Kako pomoći srcu da dobro radi

Kada arterije koje ishranjuju srce postanu krute ili neelastične, onda dolazi do srčanih tegoba, a da bi se to izbeglo, važno je izbegavati ili prestati sa upotrebom svih onih stvari koje predstavljaju faktore rizika za nastanak i napredovanje ove pojave, istakao je za „Politiku” profesor dr Ignatios Ikonomidis, direktor ehokardiografije i laboratorije za preventivnu kardiologiju grčke bolnice Atikon i član Evropskog udruženja za kardiologiju i srčanu insuficijenciju.

Ljudi uglavnom nikada nisu čuli za termin krutosti arterija, pa je prvo pitanje – koji su ključni faktori koji dovode do toga da krvni sudovi vremenom izgube svoju elastičnost?

– Kada govorimo o svojstvima elastičnog zida, mislimo na sposobnost rastezanja – bez povećanja krvnog pritiska. Kada je aorta kruta, onda ista količina krvi koja se ubrizgava u aortu izaziva povišen krvni pritisak. To predstavlja povećano opterećenje za srce. Ako je aorta elastična, onda je krvni pritisak nizak, a zatim krv teče u preostale organe bez ogromnog povećanja krvnog pritiska i bez izazivanja povećanog radnog opterećenja srca. Dakle, dobra elastičnost aorte na neki način olakšava rad srca. Kada izgube to svojstvo, povećava se rad srca, što dovodi do toga da ono dođe u stanje srčane insuficijencije. To znači i zamor tokom vežbanja ili minimalnih aktivnosti. Ukrućenje arterija smanjuje koronarni protok krvi, a to takođe doprinosi srčanoj slabosti. Kada je aorta kruta, to olakšava aterosklerozu koronarnih krvnih sudova. A to takođe predisponira koronarnim arterijskim bolestima – istakao je dr Ikonomidis.

Pod većim rizikom za pojavu ovog problema su pušači, osobe sa visokim holesterolom, visokim krvnim pritiskom, kao i sa dijabetesom.

– Može se desiti da osoba nema nikakvih simptoma, može postojati granični krvni pritisak ili čak mogu imati nedostatak vazduha pri naporu. Sve to mogu biti pokazatelji da se provere svojstva arterijskog zida i da se intenzivira lečenje kako bi se ona poboljšala. Svi tradicionalni faktori rizika, kao što su loš holesterol, pušenje, povećan indeks telesne mase, loša ishrana koja uključuje puno zasićenih masti i naravno povećan krvni pritisak, utiču na svojstva zida arterija. A to predstavlja povećan „teret” za srce. Kada je reč o genetici, ona može da utiče na funkciju aorte. Na primer, postoje neki ljudi koji zbog genetske predispozicije imaju tendenciju da dobiju aneurizme aorte. Neki drugi ljudi zbog genetske predispozicije imaju povećan krvni pritisak, čak i u veoma ranoj dobi, kada su mlađi od 40 godina. Dakle, postoji genetska predispozicija za oštećenje elastičnih svojstava aorte. Ali što je još važnije, ova genetska predispozicija je pojačana svim faktorima rizika. I ugljen-monoksid je jedan od glavnih faktora koji oštećuje krvne ćelije, a posebno endotelnu funkciju i izaziva aktivaciju trombocita – pojasnio je naš sagovornik, koji je i predsednik Odbora Međunarodnog udruženja za kontrolu pušenja i smanjenje štetnosti od duvanskog dima.

Mediteranska ishrana je veoma važna u prevenciji srčanih bolesti. Naš sagovornik napominje da ona ima mnogo antioksidanata, posebno zbog maslinovog ulja koje se koristi u velikoj meri.

– Takođe, uradili smo mnoga istraživanja koristeći maslinovo ulje obogaćeno antioksidansima i to je imalo veoma dobar efekat na brzinu pulsnog talasa, markera ukrućenja arterija, bilo u primarnoj prevenciji, bilo kod pacijenata sa koronarnom arterijskom bolešću. Zato je prilično važno primenjivati mediteransku ishranu ili koristiti određene proizvode koji sadrže maslinovo ulje, ekstradevičansko maslinovo ulje sa pojačanim antioksidansima – kaže ovaj lekar.

Osim ishrane, akcenat treba staviti i na prestanak pušenja cigareta. – Pitanje je šta predstavlja veći problem za srce i krvne sudove, sam nikotin ili sve ono što nastaje kao rezultat sagorevanja cigareta. Sam nikotin ima neka vazoaktivna dejstva. Može povećati broj otkucaja srca i može blago povećati krvni pritisak, ali to je kada je reč o njegovom prekomernom unosu. Nasuprot tome, ostali toksični sastojci koji se nalaze u konvencionalnim cigaretama povećavaju vazoreaktivnost, a samim tim povećavaju krvni pritisak. Takođe, povećani ugljen-monoksid koji je prisutan u tradicionalnim cigaretama uzrokuje aktivaciju trombocita. Trenutno znamo da novi duvanski proizvodi proizvode manje toksičnih supstanci od konvencionalnih cigareta. Čini se da to ima manje štetan uticaj na vaskularnu i srčanu funkciju. Međutim, ne znamo da li je to povezano sa smanjenim kardiovaskularnim događajima. Potrebne su nam dugoročne studije koje bi pokazale da je upotreba ovih proizvoda povezana sa manjim brojem kardiovaskularnih događaja. Ono što znamo je da je upotreba snusa, na primer u Švedskoj, pošto tamo imaju iskustvo duže od 10 do 20 godina, zaista povezana sa manjim brojem kancera i manjim brojem kardiovaskularnih bolesti. Jedna korejska studija urađena je sa muškarcima koji su preživeli moždani udar. Ova studija je pokazala da oni koji su preživeli moždani udar imaju više incidenata ako nastave da puše cigarete, dok su oni koji su prestali da puše i oni koji su koristili elektronske i slične proizvode imali manje i slične incidente nakon moždanog udara. To ukazuje da je smanjenje štete efikasno u ovoj populaciji preživelih od moždanog udara – pojasnio je dr Ikonomidis.

Ako osoba ima povećan indeks telesne mase, pušač je i ima granični holesterol – to može da izazove vaskularno starenje koje je mnogo veće od stvarne biološke starosti. A to je ono što, kaže naš sagovornik, pokušavaju da uspore otklanjanjem svih faktora rizika na koje ljudi utiču svojim ponašanjem.