Ples na granici

Gradonačelnik Banjaluke pripada vrsti političara čiji nastupi neprestano trepere na liniji delovanja između vlasti i opozicije. Zato posmatrači i analitičari rada Draška Stanivukovića (33) često ostaju u nedoumici – da li gledaju lidera opozicije u nastajanju, s ambicijom da se domogne ozbiljnije državničke pozicije ili gradonačelnika koji pokušava da upravlja gradom bez stabilne skupštinske većine, što mu, kao neka vrsta političkog usuda, prati mandat od prvog dana, oktobra 2020. godine.

Osim kozmetičkih zahvata, poput uređenja banjalučkih parkova i šetališta, ono što mu se ne može osporiti jeste instinkt za trenutak. Ume da se nađe tamo gde treba, onda kada treba, i da od toga napravi događaj. Pre nekoliko dana hrvatska policija zadržala ga je 15 sati na granici u Staroj Gradišci, s tim da na 14. zadržavanju nije želeo da otvori kofere, jer mu je prekipelo. Kao odgovor na pitanje šta stoji iza ove hrvatske „odmazde” prema Stanivukoviću, navodi se da je on u Lici i Dalmaciji, gde je posetio srpske povratnike, rekao da „ova zemlja pripada nama”. Iz Zagreba stižu predlozi da se proglasi nepoželjnom osobom, praveći se da ne čuju kada Stanivuković objašnjava da svaka reč koju je izgovorio o pravima Srba u Gračacu, podjednako važi i za Hrvate u Banjaluci.

Od zadržavanja na granici Draško je napravio „gandijevsku priču o nenasilnom otporu”, veoma vešto isterujući na čistac ko je taj ko nadmenošću doprinosi tenzijama i remeti odnose na Balkanu, ali o „istom trošku” uzdižući i sopstveni politički profil – od lokalnog igrača do nekoga ko se uključuje u polemike s regionalnim liderima. „Pokušaću još jednom ući u Hrvatsku, ako se i 16. put desi isto – onda ćemo i mi njih njuškati”, rekao je.

Kritičari mu zameraju zbog „servilnosti” iskazane na dočeku hrvatskog premijera Andreja Plenkovića u Banjaluci, a on sada, posle iskustava na granici, priznaje da je „javnost bila u pravu”, ali ne objašnjava šta je sa spornim poslovima poput velikog ugovora o javnoj rasveti. Urbanisti su besni, jer ih je razočarao kada je sa političkim protivnicima izglasao planove koji otvaraju prostor za nove betonske vertikale u naseljima, već ugušenim novim stambeno-poslovnim zgradama.

Političku karijeru je započeo još kao osamnaestogodišnjak, a potom postao najmlađi gradonačelnik. Završio je Gimnaziju, pa upisao Ekonomski fakultet. I u odborničke klupe je pre devet godina seo kao najmlađi odbornik. Dve godine kasnije postaje poslanik u Skupštini RS i „protresa” političku scenu Srpske. Kao i u Staroj Gradišci, svojevremeno mu nije bilo teško da se provoza u marici u vreme okupljanja poznatih kao „Pravda za Davida”, a privođen je i u Nikšiću, zbog učešća na litijama.

U Skupštinu RS ušao je kao član PDP-a, čiji je postao predsednik, a potom formirao i Pokret „Sigurna Srpska” u kojem mu je zamenik raniji funkcioner SNSD-a Igor Radojičić, njegov glavni rival 2020. godine. Varnice s Radojičićem možda se mogu meriti jedino s onima koje je imao s Dodikom ili Draganom Lukačom, sa kojim je imao i fizički okršaj dok je u parlamentu izvodio performans deljenja zastavica NATO-a, zbog „pristanka vlasti na članstvo”. Za razliku od toga, nadmetanje sa Brankom Blanušom u vezi sa tim ko će biti kandidat za predsednika Republike Srpske u oktobru zasad se odvija u rukavicama.