Lju­bi­te­lji pa­sa, čim vre­men­ske pri­li­ke do­zvo­lja­va­ju, pro­vo­de slo­bod­no vre­me u pri­ro­di sa svo­jim lju­bim­ci­ma. Grad­ski par­ko­vi ide­al­na su pri­li­ka za re­kre­a­ci­ju i dru­že­nje sa dru­gim oso­ba­ma istih in­te­re­so­va­nja jer raz­me­nju­ju is­ku­stva i sa­ve­te. Že­lja da se na­pra­vi ko­rak vi­še do­pri­ne­la je da se or­ga­ni­zu­je i pr­va tr­ka sa psi­ma u Be­o­gra­du. Tim po­vo­dom mi­nu­log vi­ken­da se u Ko­šut­nja­ku oku­pi­lo vi­še od 200 pa­sa i nji­ho­vih vla­sni­ka iz na­še ze­mlje i ino­stran­stva. Oni su tr­ča­li „Sta­zom po me­ri psa” spo­jiv­ši sport, od­go­vor­no vla­sni­štvo i bri­gu o pri­ro­di. Po­tvr­di­lo se da je fi­zič­ka ak­tiv­nost va­žna za pse i za nji­ho­ve vla­sni­ke.

Tr­ka je or­ga­ni­zo­va­na na dve sta­ze, od pet i je­da­na­est ki­lo­me­ta­ra. Du­ža – „Ve­li­ka Mo­ko­va sta­za” pru­ži­la je uži­tak ak­tiv­ni­jim tr­ka­či­ma, dok je kra­ća sta­za bi­la pri­la­go­đe­na svi­ma ko­ji su se opre­de­li­li za lak­ši tem­po tr­ča­nja. „Or­ga­ni­za­tor do­ga­đa­ja” bio je je­dan la­go­to ro­ma­njo­lo Mo­ko, pas star je­da­na­est go­di­na iz Udru­že­nja „Tr­ča­nje sa psom”. U pi­ta­nju je pr­va za­jed­ni­ca u Sr­bi­ji ko­ja pro­mo­vi­še od­go­vor­no vla­sni­štvo i ak­ti­van stil ži­vo­ta sa psi­ma.

Ova tr­ka je is­ku­stvo ko­je bi sva­ki vla­snik hi­pe­rak­tiv­nog psa tre­ba­lo da do­ži­vi. Ujed­no je i šan­sa da se po­dig­ne svest o od­go­vor­nom vla­sni­štvu, od­go­vor­no­sti pre­ma pri­ro­di i uka­že na va­žnost kre­ta­nja jer je pre­ven­ci­ja po­la zdra­vlja. Ka­da su pas i vla­snik fi­zič­ki ak­tiv­ni, oni su men­tal­no i fi­zič­ki zdra­vi­ji.

– Smo­tra je ima­la tri zo­ne – „Start­no-cilj­na” je me­sto gde su se od­vi­ja­le tr­ke, „Zo­na pri­ja­telj­stva” bi­la je re­zer­vi­sa­na za dru­že­nje, upo­zna­va­nje i raz­me­nu is­ku­sta­va, a po­seb­nu pa­žnju pri­vu­kla je „Zo­na hu­ma­no­sti” u ko­joj su po­se­ti­o­ci mo­gli da upo­zna­ju pse ko­ji tra­že dom, osta­ve do­na­ci­je i in­for­mi­šu se o udo­mlja­va­nju – ob­ja­sni­la je An­đel­ka Po­pa­dić, or­ga­ni­za­tor­ka tr­ke iz Udru­že­nja „Tr­ča­nje sa psom”.

Or­ga­ni­zo­va­na je i „Kom­pas šet­nja” kao eko­lo­ška tu­ra od pet ki­lo­me­ta­ra, u to­ku ko­je su uče­sni­ci, uz vođ­stvo per­so­nal­nog tre­ne­ra Alek­san­dra Vu­ji­no­vi­ća, či­sti­li šu­mu. Oni su se i edu­ko­va­li o plo­gin­gu i od­go­vor­nom od­no­su pre­ma pri­ro­di.

Mi­lan Op­se­ni­ca, ko­ji ima če­tvo­ro­go­di­šnjeg ne­mač­kog pti­ča­ra Ruby, ka­že da je mno­go pu­ta vo­dio lju­bim­ca na pse­će tr­ke po Sr­bi­ji, ali da je zna­čaj­no što je pr­vi put mo­gao i on da tr­či sa svo­jim psom u pre­sto­ni­ci. 

– Ta­ko je i na­ma vla­sni­ci­ma omo­gu­će­no da se do­dat­no so­ci­ja­li­zu­je­mo, tr­či­mo i raz­me­ni­mo mi­šlje­nja sa isto­mi­šlje­ni­ci­ma – re­kao je Op­se­ni­ca.

Po­seb­no se vo­di­lo ra­ču­na o bez­bed­no­sti tak­mi­ča­ra. Za pse su bi­li obez­be­đe­ni ve­te­ri­na­ri ko­ji su mo­gli da im pru­že pr­vu po­moć, dok je o bez­bed­no­sti lju­di bri­nu­la Gor­ska slu­žba spa­sa­va­nja.

– Čim stig­ne pro­le­će, lju­di ko­ji bo­ra­ve u pri­ro­di po­na­vlja­ju isti obra­zac, oni pro­bu­de en­tu­zi­ja­zam, ali za­ne­ma­re ozbilj­ne pri­pre­me za te­ren. Tr­ka u pri­ro­di ni­je šet­nja. Po­sto­je vre­men­ska i tak­mi­čar­ska ogra­ni­če­nja u okvi­ru ko­jih tre­ba sa­vla­da­ti te­ren. Ka­da se to­me do­da fi­zič­ko op­te­re­će­nje i bri­ga o psu ko­ji tr­či sa va­ma, ni­vo od­go­vor­no­sti mo­ra bi­ti znat­no vi­ši. U pri­ro­du se ne ide sle­de­ći prin­cip da je sve la­ko. Za­to, po­ne­si­te do­volj­no vo­de i za psa i za se­be. Psi ne sig­na­li­zi­ra­ju žeđ na vre­me, za­to tre­ba pla­ni­ra­ti pa­u­ze ko­je su ključ­ne. In­for­mi­ši­te se ka­ko da re­a­gu­je­te u slu­ča­ju po­vre­de vas ili lju­bim­ca. Pri­su­stvo spa­si­lač­ke slu­žbe ne zna­či da mo­že­te bi­ti neo­d­go­vor­ni. Nji­ho­va ulo­ga je po­dr­ška, ne za­me­na za va­šu pri­pre­mu. Ka­da že­li­te do­bru tr­ku, raz­mi­šljaj­te kao oso­ba ko­ja pla­ni­ra po­vra­tak na cilj, a ne sa­mo start. Pro­ve­ri­te sta­zu, te­ren i vre­men­ske uslo­ve uoči do­ga­đa­ja. Uko­li­ko je ki­šo­vi­to vre­me, kram­po­ni ili šta­po­vi uvek do­bro do­đu jer se ta­ko amor­ti­zu­je po­kret i spre­ča­va „kli­za­nje” po sta­zi. Na­pu­ni­te te­le­fon, ali po­ne­si­te i če­o­nu lam­pu i pi­štalj­ku za sva­ki slu­čaj. Pre­ven­ci­ja ni­je sa­mo opre­ma, već i na­čin raz­mi­šlja­nja – is­ta­kla je So­nja Ra­da­ko­vić iz Gor­ske slu­žbe spa­sa­va­nja.

Do­ga­đaj je re­a­li­zo­van uz po­dr­šku „Sr­bi­ja­šu­ma” i Sa­ve­za za re­kre­a­ci­ju i fit­nes. Oni su po­ru­či­li da bo­ra­vak u pri­ro­di pod­ra­zu­me­va od­go­vor­no po­na­ša­nje i bri­gu o nje­nom oču­va­nju, ali i da re­kre­a­tiv­no tr­ča­nje na pla­nin­skim te­re­ni­ma pred­sta­vlja pre­ven­ci­ju za mno­ga zdrav­stve­na obo­lje­nja.

Re­kre­a­ci­ja i ak­ti­van ži­vot

Udru­že­nje „Tr­ča­nje sa psom” osno­va­no je 2019. go­di­ne s ci­ljem da pro­mo­vi­še ak­ti­van ži­vot, od­go­vor­no vla­sni­štvo i edu­ka­ci­ju o tr­ča­nju sa lju­bim­ci­ma, po­seb­no sa hi­pe­rak­tiv­nim rad­nim psi­ma. Čla­no­vi udru­že­nja or­ga­ni­zu­ju tre­nin­ge, jav­ne ča­so­ve tr­ča­nja, a od sa­da i tr­ke za pse. Fo­kus je na re­kre­a­ci­ji i po­ve­zi­va­nju lju­di i pa­sa to­kom tr­ča­nja na otvo­re­nom i po­di­za­nju sve­sti o od­go­vor­nom vla­sni­štvu i po­na­ša­nju u pri­ro­di.