Naftni tanker pogođen u luci Dubai

Najnoviji talas udara na Teheran započeo je prethodne večeri i nastavljen je tokom noći, saopštili su izvori bliski bezbednosnim strukturama. Prema dostupnim informacijama, raketni napadi bili su usmereni prevashodno na istočne delove iranske prestonice. Iako nema izveštaja o žrtvama, Centralna komanda Sjedinjenih Američkih Država (CENTKOM) navela je da su pogođeni vojni objekti i komandni punktovi Iranske revolucionarne garde. Istovremeno je objavljen i video-snimak za koji se tvrdi da prikazuje udare na iranske pomorske kapacitete, uključujući brodove i avijaciju.

Iran je, međutim, odgovorio gotovo istom merom. U skladu sa ranijim najavama da će uzvratiti na svaki napad na svoju teritoriju, Teheran je pokrenuo operacije usmerene na američke vojne baze u Persijskom zalivu, ali i na energetsku infrastrukturu i transportne rute. Tokom noći pogođen je naftni tanker u luci Dubai, koji je bio potpuno natovaren. Incident je izazvao snažan potres i doveo do izlivanja nafte, koje su, prema navodima lokalnih službi, specijalizovani timovi uspeli da stave pod kontrolu. Britanska uprava za trgovačku mornaricu ranije je izvestila i o napadu na još jedan tanker, oko 60 kilometara od obale Dubaija.

Niz ovih događaja dodatno je uzdrmao globalno tržište energenata. Posebno je pogođena Australija, koja je u velikoj meri zavisna od uvoza nafte, pa se tamošnje vlasti suočavaju sa hitnom potrebom da pronađu alternativne modele snabdevanja. Poremećaji u transportnim lancima i rast cena doveli su do povećane neizvesnosti na svetskim berzama.

U Sjedinjenim Državama, rast cena goriva postaje sve osetljivije političko pitanje. Cena galona benzina premašila je četiri dolara, prvi put od avgusta 2022. godine, što dodatno opterećuje unutrašnje prilike uoči jesenjih izbora za Kongres. Prema pisanju američkih medija, administracija razmatra mogućnost ograničenja dalje eskalacije, uključujući izbegavanje scenarija koji bi podrazumevao nasilno otvaranje Ormuskog moreuza, jedne od ključnih tačaka svetske trgovine naftom.

Istovremeno, sve veću ulogu u pokušajima smirivanja situacije preuzimaju zemlje Persijskog zaliva, koje su direktno izložene posledicama sukoba. Lideri Saudijske Arabije, Katara i Jordana sastali su se u Džedi, gde su razgovarali o načinima da se spreči dalja eskalacija i stabilizuje region.

Evropa se, sa druge strane, suočava sa posledicama sopstvenih energetskih odluka donetih prethodnih godina. Nakon odustajanja od ruskih energenata, cene goriva u pojedinim zemljama dostigle su istorijske nivoe. U Francuskoj litar goriva premašio je dva evra, što nije zabeleženo decenijama. Predstavnici Evropske unije već pozivaju građane na smanjenje potrošnje, uključujući manje korišćenje automobila i aviona, što ukazuje na dubinu krize sa kojom se kontinent suočava.

Razvoj događaja na Bliskom istoku tako sve više prerasta u globalni bezbednosni i ekonomski izazov, čije posledice prevazilaze okvire samog regiona i sve snažnije se odražavaju na svetsku ekonomiju i političke prilike.