Tri i po decenije od krvavog uskrsa na Plitvicama

Pu­nih je 35 go­di­na ot­ka­ko je 31. mar­ta 1991. go­di­ne u ra­nim ju­tar­njim ča­so­vi­ma iz Za­gre­ba ka Pli­ti­vi­ca­ma, u ne­ko­li­ko auto­bu­sa, kom­bi­ja, pri­vat­nih vo­zi­la i u jed­nom tran­spor­te­ru, ko­lo­na od oko če­ti­ri sto­ti­ne hr­vat­skih spe­ci­ja­la­ca ka­ko bi „uve­la ustav­no­prav­ni po­re­dak na pod­ruč­ju na­ci­o­nal­nog par­ka”. Do­ku­men­ta­ci­o­no-in­for­ma­ci­o­ni cen­tar „Ve­ri­tas” tim po­vo­dom pod­se­tio je na de­ša­va­nja ko­ja su pret­ho­di­la ovom do­ga­đa­ju ko­ji je po mno­gi­ma ozna­čio po­če­tak ra­ta u Hr­vat­skoj de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka. Ovaj do­ga­đaj se po mno­gim iz­vo­ri­ma uzi­ma kao po­če­tak ra­ta u Hr­vat­skoj de­ve­de­se­tih pro­šlog ve­ka. To­ga da­na pra­vo­slav­ni ver­ni­ci su sla­vi­li Cve­ti, a ka­to­li­ci Us­krs, zbog če­ga su me­di­ji ovaj do­ga­đaj i na­zva­li „kr­va­vi Us­krs”.

„U fe­bru­a­ru 1991. go­di­ne Hr­vat­ska je do­ne­la od­lu­ku o ne­va­že­nju sa­ve­znih za­ko­na na nje­noj te­ri­to­ri­ji i o raz­dru­ži­va­nju od SFRJ, a na­kon to­ga i Srp­ska auto­nom­na oblast (SAO) Kra­ji­na do­no­si Re­zo­lu­ci­ju o raz­dru­ži­va­nju od RH. Iste go­di­ne, sre­di­nom mar­ta, JNA tra­ži od pred­sed­ni­štva SFRJ da se u dr­ža­vi uve­de van­red­no sta­nje, što, usled pro­ti­vlje­nja pred­stav­ni­ka Hr­vat­ske, BiH i Ma­ke­do­ni­je, ne pro­la­zi. U kon­tek­stu ta­kvog sta­nja, kra­ji­ški Sr­bi su 25. mar­ta or­ga­ni­zo­va­li „mi­ting isti­ne” na Pli­tvi­ca­ma sa zah­te­vom da Na­ci­o­nal­ni park „Pli­tvič­ka je­ze­ra” osta­ne u sa­sta­vu SAO Kra­ji­ne. Dva da­na ka­sni­je, na ula­zi­ma u na­ci­o­nal­ni park na jar­bo­li­ma su iz­ve­ša­ne srp­ske i ju­go­slo­ven­ske za­sta­ve”, pod­se­ća „Ve­ri­tas”.

Sle­de­ćeg da­na, 29. mar­ta, „mar­ti­ćev­ci” iz Kni­na za­u­zi­ma­ju uprav­ne zgra­de NP „Pli­tvič­ka je­ze­ra”. U ra­nim ju­tar­njim ča­so­vi­ma 31. mar­ta iz Za­gre­ba kre­ću hr­vat­ski spe­ci­jal­ci. U tom mo­men­tu u pli­tvič­kim ho­te­li­ma bi­lo je oko 400 tu­ri­sta, me­đu ko­ji­ma je bi­la i taj­no uba­če­na gru­pa hr­vat­skih spe­ci­ja­la­ca, ko­ji su se dan ra­ni­je, s oruž­jem u ko­fe­ri­ma, s na­me­rom da pre­pa­dom iz­nu­tra u ko­or­di­na­ci­ji sa oni­ma spo­lja, sa­vla­da­ju kra­jin­ske te­ri­to­ri­jal­ce.

Ju­tro je bi­lo ma­glo­vi­to, a sneg do ko­le­na. Pu­ška­ra­nje je za­po­če­lo uju­tro iz­me­đu šest i se­dam ča­so­va. Broj­ča­no nad­moć­ni­ji hr­vat­ski spe­ci­jal­ci, uz po­moć onih ka­mu­fli­ra­nih u go­ste, us­pe­li su da za­u­zmu ho­te­le i do po­dne­va us­po­sta­ve kon­tro­lu nad na­ci­o­nal­nim par­kom. Da­lju eska­la­ci­ju su­ko­ba spre­či­la je JNA, ko­ja se iz­me­đu su­prot­sta­vlje­nih stra­na po­sta­vi­la kao tam­pon-zo­na.

Na hr­vat­skoj stra­ni po­gi­nuo je Jo­sip Jo­vić (22) iz Ar­ža­na kod Ma­kar­ske, dok ih je dva­de­se­tak ra­nje­no. Na srp­skoj stra­ni po­gi­nuo je te­ri­to­ri­ja­lac Raj­ko Vu­ka­di­no­vić (32) iz Ko­re­ni­ce, dok ih je 17 za­ro­blje­no. Hr­vat­ska je po­gi­nu­log Jo­vi­ća pro­gla­si­la za pr­vu žr­tvu „do­mo­vin­skog ra­ta” i sva­ke go­di­ne, na vr­lo vi­so­kom ni­vou, obe­le­ža­va go­di­šnji­cu nje­go­ve po­gi­bi­je, iako je ta­da­šnji mi­ni­star po­li­ci­je Jo­sip Bolj­ko­vac vi­še pu­ta jav­no go­vo­rio, ali u svo­joj knji­zi za­pi­sao da je ob­duk­ci­ja po­ka­za­la da je po­go­đen met­kom iz ame­rič­ke pu­ške uve­ze­ne iz Sin­ga­pu­ra, ka­kvu je ima­la hr­vat­ska po­li­ci­ja.

Hr­vat­ska po­li­ci­ja je na Pli­tvi­ca­ma for­mi­ra­la po­li­cij­sku sta­ni­cu, ko­ja se odr­ža­la do kra­ja av­gu­sta te go­di­ne, ka­da je, zbog ne­mo­guć­no­sti funk­ci­o­ni­sa­nja usled kon­tro­le od stra­ne JNA, i ras­for­mi­ra­na. Kon­tro­lu nad NP „Pli­tvič­ka je­ze­ra” pre­u­ze­le su kra­jin­ske vla­sti i za­dr­ža­le je sve do av­gu­sta 1995.