Opozicioni urednik ohrabren u Kremlju

Moskovska „Nova gazeta” verovatno je jedini ruski list sa čak četvoro ubijenih novinara, a tokom samo osam godina. Poslednja tako uklonjena saradnica je Anastasija Baburova (25), usmrćena u centru Moskve – i baš na dan kada se (19. januara) na stranicama „Gazete” pojavilo njeno istraživanje o fenomenu fašizma u Rusiji. Ustreljena je uz Stanislava Markelova, advokata koji se pred ruskim sudovima angažovao u korist žrtava pogaženih ljudskih prava.

Maskirani atentator pucao je u Markelova, a potom u devojku. Vremenska podudarnost ubistva i publikovanja njenog članka je, najverovatnije, slučajna – ali nimalo nije slučajan izbor žrtava atentata, uveren je Dmitrij Muratov, urednik lista čija je popularnost u porastu. Muratov veruje da je i zločin delo nekog od fašista. Veb-sajt „Gazete” je stalno pod blokadom pretećih poruka novinarima, pa i smrću. Portreti „likvidiranih” (taj izraz nameće se kao najprikladniji!) – Igora Domnikova, Jurija Ščekočihina, Ane Politkovske i sada i Baburove, izloženi u redakciji – potvrđuju da su „crni telegrami” na sajtu nešto ozbiljnije nego samo neukusna šala.

Četvoro ubijenih razlikuje način njihove pojedinačne egzekucije. Domnikov je sačekan u ulazu zgrade i tu mu je smrskana glava

(2000). Ščekočihin je, veruje se, otrovan (2003). Politkovska je takođe završila na kućnom pragu, ali u nju je pucano (2006)... Međutim, žrtve nešto i spaja – a čini se da je to njihova zajednička uverenost u načelo da „javnost ima pravo da zna”, a da su zanat i zavet žurnalizma u funkciji njenog obaveštavanja.

Pojedinosti za kojima su ubijeni tragali ticale su se u tom smislu najdelikatnijeg u ruskoj svakodnevici. Jedanput korupcije u tzv. visokim ešalonima vlasti (Ščekočihin), drugi put manje poznate strane rata u Čečeniji (Politkovska), treći put... fašizma (Baburova). Ali u ruskoj aferi nešto drugo je izgleda ključno – u kojoj meri je toj samoj javnosti stalo do „prava da bude obaveštena”.

Čini se da po tom polju čeprka „Nezavisima gazeta” kada u tekstu „Skrajnuto ubistvo“ od 26. januara kaže: „Normalno društvo je moralo da se trgne” nad groznim delom. A nije, pa list u tome vidi simptome „dubine bolesti našeg društva”.

Ukratko, javnost je naučila da je se ubistva pobornika slobodne reči ne tiču. Vlasti su u odnosu na problem bezvoljne ili pasivne, pa dva takva raspoloženja da se ćuti jedno drugo ohrabruju.

Čini se da je to počelo potapanjem podmornice „Kursk”, kada ondašnjem šefu države Putinu nije odgovaralo izveštavanje medija o događaju. Sem toga, ne pamti se da je Putin nekada ohrabrivao samostalan rad štampe. Utoliko je više odjeknulo kada je „Novoj gazeti” (29. januara) pozvonio predsednik Medvedev lično – pozivajući da suvlasnik novina Gorbačov i urednik Muratov dođu u Kremlj.

Šef Rusije nije o tome dao svoju izjavu, bežeći od opasnosti da njegove reči utiču na istragu, ali dopustio je da razgovor po sopstvenom nahođenju interpretira Muratov. Ovaj je to i učinio, rekavši (RFE/RL) da je pred predsednikom insistirao na pojavama fašizma i na stavu da je prepreka fašistima jedino demokratija, a dase demokratske snage osećaju stegnutim.

Prema Muratovu, predsednik Rusije „zna za fašističke i nacističke grupe, koje stalno ubijaju ljude, pomaljajući se iz podzemlja”. Medvedev „je rekao da je to danas jedan od najopasnijih fenomena” i da je „ukupni efekat takvih fašističkih napada u potpunoj kontradikciji s putem koji naša zemlja treba da sledi”.

„Nova gazeta” je opoziciona u odnosu na politiku Kremlja. Međutim, pri pomenu iskušenja da list eventualno obustavi izlaženje, Medveved je odgovorio: „Hvala bogu da takav list postoji!” Predsednik zna da list „oštro kritikuje vlasti”, ali, po njegovom, list se ne mora voleti, međutim, „kritika se mora tolerisati”.

Na kraju, bilo je reči i o Staljinu. Gosti su prigovorili veličanju Staljinovog „efikasnog upravljanja”. „Medvedev je smesta i bezuslovno podržao zamisao da se u Moskvi (...) podigne memorijalni istraživački centar žrtvama političkih progona i Staljinovih gulaga”, izjavio je Muratov. Njegovo rezimiranje posete Kremlju nije demantovano, a ponuđena verzija ohrabrila je više komentara – uglavnom, uz opasku da je Medvedev izgovorio nešto što Putin dosad nije...