Mnogostrukost flamenka

Kompanija Manuela Linjana iz Madrida večeras na scenu Ateljea 212, od 21 čas, donosi delo „¡VIVA!”, kao pesmu o slobodi rodnih uloga u svetu flamenka, na 23. Beogradskom festivalu igre. Manuel Linjan je u ovom komadu igrač, koreograf, reditelj, a na podijum izvodi još pet muških igrača obučenih u tradicionalne ženske kostime, otkrivajući brojne izraze identiteta skrivene u svakom ljudskom biću. Tako prikazuje mnogostrukost flamenka kroz različite forme ove igre.

Manuel Linjan rodom iz Granade dobitnik je Španske nacionalne nagrade za igru 2017. Učenik je legendarnih Manolete i Marioa Maja, koji su mu darivali jake temelje u flamenku. Njegov izuzetan talenat odveo ga je u svet koreografije. Stvarao je za Nacionalni balet Španije, Novi španski balet, kao i trupe Rafaele Karasko i Tereze Nijeto. Takođe je sarađivao sa Danijelom Donjom u poznatoj predstavi „REW”. Solo karijeru započinje komadom „Bik”, 2008. godine. Usledili su „Svet i Apart” i „Sinergija”, koji su izvedeni na prestižnim festivalima poput Festivala u Herezu, gde je 2012. osvojio nagradu.

Njegova karijera dalje je potvrđena Nagradom Maks i Nagradom kritike Flamenco Hoi 2013. Premijeru komada „Nomad” ostvario je 2014. na Festivalu u Herezu, gde je pokazao majstorstvo igrača i koreografa. Produkcija je obišla važne festivale, učvrstivši njegovu reputaciju.

Komad „Preinačeno” predstavljen je 2016, praćen oduševljenjem publike velikih međunarodnih festivala, uključujući Festival u Nimu, Holandsko bijenale igre i Londonski festival flamenka, uz Nagradu kritike na Festivalu u Herezu. Pravu revoluciju na flamenko sceni priredio je 2019. sa komadom „¡VIVA!”, koji ćemo i mi videti, hrabrim istraživanjem rodnih uloga i izraza u flamenku, koje je izbrisalo granice tradicije. Smela vizija i umetnička odvažnost hvaljeni su širom sveta, čineći predstavu „¡VIVA!” referentnim pojmom savremenog flamenka. Godinu 2021. obeležila je premijera „Gvozdene stope”, uz koju Linjan nastavlja gostovanja u zemlji i svetu, dok je komadom „Smrt ljubavi” 2024. još jednom potvrdio vizionarski uvid.

Da dodamo da je prošle večeri 31. marta na BFI, Lučijano Roso iz Buenos Ajresa sam dočarao četrdesetak duhovitih likova u delu „Apokalipsink_2”, na sceni Ložionice u Beogradu, u svom maštovitom maniru, u režiji Marije Sakone. Prvu verziju ovog dela gledali smo 2020. godine na istom festivalu, uprkos lokdaunu koji je bio na snazi u celoj Evropi. Shodno tadašnjim prilikama Lučijano Roso prelazi u digitalni svet kako bi stigao do svoje publike i oživljava brojne karaktere, pomerajući do krajnjih granica svoja scenska umeća poput lip-sinka i pantomime. I vodi nas na sjajno putovanje svojom solo predstavom. Uz neverovatnu elastičnost, telo prati sve njegove talente: igru, klovnovske veštine, pantomimu, muziku i lip-sink. Tako nastaje urnebesna predstava o brojnim načinima da se izbegne dosada.

Lučijano Roso je igrač, glumac, reditelj i koreograf koji je izučavao balet i savremenu igru, afričke plesove, džez i hip-hop, ali i učio uz brojne autoritete iz sveta glume i muzike i sve naučeno nam i prikazao i ovog puta.

On je usavršavao svoj glas sa Magdalenom Freitas, Albertom Alonsom i Tomom Vijanom, a perkusije sa Santjagom Albinom, Gabrijelom Spilerom i Marijom Zopi. Bio je angažovan u Kompaniji Nandayure pod vođstvom Analije Gonzales, kao igrač, glumac i koreograf. Postaje 2001. deo slavne perkusionističke grupe „El Choque Urbano” sa kojom je nastupio u značajnim produkcijama i tokom tri godine gostovao širom Argentine, Perua, Brazila, Urugvaja, Paragvaja, Kolumbije, Paname, Kostarike, Nikaragve i Gvatemale. Sa ovim sastavom nastupao je i u Holandiji, Južnoj Koreji i Siriji. Tokom 2009. godine postao je deo perkusionističkog komada „Urraka”, a zatim i deo poznate trupe u istoimenom komadu fizičkog teatra „Un Pojo Rojo”.