Obamin atomski plan

NOVI AMERIČKI PREDSEDNIK BARAK OBAMA povukao je prvi ozbiljan spoljnopolitički potez. Lider SAD pozvao je Rusiju na razgovore o smanjenju nuklearnog arsenala za 80 procenata.

Atomski plan novog stanovnika Bele kuće deluje, već na prvi pogled, zaista ambiciozno. Obama je ponudio Moskvi da se pokrenu pregovori koji bi, na kraju, doveli do situacije u kojoj bi i SAD i Rusija imali najviše po hiljadu nuklearnih bojevih glava.

Obamina ideja procurila je u javnost i pre nego što je takav konkretan predlog upućen Kremlju. Prvi je o ovome izvestio londonski „Tajms” posle čega je priča o dodatnom atomskom razoružanju odmah postala jedna od vodećih međunarodnih tema.

Sjedinjene Američke Države i bivši Sovjetski Savez su prvi strateški dogovor – poznat kao START 1 – o smanjenju strateškog naoružanja postigli 1991. godine. Tada su se dve države dogovorile da svoje rezerve atomskog oružja smanje sa oko 10.000 na 5.000 komada. Posle toga potpisan je i drugi sporazum, ovoga puta između SAD i Rusije (START 2), koji je predviđao novi korak u nuklearnom razoružanju i smanjenje broja atomskih bojevih glava – do 2003. godine – na tri do tri i po hiljade.

Dve nuklearne sile su, u godinama koje su usledile, izgubile interesovanje za dalje kresanje nuklearnih arsenala. I to je potrajalo sve do ulaska u Belu kuću novog američkog predsednika Baraka Obame.

Ruska strana je pozitivno reagovala na najnoviju Obaminu inicijativu. Potpredsednik ruske vlade Sergej Ivanov izjavio je da je Moskva spremna da razgovara sa Vašingtonom na ovu temu. Ivanov je čak naveo i mogućnost da ti pregovori budu završeni za najviše godinu dana.

I tu se, međutim, završava onaj lakši deo američko-ruske priče o atomskom razoružanju. Moskva, naime, uslovljava ove pregovore sa odustajanjem SAD od postavljanja američkog antiraketnog štita u istočnoj Evropi, tačnije Češkoj i Poljskoj. Ovaj američki plan je, kao što je poznato, veliki trn u oku Moskve koja se oštro protivi postavljanju novih američkih raketa u blizini ruskih zapadnih granica. I ne samo to, Rusija najavljuje svoj raketni odgovor ukoliko SAD ne odustanu od postavljanja „štita”.

Barak Obama je, u međuvremenu, odložio postavljanje raketa u Poljskoj i radarske stanice u Češkoj. Od njegove konačne odluke zavisiće i sudbina inicijative za smanjenje broja američkih i ruskih atomskih bojevih glava.

U ORBITI OKO PLANETE pojavio se iranski satelit. Lansiranje satelita izvedeno je raketom iz iranske domaće radinosti a cela operacija upriličena je u čast tridesete godišnjice Islamske revolucije.

I dok je u Teheranu ovaj događaj dočekan sa oduševljenjem zapadni svet je dobio novi razlog za brigu. Činjenica da Iran ima moćnu raketu za lansiranje satelita u zapadnim prestonicama i Izraelu protumačena je kao sumorni dokaz da Teheran ne odustaje od svog nuklearnog programa. Uz upozorenje da bi već koliko sutra takva raketa mogla da, umesto satelita, ponese atomsku bombu.

Iranski satelit „Omid” („Nada”) lansiran je raketom „Safir”. Prema navodima iranskih medija, satelit tokom 24 časa petnaestak puta obiđe planetu i obavlja isključivo istraživačke zadatke.

Iranski zvaničnici, poput ministra inostranih poslova Manuhera Motakija, tvrde da njihov kosmički program ima miroljubive i civilne ciljeve. Iran najavljuje da je lansiranje satelita „Omid” tek prvi korak u osvajanju kosmosa. Do kraja 2010. godine predviđeno je lansiranje još tri satelita a „krunisanje” ovog programa trebalo bi da usledi 2021. kada Iran planira da pošalje u orbitu svog prvog kosmonauta.

Da Iran zaista ima ozbiljne kosmičke planove bilo je jasno već sredinom prošle godine kada je obavljena prva proba rakete nosača. Prema izveštavanju zapadnih medija taj pokušaj je bio neuspešan, ali je već sledeći bio pun pogodak.

Pokušavajući da nekako umanje ovaj iranski uspeh zapadni mediji dokazuju da je raketna tehnologija kojom raspolaže Teheran zastarela i da je uglavnom iz uvoza – Kine i Severne Koreje. Za protivnike režima u Teheranu to je slaba uteha: iranski satelit putuje oko Zemlje i zaista je manje važno da li je tamo stigao iranskom ili nekom prepravljenom raketom. Svet je, u svakom slučaju, dobio novog člana prestižnog kosmičkog kluba.

PAPA SE BAŠ UGRUVAO. Vatikanski skandal izazvan odlukom Benedikta Šesnaestog da rehabilituje četvoricu pripadnika ortodoksnog bratstva Sv. Pije Deseti među kojima je i biskup Ričard Vilijamson – poznat po antisemitskim stavovima – nikako ne jenjava.

Gotovo da se i ne pamti da je neki potez poglavara Katoličke crkve izazvao toliko rasprava i žestokih kritika upućenih na papinu adresu. Sve je dodatno začinila trapava odbrana Vatikana koja se svodi na tezu da je papa zapravo bio neobavešten.

Čak se i zahtev Svete stolice upućen biskupu Vilijamsonu da povuče svoje negiranje holokausta poput najneprijatnijeg bumeranga vratio Vatikanu. Vilijamson je izjavio nemačkom nedeljniku „Špigl” da bi tako nešto mogao da uradi „tek kada proveri istorijske činjenice” i „pronađe odgovarajuće dokaze”.

Do tada ostaje na snazi njegova izjava švedskoj televiziji da je „u koncentracionim logorima stradalo između 200.000 i 300.000 Jevreja, ali nijedan u gasnim komorama”.