Strah od ozbiljnih formi meningokokne bolesti

Broj slučajeva meningitisa u Velikoj Britaniji porastao je na 34, saopštila je Agencija za zdravstvenu bezbednost Velike Britanije (UKHSA). Među obolelima su i dva učenika iz okruga Kent – dvadesetjednogodišnji student i učenik šestog razreda gimnazije „Kraljica Elizabeta” u Faveršamu, koji su preminuli prošlog vikenda, preneo je Skaj njuz. Prema podacima UKHSA, prema poslednjim informacijama, potvrđena su 23 laboratorijska slučaja meningitisa, dok je još 11 prijava pod istragom.

Zdravstvene vlasti navode da je do sada dato oko 4.500 vakcina i više od 10.500 doza antibiotika u okviru preventivnih mera. Lekari su naglasili da zdravstvene službe pažljivo prate nove slučajeve i sarađuju sa nadležnim službama kako bi se obezbedio pojačan nadzor i brzo reagovalo na potencijalne nove infekcije.

UKHSA je navela da rizik za širu populaciju trenutno ostaje nizak.

U međuvremenu više od 400 ljudi je čekalo u redu ispred univerzitetske klinike u Kentu kako bi primili vakcinu. I u Francuskoj je jedna osoba preminula od meningokoknog meningitisa.

Ima li razloga za strah u Srbiji? I o kakvoj bolesti je zapravo reč?

Prim. dr Ivana Begović Lazarević, epidemiolog i načelnik Jedinice za imunizaciju Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, ističe da je meningokokna bolest ozbiljna i potencijalno ugrožavajuća i da je izaziva bakterija Neisseria meningitidis. Invazivne forme ove bolesti se klinički manifestuju kao meningokokni meningitis i meningokokna sepsa.

– Osobe koje su u riziku da obole od invazivnih formi su deca uzrasta do pet godina, adolescenti i mlade odrasle osobe, naročito ako borave u zatvorenim kolektivima (studentski domovi, internati, kasarne). Takođe su u riziku i osobe koje su oslabljenog imuniteta bilo zbog osnovne bolesti, bilo imunosuprimirajuće terapije. Infekcija se prenosi u bliskom kontaktu najčešće sa kliconošama (osobe koje u gornjim respiratornim putevima imaju bakteriju, ali bez ikakvih simptoma bolesti), kapljičnim putem i direktnim kontaktom – navodi dr Begović Lazarević.

Meningokokni meningitis se manifestuje naglim početkom bolesti s visokom temperaturom, drhtavicom, glavoboljom, bolovima u mišićima s ukočenošću vrata, mučninom i povraćanjem naročito kod dece, zatim lošim opštim stanjem s poremećajem svesti. Meningokokna sepsa podrazumeva prisustvo meningokoka u krvi obolele osobe, zbog toga ima i lošiju prognozu (smrtnost 50 odsto). Uz već spomenute simptome kod meningitisa u sepsi se javljaju i tačkasta krvavljenja u koži po trupu, donjim ekstremitetima i unutrašnjim organima.
– Najgori oblik bolesti je tzv. fulminantna (brzo progresivna) sepsa koja se uglavnom javlja kod male dece, a manifestuje se naglim početkom s visokom temperaturom i pomućenjem svesti sve do kome ili masivnim krvavljenjima po koži, sluznicama i unutrašnjim organima, pri čemu dolazi do njihovog otkazivanja u roku od šest sati do maksimalno 24 (48) sati sa smrtnosti od 95 odsto. Tokom 2025. godine na teritoriji Beograda registrovana su četiri slučaja invazivne bolesti prouzrokovane bakterijom Neisseria meningitidis. Kod dve obolele osobe bolest se manifestovala u vidu meningokokne sepse, a kod dvoje ljudi u vidu meningokoknog meningitisa. Tri obolele osobe su deca uzrasta od dva, odnosno tri meseca, i jedno dete uzrasta od devet godina kod koga je zbog fulminantnog oblika sepse došlo do smrtnog ishoda. Četvrta obolela osoba je imala više od 50 godina.

Ove godine nije bilo registrovanih slučajeva meningokokne sepse/meningitisa na teritoriji Beograda – pojasnila je dr Begović Lazarević.

U našoj zemlji u skladu sa zakonskom regulativom, meningokoknu vakcinu o trošku države dobijaju lica u posebnom riziku od infekcije anatomske i funkcionalne asplenije (splenektomija, srpasta anemija), imunodeficijencije komplementa C5-C9, transplantacije koštane srži, osoblja laboratorija koje je izloženo rastvorima bakterije Neisseria meningitidis koji mogu aerosolizovati, bliskih kontakata obolelih od meningokokne bolesti kod kojih je dokazana infekcija serogrupom meningokoka u sastavu vakcine (A, Ce, Y, W135) u što kraćem roku od ostvarenog kontakta, započinjanja terapije lekovima iz grupe inhibitora komplementa.

– Za lečenje meningokoknog meningitisa se primenjuju penicilini jer je većina sojeva meningokoka postala rezistentna na sulfonamide. Budući da penicilini slabo prolaze hematoencefalnu barijeru, moraju se davati velike doze da bi se postigla dovoljna koncentracija u likvoru. Kod meningokokne sepse se takođe daje penicilin, a u fulminantnim oblicima se daju i kortikosteroidi i heparin – rekla je dr Begović Lazarević.