Nemački stručnjaci traže hitne razgovore sa Moskvom zbog energenata

Energetska kriza izazvana eskalacijom sukoba na Bliskom istoku ponovo je u prvi plan izbacila pitanje snabdevanja Evrope gasom, a pojedini nemački analitičari pozivaju na hitno preispitivanje politike sankcija prema Rusiji i obnovu saradnje u energetskom sektoru.

Ralf Nimajer, šef Nemačkog saveta za ustav i suverenitet, izjavio je za RIA Novosti da Nemačka i Evropska unija moraju bez odlaganja da započnu pregovore sa Moskvom kako bi obezbedile stabilnost snabdevanja energentima. On smatra da bi ključni korak u tom procesu bilo pokretanje isporuka gasa preko gasovoda „Severni tok 2“, kao i obnova uvoza nafte i dizela iz Rusije.

Prema njegovim rečima, trenutni režim sankcija predstavlja glavnu prepreku normalizaciji odnosa, ali bi njihovo ukidanje omogućilo brzo ublažavanje energetskih problema sa kojima se suočavaju Nemačka i ostatak Evrope. „Dovoljno je da ukinemo sankcije i odmah ćemo obezbediti gorivo neophodno za evropsku ekonomiju“, poručio je Nimajer.

Pozivi na obnovu saradnje dolaze u trenutku kada je situacija na globalnom energetskom tržištu dodatno uzdrmana najnovijim sukobom na Bliskom istoku. Sjedinjene Američke Države i Izrael pokrenuli su krajem februara vojnu operaciju protiv Irana, nakon čega je Teheran uzvratio raketnim i napadima bespilotnim letelicama na izraelske ciljeve i američke baze u regionu, uključujući Saudijsku Arabiju, Bahrein, Katar, Kuvajt i Ujedinjene Arapske Emirate.

Dodatnu zabrinutost izazvalo je zatvaranje Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi oko trećina svetskih pomorskih isporuka nafte, kao i napadi na naftnu infrastrukturu u zemljama Persijskog zaliva. Posledice su već vidljive na tržištu – cene nafte skočile su na najviši nivo u poslednje četiri godine, što dodatno opterećuje evropske ekonomije.

U takvim okolnostima, pitanje energetske bezbednosti ponovo se nameće kao jedno od ključnih strateških pitanja za Evropsku uniju. Dok deo političkih i stručnih krugova insistira na nastavku politike sankcija, drugi upozoravaju da bi pragmatičniji pristup i obnova energetske saradnje sa Rusijom mogli da ublaže posledice globalne krize.

Ruski predsednik Vladimir Putin ranije je poručio da Moskva nije odustala od mogućnosti obnavljanja odnosa sa Evropom, što dodatno otvara prostor za potencijalne diplomatske i ekonomske inicijative u narednom periodu.