Kako su desničari postali popularni među radnicima

Koliko se politički pejzaž u Nemačkoj menja najbolje pokazuju rezultati nedavnih izbora u zapadnoj pokrajini Rajna-Palatinat. Socijaldemokrate (SPD) su zabeležile pad u sve 52 izborne jedinice u odnosu na prethodne izbore, dok Zeleni nisu pretrpeli gubitke samo u jednoj. Nasuprot tome, desnica je doživela renesansu. Hrišćansko-demokratska unija (CDU) povećala je podršku u 48 izbornih jedinica, dok je Alternativa za Nemačku (AfD) zabeležila rast u svakoj.

Sa ukupno 19,5 odsto glasova u pokrajini, AfD je više nego udvostručio rezultat u odnosu na pre pre pet godina. Među radničkom klasom i biračima sa niskim prihodima, AfD je postao najpopularnija partija: čak 39 procenata ove grupe glasalo je za nju, iako su pojedini njeni regionalni ogranci od strane domaćih obaveštajnih službi označeni kao krajnje desničarski ekstremistički.

Ali i u celoj zemlji sve je izraženiji trend: u svojim uporištima na istoku zemlje, nekadašnjoj komunističkoj Istočnoj Nemačkoj, AfD sada dobija gotovo polovinu glasova radnika u industriji. Oni postaju ključni faktor u usponu ove kontroverzne partije. U vreme ekonomske stagnacije i gubitka desetina hiljada industrijskih radnih mesta, analitičari uspeh AfD-a objašnjavaju jednim glavnim razlogom: strahom od gubitka posla i društvenog pada.

„AfD podržava i podstiče zabrinutost koja postoji među radničkom klasom”, izjavio je istraživač komunikacija Frank Bretšnajder sa Univerziteta u Hofenhajmu za nemački javni servis SVR.

Međutim, analitičari često ističu zapaljivu retoriku AfD-a koja navodno podstiče zabrinutost, poput zahteva za deportaciju ili protivljenju slanja oružja Ukrajini, dok prećutkuju direktne akcije ove stranke zbog kojih im raste popularnost. Iako je partnerstvo sa AfD-om na državnom nivou uglavnom tabu, na lokalu se sve češće smatra nužnom za donošenje odluka. Studija Berlinskog centra za društvene nauke identifikovala je više od 100 slučajeva saradnje gradskih i okružnih političara sa AfD-om od 2019. do 2024. godine. Jedan primer: u Cizendorfu, selu blizu Rostoka, predstavnici CDU su nedavno zajedno sa AfD-om blokirali plan da se napuštena fabrika „Koka-Kole” pretvori u smeštaj za izbeglice. Deo privlačnosti leži i u snažnom prisustvu na terenu, budući da gotovo nemaju pristup mejnstrim medijima, pa im je neposredan kontakt sa biračima postao jedan od ključnih kanala delovanja. Na primer, meštani Štavenhagena, sa oko 5.000 stanovnika, nisu navikli na veliku pažnju političara iz centra. Međutim, kada je kandidat AfD-a Kristijan Skotnik prošle jeseni organizovao događaj u tom gradiću, ostavio je utisak da ozbiljno shvata lokalnu zajednicu. Posebno se zadržao na pitanju vetroturbina, koje je u tom kraju veoma osetljivo.

„Takav događaj u malom mestu predstavlja ogroman događaj za njegove stanovnike”, rekao je Jan Miler, politikolog sa Univerziteta u Rostoku. Prema njegovim rečima, druge stranke ne ulažu sličan napor da dopru do tih birača.

Upravo to sugeriše i analiza izbora u Rajna-Palatinatu, koju je sproveo institut za ispitivanje javnog mnjenja „Infratest dimap”. Njihovi podaci pokazali su da se čak 71 odsto ispitanika složilo sa tvrdnjom „SPD više ne stoji jasno na strani radnika”. To ozbiljno podriva ugled jedne od najstarijih radničkih partija na svetu, koja je još donedavno svoj identitet gradila na obećanju jednakih šansi – simbolizovanom usponom Gerharda Šredera, čoveka koji je odrastao bez oca, uz majku čistačicu, da bi stigao do kancelarske funkcije. Još upečatljivije, čak i dok je Šreder bio premijer Donje Saksonije, njegova majka je nastavila da radi kao čistačica.

Takav pad tradicionalnog radničkog ugleda stvara prostor za nove političke sile. Vođeni vetrom sa zapada, AfD se sada priprema za izbore na istoku u septembru: Saksonija-Anhalt, Berlin i Maklenburg – Zapadna Pomeranija. Težeći da osvoji birače iz bivšeg DDR-a, koji i decenijama posle hladnog rata neguju odboj prema svemu sa Zapada, stranka se suptilno distancira od Donalda Trampa, kako se rat u Iranu nastavlja. Dok pojedini članovi AfD-a i dalje održavaju kontakte sa zvaničnicima Trampove administracije, liderka stranke, Alis Vajdel, naložila je visokim funkcionerima da smanje broj putovanja u SAD, navodno su potvrdila četiri zvaničnika AfD-a za briselski „Politiko”. Razlog je jasan: ankete pokazuju da se većina Nemaca protivi bombardovanju Irana, dok poverenje u Vašington dostiže rekordno niske vrednosti – samo 15 odsto ispitanih vidi Ameriku kao pouzdanog partnera.