Ubijenim iranskim zvaničnicima „presudila" i veštačka inteligencija

U podeli „ratnog posla” između Vašingtona i Tel Aviva i pre početka vazdušnih napada na Iran bilo je jasno da će jedna mračna misija pripasti Izraelu: likvidacija lidera Islamske Republike. A Izraelske odbrambene snage (IDF) ovaj zadatak već više od mesec dana izvršavaju sa nemilosrdnom preciznošću ukrštajući obaveštajne podatke prikupljene na terenu sa specijalnim programima veštačke inteligencije.

Donald Tramp je napade na iranske lidere predstavio kao zajednički poduhvat. „Ubili smo sve njihove lidere, a onda su se sastali da izaberu nove lidere i mi smo ih sve ubili”, rekao je američki predsednik novinarima tvrdeći kako je ovim akcijama zapravo cilj promene režima ispunjen.

Prema podacima izraelske vojske, do sada je u ciljanim napadima ubijeno više od 250 iranskih zvaničnika različitog nivoa, uključujući i verskog vođu ajatolaha Alija Hamneija. Poslednja žrtva u obezglavljivanju neprijateljskih redova kojem je „kumovao” algoritam je i komandant mornarice iranskog Korpusa Islamske revolucionarne garde Alireza Tangsiri.

„Grupa pet”, kodno ime za ajatolaha Alija Hamneija i njegove najbliže savetnike, praćena je odavno i bila je na nišanu izraelskih snaga tokom dvanaestodnevnih napada u junu prošle godine na iranske nuklearne centre. Ali Amerikanci tada nisu dali dozvolu za likvidaciju iranskog vođe i njegovih saradnika. Prvog dana rata, 28. februara, Izrael je uspeo da u preciznom udaru raketa vazduh–zemlja ubije vrhovnog vođu Alija Hamneija, članove njegove porodice i najbliže saradnike iako je prvobitno vreme sastanka zakazano za večernje sate u poslednjem trenutku pomereno za jutro. Na osnovu obaveštajnih podataka izraelski plan za napad je korigovan u hodu.

Raz Zimt, direktor istraživanja Irana u Institutu za studije nacionalne bezbednosti, koji je ranije služio u jedinicama IDF-a, objašnjava za „Vašington post” da je „napredak veštačke inteligencije pružao Izraelu način da iskoristi podatke koji su uvek bili dostupni, ali ih je ranije bilo nemoguće obraditi”.

Pojedini stručnjaci brinu da rastuća veština Izraela u ciljanim ubistvima, čak i kada se izvode precizno, stvara dinamiku zavisnosti od atentata i tendenciju širenja granica ko sve može biti meta.

„Otišli smo predaleko u smislu da smo to pretvorili u strategiju, a ne u povremenu operativnu nužnost”, kaže Arijel Levit, stručnjak za nuklearnu politiku i izraelsku bezbednost u Karnegijevoj zadužbini za međunarodni mir.

Po Levitu, ova podela rada u trenutnom sukobu stvara utisak da su se Sjedinjene Države oslanjale na Izrael da obavi prljave poslove u ratu. SAD su po njemu prihvatile stav „ne možemo ih ubiti, ali ćemo biti više nego srećni ako vi to učinite”.

Uspešna kampanja eliminacije neprijateljskih vođa oslanja se na efikasno razvijen sistem koji je Izrael decenijama unapređivao u akcijama likvidacije čelnika Hezbolaha, Hamasa i Iranske revolucionarne garde, od Gaze, preko Libana do Irana. U međuvremenu tehnika atentata na vojne i političke zvaničnike je usavršena do neslućenog nivoa. Na tom putu izraelski Mosad nije samo regrutovao insajdere režima u Teheranu, već je uspeo da hakuje na hiljade elektronskih meta kako bi ušao u trag uticajnim ličnostima koje su potencijalno predviđene za odstrel.

Izraelski špijuni i njihove američke kolege iz CIA i NSA godinama su sarađivali na tajnim operacijama usmerenim na Iran. Sve je počelo od afere „Staksnet” 2010. godine, kada su hakeri ubacili zlonamerni kompjuterski virus kako bi sabotirali iranske napore za obogaćivanje uranijuma. Nekoliko godina kasnije je usledila serija razmena sajber-napada između Irana i Izraela. Teheran je uspeo da izazove prekide u vodovodnim kompanijama u Izraelu. Usledile su odmazde sajber-stručnjaka Mosada od ometanja ulične rasvete u Teheranu do zatvaranja benzinskih pumpi i blokiranja bankomata.

Ono što je pomoglo Mosadovoj čuvenoj jedinici 8200 za sajber-operacije da prodre u „elektronski nervni sistem” Irana je to što su vlasti Islamske Republike napravile namerna uska grla za prenos elektronskih podataka s ciljem da u slučaju protesta lako mogu da isključe građanima pristup internetu. Taj potez je imao i loše strane, jer su kroz ta čvorišta prolazili digitalni tragovi zvaničnika režima, što je pomoglo Izraelcima da otkriju njihovo kretanje i životne navike. Jedan visoki zvaničnik IDF-a je rekao da su pokušali da probiju sve što se može probiti: od telefonskih poziva, preko saobraćajnih kamera do unutrašnjih bezbednosnih sistema, uključujući i baze podataka koje su iranske snage bezbednosti držale u kriznim štabovima i rezervnim lokacijama za vođe u slučaju napada ili ustanka.

Sa kakvom tačnošću obaveštajnih podataka o kretanju ličnosti iranskog režima raspolaže izraelski obaveštajni aparat govori primer prošlogodišnjih napada na nuklearnu infrastrukturu Islamske Republike, kada su se na meti našli i vojni komandanti.

U napadu 13. juna 2025. godine u kojem je ubijen Amir Ali Hadžizade, komandant vazduhoplovnih snaga IRGC-a, putanja raketa je korigovana na osnovu naknadno dobijenih obaveštajnih podataka, dok se avion približavao svom cilju. Komandant Hadžizade je ubijen na putu dok je išao iz svog radnog kabineta u obližnji stan.