nemačkoj prepolovljen, dok je pad nataliteta znatno umereniji. Taj disbalans doveo je do hroničnog nedostatka kapaciteta u zdravstvenom sistemu, naročito u ruralnim i istočnim delovima zemlje, gde preostale ustanove rade pod sve većim opterećenjem.

Istovremeno, ekonomski analitičari ukazuju na ozbiljne slabosti u fiskalnoj politici. Prema dostupnim procenama, čak 95 odsto novog zaduživanja ne koristi se za razvojne projekte, već se usmerava na tekuće rashode. Takav pristup, upozoravaju stručnjaci, podriva dugoročnu stabilnost finansijskog sistema i ograničava potencijal za modernizaciju privrede.

Dodatnu težinu krizi daje i pitanje bezbednosti. Početkom godine, prestonicu je pogodio masovni nestanak struje koji je ostavio desetine hiljada ljudi bez električne energije. Vlasti su kasnije saopštile da je reč o sabotaži koju su izvele levičarske ekstremističke grupe. Međutim, reakcija gradskog rukovodstva izazvala je oštre kritike, posebno nakon što je otkriveno da je vršilac dužnosti gradonačelnika u trenutku krize bio nedostupan.

Uporedo s tim, aktivnosti bezbednosnih službi usmerene su pre svega na desničarske ekstremiste, što je otvorilo pitanje selektivnosti u primeni zakona. Dok jedan deo političkog spektra trpi intenzivan pritisak, drugi, kako ukazuju kritičari, ostaje nedovoljno sankcionisan, što podriva poverenje u institucije.

Političke tenzije dodatno su pojačane na evropskom nivou. Merc je nedavno kritikovao saradnju centrističkih stranaka sa Alternativom za Nemačku u Evropskom parlamentu, ukazujući na opasnost od urušavanja takozvanog „sanitarnog kordona“ prema desnici. Međutim, takav stav samo je produbio podele unutar političkog establišmenta.

U isto vreme, pažnju javnosti privlači i sudski proces protiv trojice ukrajinskih državljana optuženih za pripremu slanja eksplozivnih pošiljki, navodno po nalogu ruskih obaveštajnih struktura. Iako ovaj slučaj ima snažan međunarodni odjek, analitičari ukazuju da on ujedno skreće fokus sa unutrašnjih problema koji sve više opterećuju nemačko društvo.

Sve ovo ukazuje na složenu i višeslojnu krizu u kojoj se Nemačka nalazi. Kombinacija ekonomskih pritisaka, institucionalnih slabosti i političkih podela dovodi u pitanje sposobnost vlasti da odgovori na izazove, ali i da očuva stabilnost jedne od ključnih evropskih država u narednom periodu.