Reformom carinskog sistema protiv nebezbednih proizvoda

Evropska unija usvojila je reformu carinskog sistema kojom nastoji da zaštiti potrošače od nebezbednih proizvoda koji se sve češće naručuju preko interneta. Povod za ovaj potez su brojna testiranja potrošačkih organizacija koja su pokazala da se na evropskom tržištu nalaze opasne igračke, tekstil sa zabranjenim hemikalijama i drugi proizvodi sumnjivog kvaliteta, uglavnom sa onlajn platformi van EU. Prema novim pravilima, internet platforme koje uvoze robu u EU imaće jasno definisanu odgovornost za bezbednost proizvoda koje prodaju. Ukoliko se ispostavi da proizvod ugrožava zdravlje ili bezbednost potrošača, predviđene su i kazne za platforme. Jedna od ključnih novina je i bolja razmena podataka između carinskih i nadzornih organa, što bi trebalo da omogući brže otkrivanje spornih pošiljki i rizičnih trgovaca. Cilj je da se opasni proizvodi zaustave pre nego što stignu do potrošača. Za kupce je važno i to što će cene ubuduće biti transparentnije – troškovi će morati da budu jasno prikazani unapred, bez naknadnih i neočekivanih carinskih dažbina. Iz evropske potrošačke organizacije BEUC poručuju da je ovo važan korak ka većoj zaštiti potrošača, ali i fer konkurenciji na tržištu.

– Evropa je preplavljena talasom pošiljki iz Kine, s kojim carinske službe do sada nisu mogle da se izbore. Testiranja su pokazala da se na tržištu nalaze igračke koje mogu fatalno da povrede decu, kao i tekstil sa zabranjenim hemikalijama koje izazivaju ozbiljne reakcije kože. Ova reforma počinje da preokreće taj trend i otežava ulazak opasnih proizvoda na tržište – izjavio je generalni direktor BEUC-a August Rejna. On je dodao da će nova pravila doprineti i fer konkurenciji, jer će kompanije koje poštuju propise biti zaštićene od onih koje profit ostvaruju kršeći pravila. Ipak, upozorava se da će ključ uspeha reforme biti njena primena u praksi – odnosno da li će carinske službe imati dovoljno ljudstva, alata i finansijskih resursa da kontrolišu sve veći broj pošiljki. Ovo nije prvi korak koji Evropska unija preduzima kako bi sprečila ulazak nebezbednih proizvoda na tržište. Poslednjih godina značajno je ojačan sistem Safety Gate (ranije RAPEKS), koji omogućava brzu razmenu informacija o opasnim proizvodima među državama članicama i njihovo hitno povlačenje s tržišta. Samo u prošloj godini zabeleženo je više hiljada prijava nebezbednih proizvoda, među kojima prednjače igračke, kozmetika i elektronika. Pored toga, EU je pooštrila pravila za onlajn trgovinu kroz Zakon o digitalnim uslugama, koji obavezuje velike platforme da uklanjaju opasne proizvode i sarađuju s inspekcijama. U pripremi su i nova pravila za bezbednost proizvoda koja se odnose i na robu koja se prodaje preko interneta, kako bi se jasno definisalo ko snosi odgovornost kada nešto pođe po zlu. Dodatni mehanizam kontrole odnosi se i na pooštravanje pravila za uvoz malih pošiljki, koje su do sada često prolazile ispod radara. EU postepeno uvodi i nove takse i kontrole za pakete male vrednosti, upravo zbog velikog broja pošiljki s azijskih platformi, kako bi se sprečio ulazak robe koja ne ispunjava evropske standarde. Sve ove mere imaju za cilj da se odgovornost s potrošača prebaci na prodavce i platforme, ali i da se tržište učini transparentnijim i bezbednijim. Postavlja se pitanje da li je nešto od ovoga dalo rezultate? U potrošačkim organizacijama kažu da mere koje je EU uvodila poslednjih godina već daju određene rezultate. Zahvaljujući sistemu Safety Gate, opasni proizvodi se danas brže otkrivaju i povlače sa tržišta nego ranije. Nacionalne inspekcije i carine imaju više podataka i bolje koordinišu kontrole, pa je i pritisak na trgovce veći. Takođe, velike onlajn platforme su pod većim nadzorom i sve češće uklanjaju sporne proizvode, posebno nakon uvođenja strožih pravila za digitalne usluge. U praksi, to znači da se deo nebezbedne robe zaustavlja pre nego što stigne do potrošača.

– Međutim, ključni problem ostaje obim – broj pošiljki izvan EU, pre svega iz Azije, raste ogromnom brzinom i nadmašuje kapacitete kontrole. Potrošačke organizacije i dalje u testiranjima pronalaze opasne proizvode na tržištu, što pokazuje da sistem nije dovoljno efikasan u svim slučajevima. Zato se i ova nova carinska reforma posmatra kao „sledeći korak”, a ne konačno rešenje – ideja je da se kontrola pomeri što ranije u lancu (već na nivou platformi i uvoza), kako bi se smanjio pritisak na carine i dodatno zaštitili potrošači – navode iz evropskih potrošačkih organizacija. Ne postoje precizni podaci koliko pošiljki u Evropsku uniju stiže, recimo, sa platforme „Temu”, ali dostupne statistike pokazuju razmere problema. Prema procenama evropskih institucija, u EU godišnje pristiže između 4,6 i 5,8 milijardi malih paketa, od čega više od 90 odsto dolazi iz Kine, uglavnom preko platformi poput „Temu” ili „Šejn”. To praktično znači da svakodnevno u Uniju uđe oko 12 miliona pošiljki, što predstavlja ogroman izazov za carinske službe i kontrolu bezbednosti proizvoda. Upravo zbog takvog rasta, koji je u poslednjoj godini premašio 25 odsto, EU i uvodi nove mere kako bi pooštrila kontrolu i smanjila rizik da nebezbedna roba stigne do potrošača.