Odgovor države bio je brz i politički snažan

Odgovor države nakon masovnih ubistava u oglednoj Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar” i selima Malo Orašje i Dubona bio je brz i politički snažan, ali nije prerastao u dosledno institucionalizovanu i dugoročno održivu reformu bezbednosne politike. Država je nasilje definisala kao akutnu pretnju koja zahteva hitne, restriktivne i simbolički snažne intervencije, a kampanja dobrovoljne predaje oružja proizvela je impresivne kvantitativne rezultate, dok je prisustvo policije u školama imalo snažan simbolički i psihološki efekat. Međutim, ove mere uglavnom nisu bile praćene sistemskom evaluacijom, jasnim pokazateljima uspeha, niti transparentnim javnim izveštavanjem o njihovim stvarnim efektima, pokazala je studija Centra za istraživanje javnih politika „Između javnog zdravlja i bezbednosti: analiza postkriznih mera nakon masovnih ubistava 2023. godine” koja je juče predstavljena javnosti. Ovaj projekat sproveden je uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji i finansijsku podršku Vlade Švedske.

Kako je prilikom promocije studije istakao njen autor Filip Stojanović, ono što povezuje dva masovna ubistva u beogradskoj osmoletki i selima u okolini Mladenovca i Smedereva jeste činjenica da su počinioci, ali i žrtve bili veoma mlade osobe, što je izazvalo kolektivni šok i traumu javnosti.

„Prvo se dogodilo 3. maja u školskom prostoru, koji se doživljava kao bezbedan. Masakr je bio počinjen legalnim oružjem, a počinilac je bio učenik te škole. Drugo ubistvo počinjeno je nelegalnim oružjem. Mi smo i pre ovih tragedija znali da se Srbija nalazi u evropskom vrhu kada je reč o količini oružja koje poseduju građani, što je u prvom redu nasleđe ratova devedesetih i patrijarhalne kulture. Podaci govore da je u poslednjih 50 godina izvršeno 18 masovnih ubistava u Srbiji, ali nijedno od njih nije dovelo do dublje transformacije društva. Statistika MUP-a svedoči da je tokom kampanje predaje oružja u 2023. godini prikupljeno preko 82.398 komada oružja – gotovo ista količina koja je prikupljena nakon ubistva premijera Zorana Đinđića 2003. godine, a u našoj zemlji je tokom 2023. registrovano 611.614 komada oružja. Od 2023. godine, pa sve do danas o bezbednosti naših učenika dnevno brinu 3.442 policajca. Osim toga, uveden je moratorijum na nabavku oružja koji je ukinut krajem 2025. godine, ali se novi predlog zakona o oružju i municiji i dalje nalazi u skupštinskoj proceduri”, istakao je Filip Stojanović. Podsetio je da predloženo sprovođenje narko-testova u školama i spuštanje starosne granice krivične odgovornosti nije uvedeno.

Analizirajući efekte primene ovih mera, Stojanović je ocenio da nema javno dostupnih izveštaja koji bi omogućili procenu obima i efekata sprovedene revizije dozvola, niti podataka o stvarnom broju oduzetih dozvola za oružje, razlozima za njihovo oduzimanje ili uticaju pooštravanja kazni na ilegalno tržište oružja. Istovremeno, odgovor države na majske tragedije fokusirao se na legalno registrovano oružje, dok pitanje nelegalnog oružja nije adresirano kroz strukturne i dugoročne mehanizme kontrole.

„Kada je reč o bezbednosti u školama, istraživanje pokazuje da je raspoređivanje policijskih službenika delovalo umirujuće i stabilizaciono, naročito u periodu neposredno nakon tragedije, ali ne postoje javno dostupni i sistematski podaci koji bi pokazali da je ova mera dovela do smanjenja vršnjačkog nasilja, promene školske klime ili jačanja preventivnih kapaciteta sistema. Policajci raspoređeni u škole nisu prošli adekvatnu obuku za rad sa decom, a briga o dečjoj bezbednosti dodata je redovnim policijskim poslovima kao novo opterećenje”, kazao je on.

Dr Tamara Džamonja Ignjatović, predsednica Društva psihologa Srbije i profesorka na Filozofskom fakultetu u Beogradu, podsetila je da je 14. maja 2023. godine javnosti predstavljena Majska platforma, inicijativa građanskog društva nastala iz potrebe da kao zajednica dođemo do odgovora na teška pitanja nakon tragičnih događaja sa kojima se društvo suočilo u maju te godine, koja je okupila oko 40 eksperata iz šest ključnih društvenih oblasti – obrazovanja, bezbednosti, mentalne i socijalne zaštite, medija i pravosuđa. Ona je istakla da je odmah nakon ovih tragedija Društvo psihologa Srbije pozvalo kolege da pruže pomoć na terenu, a ovom pozivu odazvalo se preko 200 psihologa. Ubrzo je formirana Radna grupa od strane Vlade Srbije kako bi ta pomoć bila sistematska i koordinisana, pa su psihološka pomoć i podrška prvo bile pružane u amaterskom pozorištu „Dadov”, potom u Dečjem kulturnom centru, da bi u aprilu 2024. bio formiran Centar za mlade (CEZAM).

„Nažalost, analiza pokazuje da pomoć porodicama nije imala centralno organizovan, dugoročan i koordinisan model psihosocijalne i administrativne podrške, već je često zavisila od ličnih kontakata i individualnih inicijativa, naročito u Duboni i Malom Orašju, u kojima je, pored neposrednih žrtava masakra, bilo veoma puno povređenih žitelja. Tražili smo da se značajno poveća broj psihologa i pedagoga u školama, što se nije dogodilo, a bilo je potrebno proširiti broj mesta i usluga gde ljudi mogu dobiti psihološku pomoć i podršku. Planirano i formiranje nekoliko centara za mentalno zdravlje u zajednici, a osnovan je samo jedan i to u Beogradu, čiji je opstanak danas doveden u pitanje. Tražili smo i otvaranje dnevnih boravaka za decu sa smetnjama u ponašanju u kojima bi se sprovodio preventivni rad”, navela je predsednica Društva psihologa Srbije.

Na osnovu sprovedene analize, predstavnici Centra za istraživanje javnih politika preporučuju prelazak sa povremenih akcija i krizne mobilizacije na sistemsko upravljanje rizikom u kontroli oružja, razvoj integrisanog preventivnog modela bezbednosti u školama, uspostavljanje nacionalnog programa za bezbednost mladih, institucionalizaciju postkrizne psihosocijalne podrške, uvođenje obavezne evaluacije bezbednosnih mera i jačanje demokratskog nadzora i učešća javnosti u reformama.