Moral je jedina kategorija s kojom nema kompromisa

Ruski pisac Zahar Prilepin predložio je osnivanje alternativnog priznanja Nobelovoj nagradi za književnost, što je podržao i ruski predsednik Vladimir Putin. „Moramo to da uradimo. Svakako ćemo raditi na tome. Sarađivaću direktno sa svojim kolegama i naložiću Ministarstvu spoljnih poslova da to uradi”, rekao je Putin na sastanku Saveta za kulturu. Tokom tog sastanka, pisac Zahar Prilepin predložio je stvaranje književne nagrade „globalne većine” umesto Nobelove nagrade nazivajući Nobelovu nagradu „postkolonijalnom” i istakao da je ona nedavno počela da se koristi kao političko sredstvo.

Istini za volju, Nobelov komitet često donosi nepredvidive odluke i kao da nagrađuje pisce na koje se niko ne bi kladio, kao da teži tome da nadmudri kladioničare, one koji godinama glasaju za Murakamija, Margaret Atvud, Ljudmilu Ulicku i druge.

Kada je 2016. godine Nobelovu nagradu dobio Bob Dilan, to je, na radost rokera, bio pravi šok za one koji ne vole odstupanja od strogo književnih merila. Može se reći da su dobitnici mahom i oni autori koji na svoj način „podržavaju” humanističke stavove i ljudska prava, vrednosti koje Zapad prisvaja kao svoje, te disidenti, koji se protive opresivnim sistemima u svojim zemljama i žive u egzilu. Politički stavovi mogu biti shvaćeni samo kao jedan od nivoa njihove umetničke proze. Ali, uvek možemo da se zapitamo zbog čega Ljudmila Ulicka, jedna od najboljih autorki savremene svetske književnosti, što potvrđuju dodeljena joj ruska i međunarodna priznanja (dobitnica je i „ruskog Bukera”, „Velike knjige” u Rusiji, priznanja „Moskva PEN-a” i „Nagrade za rusku knjigu godine”), Ruskinja koja sada živi u Berlinu dosad nije dobila Nobelovu nagradu. U skorije vreme, više je i nagrađivanih žena pisaca, što može biti u skladu sa politikom rodne ravnopravnosti.

Prošle godine Nobelova nagrada za književnost vratila se u Evropu, u Mađarsku, nagradivši Lasla Krasnahorkaija, koji je svojim stvaralaštvom i pojavom izvan glavnog toka, godine 2024. nagrađena je južnokorejska književnica Han Kang, ujedno i prvi put nagrađena spisateljica iz ove zemlje, 2023. ponovo je bila aktuelna Evropa i priznanje je dobio Jun Fose iz Norveške, kao i 2022. kada je odlikovana Evropljanka, Francuskinja, Ani Erno, a 2021. godine aktuelan je bio pisac Abdulrazak Gurna, Tanzanijac koji živi u Velikoj Britaniji. Godine 2020. nagrađena je Amerikanka Luiz Glik, a kada je 2019. Nobelovu nagradu za književnost dobio Austrijanac Peter Handke, to je bilo pravo iznenađenje, jer je on tipična opozicija vladajućim političkim stavovima Evropske unije, a poznat je i kao neko ko podržava Srbiju i dobitnik je najvećih srpskih odlikovanja, među kojima su i Orden Karađorđeve zvezde prvog stepena, a inostrani je član SANU. U obrazloženju Nobelovog komiteta rečeno je da je nagrađen prevashodno zbog kvaliteta njegovog celokupnog stvaralaštva, za lingvističku ingenioznost koja se suprotstavlja konvencionalnom pripovedanju, kao i za istraživanje specifičnosti ljudskog iskustva, ali je ova odluka u javnosti bila komentarisana kao kontroverzna zbog Handkeovih stavova u vezi sa ratovima na Balkanu iz devedesetih godina 20. veka. Ipak, „umetnost je pobedila”. Pre Handkea, dobitnica je bila genijalna Olga Tokarčuk, iz Poljske, zemlje koja prednjači po broju Nobelovaca, uz Henrika Sjenkjeviča, Vislavu Šimborsku, Česlava Miloša, Leha Valensu – nagrađenog za mir, i drugih.

Jelena Zelinska, ruska književnica, pored ostalog, autorka i romana „Poslednji Rusi viđeni su u Beogradu”, koja živi i radi u Budvi, a čest je gost Beograda, kaže za naš list:

– Svet je trenutno zaista toliko polarizovan da se praktično svaka nagrada može smatrati politizovanom. Međutim, Nobelova nagrada za književnost podrazumeva slobodno učešće predstavnika svih zemalja. S obzirom na to da je Rusija trenutno u sukobu s toliko država, nemoguće je zamisliti pisce iz celog sveta koji učestvuju u ovoj nagradi. Zahar Prilepin, uz državnu podršku, može da progura šta god želi, ali takvo priznanje ne bi se moglo smatrati međunarodnom nagradom. Štaviše, postoji još jedan faktor. Mnogi ruski pisci trenutno žive u egzilu. Na primer, popularni i široko prevođeni pisci poput Akunjina, Ulicke, Sorokina, i drugih. Teško je zamisliti da bi želeli da učestvuju, a još teže je zamisliti da bi bili pozvani da konkurišu za pomenutu nagradu. Stoga, po mom mišljenju, Prilepinova inicijativa će samo poslužiti daljoj polarizaciji sveta i neće imati nikakav književni značaj

Po rečima Petra V. Arbutine, čitaoca i književnog kritičara, zapadna kultura odavno ne predstavlja i ne promoviše postamente na kojima je nastala. Pritom, po njegovim rečima, politizacija Nobelove nagrade posledica je opšte korumpiranosti društva, koje nije uspelo da nađe kategoričke odgovore na izazove novog vremena i civilizacije, a koje nedostatak istine i iskrenosti, posledično i talenta i istinske umetnosti, nadoknađuje nedostatkom morala.

– Vratimo se osnovnom razlogu zbog koga je ova nagrada osnovana – savesti jednog filantropa koji je shvatio da njegov izum ubija ljude. U kontekstu nekolicine poslednjih dobitnika shvatamo da je ubijanje dozvoljeno ako postoje „viši” ciljevi i da se preimenovanjem rata u „borbu za mir” stvari menjaju. Očigledno je da je Nobelov komitet zaboravio da je moral jedina kategorija s kojom nema kompromisa i da se nikakvi kompromisi ne nagrađuju. Nemam ja ništa protiv toga da neki pisac-disident dobije nagradu ako je borac za „ljudska prava”, na primer. Ali, neka dobije onda nagradu za mir, a ne za književnost. Mislim da je Srbija po pitanju književnih nagrada jedino u svetskom trendu, nagrađujemo pisce koji svoj moral razvlače kao deca žvaku na velikom odmoru u školi, pošto delo (nisam rekao – knjige) nemaju, čitaoce još manje. Čast izuzecima. No, da se vratimo Rusima. Ako imaju ruskog Bukera, što ne bi imali i Nobela, ako ni zbog čega drugog onda da bi postali vidljiviji pisci i dela koje Nobelov komitet ne želi da vidi, jer ne pripadaju unipolarnom svetu senilne civilizacije, koja naknadno (i kasno) pere ruke od kolonijalizma, robovlasništva i masovnih ubistava – rekao je za naš list Petar V. Arbutina, dodajući:

– Književnost Istoka ima mnogo više da kaže od zapadne književnosti, koja govori i piše ono što njihovi čitaoci i intelektualni i politički mentori žele da čuju. Liberali i levičari se više ne bore za pravedan i socijalno pošten svet, već za seksualne slobode i prava društvenih manjina, a te ideje transponovane u književnost ne mogu da nadiđu banalnost pamfleta. To je sve kao u knjizi „Pisma kroz tamnički prozor” Vladike Nikolaja Velimirovića (već čujem ibret beogradske čaršije kod pominjanja ovog autora, budite strpljivi još samo trenutak) kada autor opisuje savezničko bombardovanje Mauthauzena, opisujući rupu od avionske bombe u koju su se, sledeći naivnu logiku – da ne može na isto mesto dva puta da padne bomba, sklonili zatočeni sveštenici raznih konfesija, sabrani u jednu logorsku baraku. „U ovu rupu se – kaže autor – sklonila kultura dvadesetog veka, bežeći od civilizacije dvadesetog veka.” Voleo bih da ovaj ruski pokušaj bude mesto gde se književnost neće sklanjati od demona, drekavaca i aždaja političke korektnosti. Nisam veliki optimista, ali nisam ni preveliki skeptik, u svakom slučaju pustimo da vidimo posledice. Gore nego što jeste, ne može biti – zaključio je Arbutina.

Pisac Enes Halilović, skorašnji dobitnik Nagrade „Beogradski pobednik”, podržava svaki pokušaj uspostavljanja bilo koje nove nagrade za književnost, bilo gde u svetu, sledeći onu logiku da treba da cveta hiljadu cvetova.

– Knjigama su potrebne nagrade kao preporuke. Mislim da Moskva, Istanbul i Peking, kao gradovi kulture, treba da imaju po jednu globalnu književnu nagradu i da se nadmeću visinom novčanog iznosa. To bi bilo dobro za književnost. Takođe, Nobelova nagrada za književnost treba i dalje da postoji, a Nobelovu nagradu za mir treba ukinuti zbog toga što su je dobili mnogi ratnohuškači. Neka u svetu bude osnovano i 200 književnih nagrada, od po milion švajcarskih franaka, uvek podržavam to da pisci dobijaju novčani deo priznanja. Vreme će pokazati da li će nova ruska nagrada imati politički značaj – rekao je Enes Halilović.

Kako god, biće uzbudljivo, ponovo ćemo u oktobru gledati procene, ko će biti „u igri” za Nobela, ali i to ko će ući u razmatranje za ruskog Nobela…