Po vejavici pronađene majka i ćerka koje su se izgubile, spaseni zalutali planinari, lociran i zbrinut starac koji je celu noć proveo u snegu, helikopterom evakuisan skijaš sa teškom povredom kičme… Ovo su samo neke od oko 600 akcija koje su u protekloj zimskoj sezoni obeležile aktivnosti Gorske službe spasavanja Srbije (GSSS).

Koordinator dežurnih timova u ovoj službi Aleksa Gluščević ističe za „Politiku” da se dobrovoljci, članovi ovog udruženja građana u svakom trenutku, bez obzira na težinu zadatka, bezuslovno drže krilatice – „Spasiti ljudski život, pomoći čoveku u nevolji naš je osnovni zadatak.” Objašnjava da po prijemu poziva na dežurni telefon 062/464646 u centru u Beogradu, u akciju upućuje jedna od sedam regionalnih ekipa koje se nalaze u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Boru, Kruševcu, Novom Pazaru i Valjevu.

„Pored neophodne obučenosti pojedinca – spasioca uspešnost akcije zavisi i od tehničke opremljenosti ekipe”, kaže Gluščević i dodaje da je u potrazi za dvojicom planinara amatera, koji su zalutali na planini Rtanj, GSSS prvi put u praksi koristila dron.

On je objasnio da je reč o jednom od dva drona, donaciji Direktorata za civilno vazduhoplovstvo, koji je i za upravljanje ovim sredstvom sa zemlje obučio nekoliko spasilaca GSSS. Ova mala letelica je opremljena termovizijskom kamerom i laserskim daljinomerom. Može da ostane u vazduhu pola sata i da se koristi i noću.

„Tokom skijaške sezone, na osnovu ugovora sa Javnim preduzećem „Skijališta Srbije”, timovi spasilaca dežuraju na Kopaoniku, Zlatiboru i Staroj planini. Samo u ovoj skijaškoj sezoni, na skijalištima koje pokrivamo, imali smo oko 600, uglavnom lakših intervencije, ali i jedno spasavanje i transport helikopterom skijaša sa povređenom kičmom”, naveo je Gluščević.

Upravo je to bio slučaj koji je zahtevao precizno koordinisanu intervenciju, moguću isključivo kroz tesnu saradnju nekoliko službi: spasilaca GSSS koji su povređenog, uz maksimalnu pažnju i poštovanje svih medicinskih i spasilačkih procedura, bezbedno preneli sa staze do dežurne ekipe Trauma centra Kliničkog centra Srbije, a koga je, posle ukazane prve pomoći, uz lekarsku pratnju, Helikopterska jedinica MUP-a prevezla do Beograda na dalje lečenje. Gluščević kaže da neke akcije, iako je reč o spasavanju pojedinca, zahtevaju višečlane ekipe i objasnio da je povređenog planinara sa vrha Trem, na Suvoj planini, na nosilima, do sigurne baze u podnožju, više sati, na smenu je spuštalo 14 spasilaca.

GSSS trenutno ima 325 licenciranih aktivnih spasilaca i još oko hiljadu ljudi koji su prošli obuku i spremni su da pored spasavanja sa skijaških terena, deluju u speleološkim objektima, planinama, urbanim sredinama kao i u slučaju masovnih nesreća.

Osnovni ciklus obuke traje oko godinu dana uz još toliki period praktičnog rada na terenu. Tokom obuke, kandidati uvežbavaju pružanje prve pomoći, orijentaciju, boravak u planini u svim vremenskim uslovima, evakuaciju sa žičare, potrage za nestalim osobama... Na kraju obuke polažu ispit i dobijaju licencu koja važi godinu dana posle čega je spasilac obavezan da ponovo prođe testove i potvrdi licencu. Među ovim spasiocima volonterima je i nekoliko desetina dama, kao i nekoliko pripadnika specijalnih vojnih i policijskih jedinica, kao pilota. GSSS blisko sarađuje sa Sektorom za vanredne situacije i Helikopterskom jedinicom MUP-a Srbije, Planinarskim savezom Srbije i Vojskom Srbije.

Opremu i prevozna sredstva dobijaju od donatora, sponzora i međunarodnih organizacija u okviru raznih projekata uključujući i one iz fondova EU. Deo opreme, posebno one lične, nabavljaju sami što dovoljno govori o njihovom entuzijazmu u specifičnoj i zahtevnoj humanitarnoj misiji.

Spasilački pas padobranac

U najzahtevnijim situacijama potrage spasiocima se pridružuju i obučeni psi – spasioci koji zahvaljujući istančanim čulima, gotovo 40 puta izraženijim u odnosu na čoveka, zamenjuju do trideset ljudi u akciji spasavanja. Jedan od prvih obučenih pasa – spasilaca bila je Šiba koja je 2014. pronašla nestalu monahinju iz manastira Pustinja kod Valjeva. Nesrećna monahinja upala je nedaleko od manastira, u jamu duboku 12 metara iz koje su je potom spasioci izbavili. Najviše medijske pažnje izazvala je celodnevna potraga za devojčicom koja je prošle godine nestala kod Uba. Devojčica je, pre nego što je keruša Ikona otkrila, celu noć provela na niskoj temperaturi u šumi. Ipak, najzahtevniju obuku prolaze psi spasioci – padobranci. Prva takva je belgijska ovčarka Meri. Obučena je da sa svojim vodičem, u specijalnoj torbi koju nosi vodič, iskoči iz helikoptera i krene u potragu.