Novi stil prve dame

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, februara – Šta bi? Videste li sad ovo? Čuste li šta i kome reče?

Ovakva prilično zagrejana čuđenja prostrujala su vrlo hladnim Vašingtonom – povodom najnovijih nastupa Mišel Obame (45). Supruga novog predsednika Baraka Obame (47) mnoge je, naime, iznenadila – pojačanom političkom aktivnošću.

Brže je nego ijedna njena prethodnica u Beloj kući proširila tradicionalnu ulogu „prve dame”, mahom svedenu na uređivanje predsedničke palate, humanitarne i dobrotvorne manifestacije. Govorima u ministarstvima obrazovanja i građevinarstva ona se, protumačeno je, direktno uključila u ostvarivanje muževljevog programa za stabilizaciju uzdrmanih finansija nacije i nagovestila se kao specifičan politički akter.

Značaj komšiluka

Pojačanim angažmanom podstakla je istrajne priče o dometima uticaja „prve dame” kao osobe čija funkcija proističe iz bračnog statusa, a ne dobijenog na izborima. Prevladavaju, pritome, nade da će Mišel sebi odrediti „pravu meru” i originalnim pristupom podupreti kolektivni optimizam naglo podstaknut Obaminim obećanjima da će zemlju, za koju anketirani kažu da je godina bila na „pogrešnom kursu”, vratiti na „normalan kolosek”.

Već su primećeni znaci „nove normalnosti”. Mišel insistira, na primer, da je s porodicom postala „novi komšija” stanovnika prestonice i da će se zajedno vrlo posvetiti razvoju odnosa sa susedima, da im je stalo da sa okolinom uspostave bliske kontakte, a ne da ostanu „učaureni” u Beloj kući.„Barak i ja verujemo da su veze sa susedstvom jako bitne”, ponovila je, posredno podsetivši da su i ona i on karijere– s doktoratima vrhunski rangiranog Univerziteta Harvard– počeli u čikaškim organizacijama za poboljšanje opštih uslova života u gradskim naseljima. Neformalne kontakte s Vašingtoncima su već uspostavili, od učešća (uoči inauguracije) u dobrovoljnom radu za pomoć ugroženima, do potonjih poseta školama, pa i ugostiteljima. Za samo dve nedelje bili su, priča se, šest puta u restoranima, što je „višestruko više” od sličnih izlazaka Džordža Buša za osam godina svog predsednikovanja...

Pretpostavlja se da će se Mišel najviše spolja angažovati za unapređenje javnih prosvetnih ustanova– njihove kćerke Malija (10) i Saša (7) upisala je u elitnu privatnu školu– brizi za vojne i druge porodice, poboljšanju položaja žena u društvu i podsticanju volonterstva, čija važnost raste s produbljivanjem finansijske krize. Na osnovu njenih najnovijih poteza, pojedini hroničari slute i– šire polje dejstva.„Pokazala se kao majstor za rad na više razboja”, konstatuje Meri Finč Hojt, proučavalac istorije „prvih dama”. Mišel nastavlja da podržava supruga, kao u vreme izborne kampanje kada je mobilisala birače, smatra analitičarka „Vašington posta” Lajza Mandi. Bračni par Obama se slaže, i o tome često priča, da treba izvesti promene u susedstvu, društvu, svetu, izveštava novinarka lista „Politiko” Naja-Malika Henderson.

Očigledno je, saglasni su poznavaoci, da će Mišel nadvisiti definiciju koju je sama sebi dala, tvrdeći da će i kao „prva dama” biti posvećena odgoju kćerki. Majčinstvo joj, doduše, ostaje prioritet, što je dokazala protestom kojim je izdejstvovala („jer je neprikladno koristiti mlada privatna lica za marketinške svrhe”) da proizvođač igračaka promeni imena lutki, prethodno imenovanih po njenim kćerkama, a da prihod od dotadašnje prodaje prosledi dobrotvornim udruženjima.

Najvažnije je da u „proširenom” angažmanu ne ponovi greške prethodnica kao što su bile Hilari Klinton i Rozalin Karter, upozorava hroničar televizije Em-Es-En-Bi-Si. Tojest, da ne pretera sa ambicijama. Hilari je svoju kancelariju, podseća, smestila u zapadno krilo Bele kuće, rezervisano za saradnike šefa države, i podnosila zakonske predloge, a Rozalin je prisustvovala sednicama vlade. Obe su, ocenjuje se, tako naudile muževimapredsednicima.

Ništa od toga Mišel nije reprizirala na svom startu. Ali– jeste sastavila, dodaje se, jak tim saradnika, od kojih su neki davali savete Bilu Klintonu i Alu Goru.

Da li će se Mišel držati najave da je politika ne zanima, ili će prevagnuti njen nagoveštaj da bi znala kako da se u toj delatnosti snađe kad bi se za nju zainteresovala?

Mišel je pokazala da poseduje poseban dar za korigovanje političkih omaški. Mnogi su joj zamerili što je u žaru predizborne kampanje dopustila sebi da kaže kako „se sada prvi put, kao odrasla osoba, ponosi svojom zemljom”, što je ona potom dugo razjašnjavala da bi sve „ućutkala” nošenjem garderobe isključivo domaćih kreatora i konfekcionara.

Detalj neuporedivosti

Takvim izborom kao da je bila preteča krizne propagande „Kupujte američko”. Mada je neke podsetila na samosvojnosti imidža Žakline Kenedi.

Ali i dalje je neizvesno koliko bi mogla da utiče na muža–predsednika. Protivila se njegovom kandidovanju za tu funkciju, pa je na nju pristala ako se on odrekne pušenja, što mu dosad nije uspelo. S druge strane, ispostavila mu se kao jedan od najpoverljivijih strateških savetnika…

Pisac nekoliko biografija „prvih dama” kao i dvotome istorije o ulogama predsedničkih supruga, Karl Sferaca Entoni sugeriše da bi Mišel mogla da širokim kontaktima pomogne mužu da stekne što realniji uvid u raspoloženje podanika. Da mu bude „oči i uši”, kao Elenor Ruzvelt suprugu Frenklinu Ruzveltu.

Postoje, naravno, i neuporedivosti. Obame su prvi američki „prvi supružnici” crne rase. Mišel je, pritome, potomak porodice čiji su preci bili i robovi. S takvim rodoslovom, osobenim stilom i karijerom uspešnog pravnika, nije je lako zamisliti u okvirima istorijske zaostavštine, u kojoj je i „tradicionalna uloga prvih dama”.