Veštačka inteligencija čuva srpsku tradiciju: platforma za digitalizaciju kulturnog nasleđa

Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) predstavio je danas platformu Lorija, odnosno alat za digitalizaciju i očuvanje pisanog kulturnog nasleđa čiji je cilj uključivanje nedovoljno zastupljenih jezika u razvoj veštačke inteligencije.

Kako je rečeno na predstavljanju, ova platforma razvijena je u saradnji sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti  SANU) i sa Narodnom bibliotekom Srbije, a uz podršku Vlade Francuske i uz dodatnu podršku Vlade Japana.

Objašnjeno je da je Lorija digitalni alat koji pretvara pisano kulturno nasleđe iz štampanih izvora u čist, digitalno čitljiv tekst koji se može koristiti za obuku jezičkih modela veštačke inteligencije na lokalnim jezicima.

Stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji Jakup Beriš rekao je da pokretanje platforme Lorija predstavlja deo šire inicijative te organizacije koja je usmerena na podršku digitalizaciji u Srbiji, na kojoj se radi već deset godina.

On je naveo da je ovaj program potvrda globalne revolucije veštačke inteligencije, ali i prilika da Srbija zauzme svoje mesto u tom procesu, posebno kada je reč o manje zastupljenim jezicima.

„Govorimo o jezicima koji danas možda nisu dovoljno prisutni na globalnom nivou, ali kako se svet bude razvijao u dobu veštačke inteligencije, postoji rizik da postanu još manje zastupljeni. To ne važi samo za Srbiju, već i za mnoge druge zemlje“, rekao je Beriš.

Prema njegovim rečima, cilj ovog projekta je digitalizacija pisane kulturne baštine kako bi se obezbedilo da takvi jezici ne budu izgubljeni u procesu digitalne transformacije.

Beriš je objasnio da Lorija nije alat za prevođenje, već platforma koja omogućava da se materijal na srpskom jeziku uključi u globalni digitalni korpus i postane dostupan za pretragu i analizu.

„Veliki deo pisane baštine Srbije danas nije dostupan istraživačima i nevidljiv je za veštačku inteligenciju. Ova platforma ima za cilj da premosti taj jaz", rekao je Beriš.

Kako je naveo, Lorija će omogućiti kulturnim institucijama da digitalizuju svoje kolekcije i generišu mašinski pretraživ tekst, čak i kada je reč o složenim istorijskim dokumentima i različitim pismima, uključujući ćirilicu i latinicu.

„Različita kulturna nasleđa mogu da pomognu u smanjenju predrasuda i slepih tačaka u sistemima veštačke inteligencije i omoguće zajednicama da svoje priče ispričaju sopstvenim glasom", rekao je Beriš.

On je dodao i da će dokumenti obrađeni putem Lorije biti korišćeni za dalje treniranje modela veštačke inteligencije, kako bi se osiguralo da lokalni jezici ne budu izostavljeni iz budućih tehnoloških tokova.

Beriš je naveo i da je u planu registracija platforme kao digitalnog javnog dobra, što bi omogućilo njenu slobodnu upotrebu širom sveta.

Dodao je i da su timovi UNDP-a iz Iraka, Nepala i Maroka već izrazili interesovanje za njenu primenu.

„To pokazuje širu vrednost ove inicijative i spremnost drugih da ulažu u očuvanje jezika i digitalizaciju kulturne baštine", rekao je on.

Beriš je podsetio i da UNDP već godinama podržava digitalnu transformaciju Srbije kroz razvoj ključnih institucija digitalne infrastrukture, unapređenje javnih digitalnih usluga i jačanje digitalnih veština građana, kao i kroz izradu nacionalnih smernica za odgovornu primenu veštačke inteligencije i pilot-projekte u javnom sektoru.

On je naglasio i da su transformativne promene moguće samo kroz saradnju međunarodnih organizacija, javnog sektora, akademske zajednice, tehnoloških kompanija i građana.

„Kada svi rade zajedno, rezultati su drugačiji nego kada postoje paralelni, individualni napori", rekao je on.

Naveo je i da je platforma Lorija razvijana godinu dana uz podršku partnera iz Japana, globalnog UNDP tima za digitalizaciju, kao i domaćih institucija poput SANU i Narodne biblioteke Srbije, koje su omogućile pristup obimnoj građi koje su mnogo doprinele razvoju tehnologije za prepoznavanje rukopisa i štampanih tekstova.

Zamenica šefa misije ambasade Francuske u Srbiji Nataša Efimof izjavila je da razvoj platforme Lorija predstavlja važan korak ka obezbeđivanju inkluzivne tehnološke transformacije koja će služiti potrebama svih naroda.

Ona je naglasila da međunarodna saradnja ima ključnu ulogu u tome da tehnološka revolucija bude dostupna svima.

„Sa brzim usponom veštačke inteligencije, moramo sprečiti rizik od isključivanja. Ako istorijski zapisi jezika ostanu ograničeni na fizičke arhive, postoji opasnost da postanu marginalizovani", rekla je Efimof.

Prema njenim rečima, posvećenost Francuske inicijativama poput „lokalnog jezičkog akceleratora i razvoja veštačke inteligencije, u okviru kojih je Lorija važna komponenta, zasniva se na uverenju da je jezička raznolikost ključ za inkluzivne i dostupne VI sisteme".

„Ovaj projekat predstavlja francusku viziju veštačke inteligencije, onu koja omogućava svim zajednicama da učestvuju u digitalnoj transformaciji i osigurava da nijedan jezik ne bude zaboravljen", naglasila je ona.

Efimof je dodala i da Srbija pokazuje snažnu posvećenost razvoju stručnosti u oblasti veštačke inteligencije, kao i da će predstojeći međunarodni skupovi dodatno osvetliti značaj ovakvih inicijativa.

„Prvi dijalog UN o upravljanju veštačkom inteligencijom, koji će se ovog leta održati u Ženeva, biće odlična prilika da se predstave konkretni rezultati projekta i pokaže kako se može odgovoriti na izazove očuvanja kulturne raznolikosti u digitalnom dobu", rekla je ona, prenosi Tanjug.