Prolongiranje prodaje NIS-a odgovara Americi

Mađarska naftna kompanija MOL i ruski „Gaspromnjeft”, prema pisanju mađarskog portala „Origo”, trebalo je danas, 31. marta, da potpišu kupoprodajni ugovor o preuzimanju ruskog vlasničkog udela u „Naftnoj industriji Srbije” (NIS). Zeleno svetlo za to trebalo je, između ostalog, da da i američki OFAK. Taj datum se preskače, jer su SAD prošle nedelje dale MOL-u novi rok do 22. maja do kada bi trebalo da se finalizuju ugovori o kupoprodaji.

Pored toga, MOL je trebalo da nastavi i pregovore i sa nacionalnom naftnom kompanijom Ujedinjenih Arapskih Emirata ADNOK-om, koja bi eventualno mogla da uđe u NIS kao manjinski partner. MOL grupa je takođe 19. januara saopštila da se dogovorila sa „Gaspromnjeftom” o glavnim uslovima obavezujućeg okvirnog sporazuma, prema kojem bi kupila 56,15 odsto udela u NIS-u.

Situacija se, međutim, od tada do danas značajno promenila. Cena nafte skočila je sa 60 na jučerašnjih 115 dolara za barel. Ukoliko se eskalacija sukoba na Bliskom istoku nastavi i dodatnim kopnenim napadima Amerike na Iran, dalji rast cena je neizbežan.

Vozači u Srbiji i dalje na ovu krizu gledaju iz daljine, jer goriva na svim pumpama u našoj zemlji ima u svakom času dovoljno. Država vodi računa da cene u maloprodaji budu tolike da se otkloni potencijalni udar na rast inflacije, marža trgovaca je oko 14 dinara, zakonom je propisano 21, ali bilo je dana kada je padala i na jedan dinar.

Koliko svi ovi naftni šokovi utiču na usporavanje prodaje NIS-a, koji je uz svetsku krizu pogođen i sankcijama istih tih SAD i EU, zbog čega mora na doboš i kome se više žuri da završi ovu transakciju – NIS-u ili MOL-u?

Upitan da li NIS-u pada ili raste cena zbog čekanja da se kockice sklope, Nenad Gujaničić, glavni broker u brokerskoj kući „Momentum sekjuritas”, kaže za naš list da je sa aspekta NIS-a najvažnije da kompanija ne trpi sankcije, ali mora se reći da je njeno poslovanje i dalje pod pritiskom usled povećane neizvesnosti i nemogućnosti da dugoročno planira poslovanje.

– Odluka da se odobri dodatni rok za preuzimanje NIS-a je bila prilično očekivana, naročito pošto je nekoliko dana ranije kompanija dobila dozvolu za operativni rad. Međutim, iako je preliminarni sporazum MOL–„Gasprom” objavljen još 19. januara, ovo odobrenje OFAK-a za nastavak dolazi više od dva meseca kasnije, pa se teško odati utisku da je američkoj administraciji u interesu odlaganje ovog procesa (slično kao i kada je reč o prodaji imovine „Lukoila”) – kaže on. Da im ne odgovara prolongiranje, mogli su još 19. januara da daju odobrenje da MOL kupi NIS. Isto je učinjeno s „Lukoilom”, koji je deset puta veća kompanija od NIS-a i za koji su se u međuvremenu javljale čak i neke američke firme da ga kupe, pa je sve odloženo.

Pretpostavka je da SAD na taj način čuvaju „keca u rukavu” za neke nove pregovore s Rusima.

Razlog za odlaganje dogovora o kupoprodaji može da bude i da bi se sačekali rezultati izbora u Mađarskoj 12. aprila, iako bi prema tvrdnjama onih koji su uključeni u naftne prilike bilo bolje da se NIS prodao pre tog roka. Jer u slučaju da stranka Viktora Orbana ne pobedi, što je malo verovatno, Rusi bi ostali bez velike podrške, što bi posredno moglo da dovede i do revidiranja odluka o kupovini NIS-a, ako se politika pita. S druge strane, Rusima je svaka cena za NIS nebitna jer geopolitičko pozicioniranje u Srbiji nema cenu. Ne treba zaboraviti da je „Gasprom” prinuđen da proda svoj udeo u NIS-u.

Ovakav status NIS-a ne odgovara ni državi Srbiji kao manjinskom vlasniku jer ova kompanija u proseku učestvuje sa skoro četiri odsto BDP-a i puni sa oko 10 odsto budžet Srbije. NIS je među najvećim poreskim obveznicima kroz akcize, PDV i rudnu rentu, što utiče na ukupnu stabilnost javnih finansija.