„Doktor smrt" mrtav već 17 godina

Jedan od najtraženijih nacističkih zločinaca, es-es oficir Aribert Hajm, koji je tokom Drugog svetskog rata radio kao lekar u zloglasnom koncentracionom logoru Mauthauzen, kada je i zaradio nadimak „doktor smrt”, godinama je, navodno, mrtav. Ovu tvrdnju iznele su, prošle nedelje pozivajući se na dokumente i izjave svedoka, nemačka televizija ZDF i američki dnevnik „Njujork tajms”. Po njihovom mišljenju, Hajm je umro od raka još avgusta 1992. godine (kada je imao 78 godina) u Kairu, nakon što se preobratio u islam.

Ovo otkriće bilo bi istinska senzacija da mnogi koji godinama pomno prate sve što se zbiva u vezi sa odbeglim nacističkim zločincima ne sumnjaju u njegovu verodostojnost. Tako je nevladina organizacija Dokumentacioni pokret otpora (nacizmu i neonacizmu – prim. aut.) u Beču odmah osporio tvrdnju o Hajmovoj smrti.

Sa iznetim tvrdnjama ne slaže se najpoznatiji lovac na naciste Efraim Zurof iz centra „Simon Vizental”. On je odmah po objavljivanju vesti izrazio „ozbiljnu sumnju” u tačnost podataka. Za agenciju Rojters je prokomentarisao da ne postoji sumnja da je Hajm živeo u Egiptu. „Ali pitanje je da li je umro u Egiptu. Mi ozbiljno u to sumnjamo”.

Godinama su lovci na naciste verovali da se Hajm, koji je medicinskim eksperimentima ubio više stotina logoraša (između ostalog, ubrizgavao im je benzin direktno u srce, vadio im organe i vršio operacije bez anestezija, a od koža žrtava pravio abažur za lampe) krio u Čileu, gde je navodno imao vanbračnu kćerku.

Sudeći, ipak, po podacima do kojih su novinari došli tokom istraživanja, „doktor smrt” je nakon bekstva iz Zapadne Nemačke 1962. godine živeo gotovo tri decenije u egipatskoj prestonici, gde je početkom osamdesetih godina prošlog veka prešao u islam. Promenio je ime u Tarek Farid Husein da bi se što bolje sakrio od potere.

Kako bi potkrepili tvrdnju da je Hajm zaista umro u Kairu, ZDF se poziva na nekoliko izvora, među kojima je i njegov sin Rudiger, koji je potvrdio da je bio sa ocem u trenutku njegove smrti 10. avgusta 1992. godine. „To je bilo u vreme Olimpijskih igara u Barseloni. U sobi se nalazio televizor i on je gledao Olimpijadu. To mu je odvlačilo pažnju. Mora da je trpeo užasne bolove”, izjavio je za „Njujork tajms”. Rekao je, takođe, da je njegov otac, pre nego što je dospeo u Egipat, živeo u Francuskoj, Španiji i Maroku.

U hotelskoj sobi, koju je Hajm iznajmio, istražitelji su uspeli da pronađu stotinak dokumenata koje je zločinac držao u jednoj torbi. Među njima su bili članci o poteri koja je bila organizovana za njim, kao i crteži vojnika i vozova koje su nacrtali njegova deca. Pronađen je i njegov egipatski pasoš pod imenom Tarek Farid Husein (ali su ostali podaci, poput mesta i godine rođenja isti kao u Hajmovom nemačkom pasošu), kao i njegova pisma i medicinski rezultati. Novinari su, takođe, prezentovali i kopiju umrlice, a Rudiger Hajm je potvrdio da je „doktor smrt” sahranjen na groblju za siromašne u Kairu (iako je želja, koju islam odbacuje, bila da se njegovo telo nakon smrti da za medicinska istraživanja). Problem sa kojim se sada suočavaju istražitelji jeste da se grobnice na tom groblju obnavljaju svakih nekoliko godina, pa su šanse da se Hajmovi posmrtni ostaci ikada pronađu gotovo minimalni.

Hajm je bio na drugom mestu na listi najtraženijih nacističkih ratnih zločinaca, posle Alojza Brunera, glavnog pomagača Adolfa Ajhmana, za koga se takođe veruje da je umro. Zurof je istakao i da će, ukoliko ova vest bude potvrđena, „zaprepastiti svet”. „Međutim, ono što nije jasno, a što nedostaje u prezentaciji ZDF-a i ’Njujork tajmsa’, jeste neoborivi dokaz da je Hajm umro”, rekao je Zurof i naglasio da nema groba, nema tela i ne može biti urađena DNK analiza. Istakao je i da je od nemačke policije dobio uverenja da slučaj Hajm neće biti zatvoren. „Rudiger je lagao. Ili sada laže, ili je ranije lagao. Međutim, kako on ima interesa u ovoj priči, sve što kaže mora da se uzme sa sumnjom i izvesnom dozom skepticizma”, prenosi izjavu Zurofa londonski „Tajms”.

Radmila Škorić

----------------------------------------------

Život i zločini

Vest, koja je obišla i zaprepastila svet, kaže da je jedan od najtraženijih nacističkih ratnih zločinaca Aribert Hajm umro pod pseudonimom još 1992. godine u Egiptu, navodi Bi-Bi-Si.

Rođen 1914. godine u austrijskom gradu Radersburgu, Hajm se priključio lokalnoj nacističkoj partiji 1935, tri godine pre nego što je Nemačka izvršila anšlus Austrije. Godine 1940. postao je član elitnih es-es trupa, a nakon kratkih boravaka u nemačkim logorima Buhenvald i Saksenhauzen, poslat je u Austriju, u zloglasni Mauthauzen. Zbog iskazane svireposti često je upoređivan sa krvnikom iz Aušvica Jozefom Mengeleom, zloglasnim Anđelom smrti. Posle Drugog svetskog rata radio je kao ginekolog u Baden-Badenu do 1962. godine. Iz Nemačke je pobegao neposredno nakon što je shvatio da je u celom svetu pojačano traganje za nacističkim zločincima i da više nije bezbedan. Nakon Francuske, Španije i Maroka stigao je u Egipat, gde je živeo gotovo trideset godina, tokom kojih se izdržavao kao fotograf.

-----------------------------------------------------

Zločinci koji su umakli pravdi

Da Aribert Hajm nije jedini koji je uspeo da se do kraja života skriva pred poterama, govori i spisak zločinaca koje je objavio londonski dnevnik „Tajms”.

Prvi na spisku centra „Simon Vizental” je Alojz Bruner, pomoćnik Adolfa Ajhmana, kreatora ideje „konačnog rešenja” za Jevreje. Pobegao je iz Nemačke 1954. godine, prvo u Egipat, a zatim u Siriju. Veruje se da je u Siriji i umro 1992. godine. Ipak, smrt nikada nije potvrđena.

Šef Gestapoa Hajnrih Miler takođe se nalazi na spisku. Poslednji put je viđen u Firerovom bunkeru 1. maja 1945. godine. Veruje se da je pobegao u Brazil ili Argentinu. Smrt nikada nije potvrđena. „Anđeo smrti” doktor Jozef Mengele postao je poznat po svojim eksperimentima u Aušvicu. Sve do 1953. godine je živeo u Bavarskoj, ali nakon što su njegova zlodela izašla na svetlost dana pobegao je u Argentinu. Umro je u Brazilu 1979. godine. Na spisku se nalazi i Valter Rauf, nekadašnji es-es oficir, koji je „izmislio” kamione – gasne komore. Optužen je za ubistva gotovo 100.000 ljudi iz Sovjetskog Saveza, Poljske i Jugoslavije. Preminuo je 1984. godine u Santjagu, glavnom gradu Čilea.