Pod senkom istrage: šta otkriva pretres Rektorata Univerziteta u Beogradu

Pretres zgrade Rektorata Univerziteta u Beogradu, koji se po nalogu Višeg javnog tužilaštva sprovodi u saradnji sa Upravom kriminalističke policije MUP-a Srbije, otvorio je pitanja koja daleko prevazilaze okvire jednog krivičnog postupka. Ono što je do juče bilo predmet sumnji i nezvaničnih informacija, sada dobija opipljiv oblik. U prostoru koji simbolizuje akademsku autonomiju i intelektualnu elitu pronađeni su predmeti koji tom okruženju, po svojoj prirodi, ne pripadaju.

Prema potvrdi iz tužilaštva, tokom pretresa otkriveni su i zaplenjeni topovski udari, pirotehnička sredstva, sprejevi i drugi sumnjivi predmeti. Istražni organi tek utvrđuju tačne količine, ali suština problema ne leži u broju, već u samom postojanju ovakvih sredstava u administrativnom sedištu jedne visokoobrazovne ustanove. Paralelno sa tim, prisustvo dva tužioca, iz odeljenja za opšti kriminal i za suzbijanje korupcije, jasno ukazuje da se istraga ne zadržava samo na bezbednosnom aspektu, već da obuhvata i širi spektar mogućih nepravilnosti.

Ovde se više ne postavlja pitanje da li je došlo do sistemskog propusta. Jer, ako se u zgradi Rektorata mogu naći pirotehnička sredstva, postavlja se logično pitanje,  ko ih je uneo, sa kojom namerom i pod čijom odgovornošću su se tu nalazila? Još važnije, da li je postojao mehanizam kontrole koji je morao da spreči ovakvu situaciju?

Posebnu težinu ovom slučaju daje i širi kontekst. Univerzitet, kao institucija, počiva na principima autonomije, slobode mišljenja i naučnog rada. Birokratski prostor Rektorata nije samo administrativni centar, već i simbol te autonomije. Upravo zato, svaki pokušaj da se ovakvi nalazi relativizuju pozivanjem na akademske slobode deluje kao opasno pomeranje granica.

Autonomija univerziteta ne podrazumeva izuzeće od zakona. Naprotiv, ona podrazumeva viši stepen odgovornosti, upravo zato što je reč o instituciji koja obrazuje i vaspitava buduće generacije. U tom svetlu, prisustvo sredstava koja se mogu dovesti u vezu sa nasilnim ili ilegalnim aktivnostima ne može biti ni opravdano ni ignorisano.

Istražni postupak koji je u toku moraće da ponudi odgovore na nekoliko ključnih pitanja, da li je reč o pripremi određenih aktivnosti, ko stoji iza skladištenja ovih predmeta i da li postoji širi organizacioni kontekst. Ali, bez obzira na ishod, već sada je jasno da je narušeno poverenje u institucionalnu sigurnost jednog od najvažnijih stubova društva.

Slučaj Rektorata Univerziteta u Beogradu tako postaje test odnosa društva prema sopstvenim institucijama. U tom testu, granica između autonomije i anarhije mora biti jasno povučena.