Iz­gle­da će­ra­će­mo se još

Pro­šle ne­de­lje u Sa­ra­je­vu, na po­ziv re­is efen­di­je Hu­se­i­na Ka­va­zo­vi­ća, odr­žan je sa­sta­nak bo­šnjač­ke eli­te – po­li­tič­ke, ver­ske, kul­tur­ne, voj­ne, ve­te­ran­ske, pri­vred­ne. Oku­pi­li se u Ga­zi Hu­sref-be­go­voj bi­bli­o­te­ci: em, u bi­bli­o­te­ci da se zna da su uče­sni­ci uče­ni lju­di ili­ti ule­ma, em, u Ga­zi Hu­sref-be­go­voj, da se zna da je sa­stav bio stro­go mu­sli­man­ski. Me­đu čla­no­vi­ma bi­bli­o­te­ke na­šli su se po­zna­ti lju­bi­te­lji knji­ge, po­put mi­ni­stra El­me­di­na Mi­de Ko­na­ko­vi­ća, spor­ne di­plo­me i Ra­me Isa­ka, što pro­du­ho­vlje­nim li­kom to­li­ko zra­či da mu i ne tre­ba ća­ga ko­ju Mi­do ne­ma. Da su se na­šli pod kro­vom ne­ke sve­tov­ne in­sti­tu­ci­je, si­gur­no bi im se pri­dru­ži­li Želj­ko, Bo­gić i Mir­ko, kao i ne­ki mla­di ja­nji­ča­ri. Ova­ko sve „ho­dže, ha­dži­je i ha­fi­zi”.

 Njih tri­de­set tro­ji­ca pot­pi­sa­li su „iz­ja­vu o osu­di go­vo­ra mr­žnje, isla­mo­fo­bi­je i la­žnih na­ra­ti­va o Bo­šnja­ci­ma i BiH kao od­go­vor na zlo­na­mer­nu kam­pa­nju pro­tiv Bo­šnja­ka i BiH. E sad, po­što je reč o „go­vo­ru mr­žnje”, u cen­tru fo­to­gra­fi­je, na ko­joj se na tri ni­voa po­re­đa­lo „član­stvo bi­bli­o­te­ke”, tik uz do­ma­ći­na re­is efen­di­je sto­ji Ba­kir Izet­be­go­vić, ko­ji je odav­no iz­ja­vio da su „Sr­bi loš na­rod”, „ge­no­ci­da­ši”, „da ži­ve u zlo­či­nač­koj re­pu­bli­ci šum­skoj”.

Red ni­že is­pod tog li­de­ra naj­ja­če bo­šnjač­ke par­ti­je i na­kon je­se­njih iz­bo­ra, ve­ro­vat­no jed­nog od tro­je na če­lu BiH, se­di eks re­is Mu­sta­fa Ce­rić, ko­ji je mu­sli­ma­ne ko­ji su to­kom pan­de­mi­je od­la­zi­li u Be­o­grad da pri­me vak­ci­nu, na­zvao naj­ve­ćom sra­mo­tom u isto­ri­ji Bo­šnja­ka. Šam­pi­o­ni go­vo­ra mr­žnje usta­li pro­tiv go­vo­ra mr­žnje.

Ka­da spo­mi­nju „isla­mo­fo­bi­ju”, ne vi­dim baš ni­ka­kve lo­gi­ke da se Bo­šnja­ci usred mu­sli­man­skog Sa­ra­je­va bu­ne pro­tiv isla­mo­fo­bi­je, jer bi to bi­lo isto kao da se Je­vre­ji bu­ne zbog an­ti­se­mi­ti­zma u Tel Avi­vu. Ne znam gde na Ba­ščar­ši­ji na­đo­še ma­ni­fe­sta­ci­je isla­mo­fo­bi­je. Pri­me­ra an­ti­se­mi­ti­zma, me­đu­tim, u tom gra­du, ima: ot­ka­zi­va­nje Evrop­ske kon­fe­ren­ci­je ra­bi­na i ce­pa­nje izra­el­skih pa­so­ša, svr­sta­va­nje pro­tiv Izra­e­la u ra­tu na Bli­skom is­to­ku. Da su iz­ja­vom osu­di­li go­vor mr­žnje na­čel­no, bez spo­mi­nja­nja isla­mo­fo­bi­je, pa i ne­ka­ko, ali kad su već eks­pli­cit­no spo­me­nu­li isla­mo­fo­bi­ju, mo­gli su i an­ti­se­mi­ti­zam, i to na pr­vom me­stu. A isla­mo­fo­bi­ju, sa­mo uz na­po­me­nu da je ima u sve­tu, a ne u še­he­ru.

Naj­zad, „zlo­na­mer­na kam­pa­nja pro­tiv Bo­šnja­ka i BiH”, ni­ti se ču­je ni­ti se vi­di bi­lo gde u sve­tu. Za Za­pad oni ni­su opa­sni kao Bo­šnja­ci ne­go kao le­glo islam­skog te­ro­ri­zma na gra­ni­ci EU. Svet bar pro for­me po­dr­ža­va Dej­ton­ski spo­ra­zum sa anek­si­ma, ali oni ga do­ži­vlja­va­ju kao „lu­dač­ku ko­šu­lju”. Ovaj deo Iz­ja­ve sa 33 pot­pi­sa adre­si­ran je na Re­pu­bli­ku Srp­sku i „Her­ceg-Bo­snu”, kon­kret­no na Čo­vi­ća i Do­di­ka ko­ji tra­že iz­vor­ni Dej­ton, no­vi do­go­vor ili mir­ni raz­laz, a oni ne­će ni da ču­ju. Be­laj je za njih na­stao ka­da je po­sle de­ce­ni­ja ame­rič­ke bez­re­zer­vne po­dr­ške Bo­šnja­ci­ma, Do­nald Tramp za­tra­žio rav­no­pra­van do­go­vor tri stra­ne u Bo­sni i za­ra­tio na Bli­skom is­to­ku pro­tiv islam­skih ze­ma­lja u „za­šti­tu hri­šćan­skog sve­ta”.

Elem, na­šli su se opet „Mu­sli­ma­ni iz­me­đu is­to­ka i za­pa­da”, ka­ko gla­si na­slov Ali­ji­ne dru­ge knji­ge iz pe­ri­o­da ile­ga­le. Islam­ske ze­mlje ne mo­gu da im bu­du oslo­nac jer su in­vol­vi­ra­ne u ra­to­ve na Bli­skom is­to­ku, a EU ku­bu­ri i sa­ma sa so­bom. Ba­kir Izet­be­go­vić se pri­se­tio da su „Bo­šnja­ci Ru­si­ju pre­pu­sti­li Sr­bi­ma” i za­tra­žio pri­jem kod Ka­la­bu­ho­va, a Be­ći­ro­vić, ko­ji je funk­ci­jom čla­na Pred­sed­ni­štva BiH do­dao na te­ži­ni di­va­nu kod re­i­sa u Hu­sref-be­go­voj bi­bli­o­te­ci, za­pu­tio se kod ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra NA­TO-a. Su­vi­šno je i na­po­me­nu­ti da je u Bri­sel kre­nuo bez sa­gla­sno­sti dru­ga dva čla­na ko­lek­tiv­nog Pred­sed­ni­štva BiH. Ru­te, me­đu­tim „ni­je imao vre­me­na za nje­ga” što je već sa­mo po se­bi u Sa­ra­je­vu do­ži­vlje­no kao pot­ce­nji­va­nje jed­ne „su­ve­re­ne me­đu­na­rod­no pri­zna­te dr­ža­ve”. A tek od­go­vor, ko­ji je na „zah­tev da BiH bu­de hit­no pri­mlje­na u NA­TO jer to po­dr­ža­va­ju dve tre­ći­ne nje­nih gra­đa­na”, do­bio od Ru­te­o­ve za­me­ni­ce, bio je po­ra­ža­va­ju­ći: „I po­red for­mal­nog na­pret­ka ko­ji Bo­sna i Her­ce­go­vi­na be­le­ži u sa­rad­nji sa NA­TO-om, ključ­na pre­pre­ka i da­lje osta­je po­li­tič­ka re­al­nost unu­tar BiH. Bez sa­gla­sno­sti pred­stav­ni­ka vla­sti iz Re­pu­bli­ke Srp­ske, pro­ces pri­stu­pa­nja ne mo­že pre­ći iz teh­nič­ke u po­li­tič­ku fa­zu, što prak­tič­no zna­či da svi do­sa­da­šnji ko­ra­ci na tom pu­tu ima­ju li­mi­ti­ran do­met. Ak­tu­el­na vlast u Re­pu­bli­ci Srp­skoj ne sa­mo da ne po­dr­ža­va član­stvo u NA­TO-u ne­go, kao i Sr­bi­ja, ak­tiv­no pro­mo­vi­še kon­cept voj­ne ne­u­tral­no­sti.” I, kao bi­ber po pi­la­vu, za­me­ni­ca gen­se­ka NA­TO-a zo­ve se Rad­mi­la Še­ke­rin­ska, Ma­ke­don­ka srp­skog ime­na.       

Iz­gle­da­lo je da su Bo­šnja­ci­ma sve la­đe po­to­nu­le i da ih ne­tom po­sle je­se­njih iz­bo­ra če­ka rav­no­pra­va­ni di­ja­log sa Sr­bi­ma i Hr­va­ti­ma, u ko­jem će, uko­li­ko ho­će da sa­ču­va­ju BiH, mo­ra­ti da pri­sta­nu da se Srp­skoj vra­te dej­ton­ske nad­le­žno­sti i da Hr­va­ti do­bi­ju tre­ću iz­bor­nu je­di­ni­cu. Pret­hod­nih su­bo­ta, u tre­nu­ci­ma tri­jum­fa Srp­ske i Do­di­ka, upo­zo­ra­va­li smo da su u BiH osta­li Šmit, bon­ska ovla­šće­nja, 5+2 uslo­va, a evo sa­da se ja­vio Al­fred Gra­nas.       

Već na po­čet­ku in­ter­vjua za „Glas Srp­ske” ne­mač­ki am­ba­sa­dor iz­re­kao je jed­nu va­žnu re­če­ni­cu, a po­tom i vi­še ne­va­žnih, ko­je će­mo ipak pro­ko­men­ta­ri­sa­ti.  

 „Na­ši ame­rič­ki pri­ja­te­lji su po­sti­gli spo­ra­zum sa vla­sti­ma u Re­pu­bli­ci Srp­skoj i sa go­spo­di­nom Do­di­kom. Mi ta­kav spo­ra­zum ni­smo sklo­pi­li.”

– Da li g. Gra­nas ho­će da ka­že da Ne­mač­ku u Bo­sni ne oba­ve­zu­je ame­rič­ki spo­ra­zum sa Srp­skom i da će na­sta­vi­ti po­li­ti­ku ko­ja je i do­ve­la do kri­ze u BiH? Sa­mo de­mon­stri­ra što ni­je bi­la uklju­če­na u Tram­pov za­o­kret? Bo­šnja­ci­ma nu­di ru­ku ka­ko bi oni za­uz­vrat po­pu­sti­li nji­ho­vim sta­rim kli­jen­ti­ma Hr­va­ti­ma? Is­tu­ra se kao li­der spolj­ne po­li­ti­ke EU ne­za­vi­sne od SAD? U sva­kom slu­ča­ju, tre­ba oče­ki­va­ti re­a­go­va­nje Va­šing­to­na.

„Ono što Do­dik go­vo­ri, ali i ono što ra­di, ima po­sle­di­ce. Pro­blem ni­su sa­mo se­ce­si­o­ni­stič­ke iz­ja­ve, ne­go i uvre­de ko­je se po­ne­kad iz­no­se u jav­nom pro­sto­ru.”

 – Ako Nem­ci ni­su hte­li da ži­ve u dve dr­ža­ve i je­dva su če­ka­li da se spo­je u jed­nu, za­što bi, bar za njih, bio pro­blem što isto že­le i Sr­bi. Šta­vi­še, Nem­ci su bi­li po­de­lje­ni od ’45 do ’90 – 45 go­di­na, a Sr­bi od ’92 do da­nas – 35 go­di­na. Se­dam­de­set go­di­na su svi Sr­bi ži­ve­li u jed­noj dr­ža­vi pa je srp­sko se­ća­nje na jed­nu dr­ža­vu sve­ži­je i sna­žni­je. Dok oku­plja­nje svo­ga na­ro­da u jed­nu dr­ža­vu Nem­ci zo­vu „uje­di­nje­nje”, u srp­skom slu­ča­ju je to „se­ce­si­ja”. Se­ce­si­ja od če­ga? Od dr­žav­ne kon­struk­ci­je BiH, ko­ja ni­kad ni­je po­sto­ja­la i na­met­nu­ta je spo­lja bez unu­tra­šnje sa­gla­sno­sti tre­ći­ne na­ro­da na po­la te­ri­to­ri­je ne­mo­gu­će dr­ža­ve.

„Vi­di­mo i od­re­đe­ne po­zi­tiv­ne po­ma­ke – ne­ki za­ko­ni su po­vu­če­ni, je­dan je pro­gla­šen ne­va­že­ćim od stra­ne Ustav­nog su­da. Da­kle, po­sto­ji od­re­đe­ni na­pre­dak, ali, na­ža­lost, re­to­ri­ka se i da­lje na­sta­vlja.”

 – Opet „Do­di­ko­va za­pa­lji­va re­to­ri­ka”! Mo­ra­te gosn. Al­fre­de da pri­hva­ti­te da ta re­to­ri­ka od­go­va­ra srp­skom men­ta­li­te­tu i da za­to Do­dik do­bro ko­mu­ni­ci­ra sa na­ro­dom. Psov­ka je za nas odu­šak od va­ših po­ni­že­nja. Vas Nem­ce ka­da po­ni­ze kao ne­koć u Ver­sa­ju, na­o­ru­ža­te se do zu­ba i ubi­ja­te mi­li­o­ne ni kri­vih ni du­žnih, a mi se sa­mo ver­bal­no pra­zni­mo i psu­je­mo vam „sve po spi­sku oca”. Po­go­to­vo ka­da vi­di­mo da vas to ner­vi­ra.   

„Šta do­bi­ja­te od Ru­si­je? Go­to­vo ni­šta. Šta do­la­zi iz Evro­pe? In­ve­sti­ci­je, tr­go­vi­na, raz­voj­ni pro­jek­ti – sva­ko­dnev­no.”

– Po­mo­gli su nam da se oslo­bo­di­mo od va­še oku­pa­ci­je i ni­su nas ni­kad bom­bar­do­va­li kao što ste vi u vi­še na­vra­ta. Ma­lo li je? O re­dov­nom snab­de­va­nju jef­ti­nim ru­skim ener­gen­ti­ma ne­u­me­sno je da go­vo­ri­mo va­ma ko­ji­ma to­li­ko ne­do­sta­ju, ali ste u na­stu­pu an­ti­ru­ske hi­ste­ri­je do­zvo­li­li da vam ne­ko tre­ći uni­šti „Se­ver­ni tok”. Po­sle ta­kve me­ga­glu­po­sti tre­ba­lo bi da pre­sta­ne­te da de­li­te sa­ve­te bi­lo ko­me. Na­po­slet­ku, „ma­li Ru­si” vo­le ve­li­ke Ru­se, a Nem­ce baš i ne. Za­što? Raz­mi­sli­te, ka­za­će vam se sa­mo. Da vam po­mog­ne­mo: za Sr­be ni­je sve u in­ve­sti­ci­ja­ma i tr­go­vi­ni, ako mo­že­te da raz­u­me­te.

U Ne­mač­koj ži­ve sto­ti­ne hi­lja­da lju­di iz BiH, me­đu nji­ma i mno­go lju­di iz Srp­ske. Ne­mač­ka je, naj­ve­ći po­je­di­nač­ni do­pri­no­si­lac raz­vo­ja. Ov­de po­slu­ju ne­mač­ke fir­me. Mi smo sprem­ni da do­pri­ne­se­mo, ali mo­ra­mo vi­de­ti ume­re­ni­ji pri­stup po­li­tič­kih do­no­si­la­ca od­lu­ka u Srp­skoj.”

      Haj­de da se ne la­že­mo, ne do­la­ze ne­mač­ki in­ve­sti­to­ri i tr­gov­ci u hu­ma­ni­tar­nu mi­si­ju u BiH, ne­go za­to što im se is­pla­ti. Na­še rad­ni­ke, Ne­mač­ka ta­ko­đe za­po­šlja­va za­to što joj tre­ba­ju. Ne zo­ve BiH u EU za­to što Sr­bi to že­le ne­go za­to što Ne­mač­ka ima in­te­res da in­te­gri­še evrop­sko dvo­ri­šte na za­pad­nom Bal­ka­nu. Ka­sni­te, ima i vi­še ja­čih mu­šte­ri­ja. Naj­ve­ća po­sle­di­ca Gra­na­so­ve iz­ja­ve bi­će u to­me što će ob­no­vi­ti bo­šnjač­ke ilu­zi­je o po­vrat­ku na sta­nje pre Tram­pa, ka­da su Mar­fi, Šmit i Se­na Srp­skoj oti­ma­li jav­nu imo­vi­nu i hap­si­li joj pred­sed­ni­ka. Do­dik u apri­lu i ma­ju ide u Ru­si­ju i SAD. Po sve­mu, će­ra­će­mo se još.

*Pro­fe­sor

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista