Zajedničko saopštenje NUNS-a i regiona: između zaštite novinara i političke poruke

BEOGRAD — Saopštenje Nezavisnog udruženja novinara Srbije, koje je potpisano zajedno sa nizom medijskih organizacija i sindikata iz Srbije i regiona, otvorilo je ozbiljna pitanja o političkom kontekstu i koordinaciji delovanja pojedinih novinarskih struktura. Posebnu težinu čitavom slučaju daje činjenica da su se među potpisnicima našli i predstavnici udruženja iz Prištine, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije, što ovo reagovanje izmešta iz uobičajenih profesionalnih okvira i uvodi ga u širi, regionalni i politički kontekst.

Pored NUNS-a, saopštenje su potpisali Asocijacija medija, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Asocijacija onlajn medija, Granski sindikat kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal pres“ i Fondacija „Slavko Ćuruvija“. Međutim, ono što privlači posebnu pažnju jeste uključivanje regionalnih partnera — SafeJournalists mreže, Hrvatskog novinarskog društva, Udruženja novinara Kosova, Udruženja novinara Makedonije, udruženja „BH novinari“ i Sindikata medija Crne Gore.

Upravo ovakav sastav potpisnika otvara prostor za tumačenje da je reč o koordinisanom nastupu koji prevazilazi okvire zaštite novinarske profesije i dobija elemente političkog pritiska. Ovakav pristup ukazuje da se na taj način gradi narativ o sistemskom nasilju nad medijima, uz istovremeno pozicioniranje određenih novinara i redakcija u ulogu žrtve.

U samom saopštenju iznose se teške optužbe na račun policije, uz tvrdnje o „brutalnom i nedopustivom ponašanju“ prema novinarima tokom izveštavanja ispred Rektorata Univerziteta u Beogradu. Navodi se da je više novinara bilo sprečeno da obavlja svoj posao, kao i da su pojedini bili izloženi fizičkom nasilju.

Kao konkretni primeri navode se slučajevi više fotoreportera. Prema tvrdnjama iz saopštenja, Gavrilo Andrić je guranjem i udarcima onemogućavan u radu, dok je Nađa Gavrilović bila izložena pretnjama upotrebom sile. Katarina Redžić je, kako se navodi, grubo odgurnuta, dok je Luka Pešić zadobio udarce u predelu glave. U saopštenju se pominje i da je Marko Dragoslavić pogođen metalnim predmetom, nakon čega mu je ukazana medicinska pomoć.

Posebno se izdvaja slučaj ekipe televizije N1, za koju se tvrdi da joj nije omogućen prolaz kroz policijski kordon, kao i da je novinarka Tamara Stojanović oborena na zemlju tokom guranja. Takođe se navodi da je novinarka portala „Naš portal“ Ana Mihajlovski poprskana sprejem tokom izveštavanja.

Uz fizičke incidente, saopštenje ukazuje i na pretnje upućene Marku Vidojkoviću i Nenadu Kulačinu putem interneta, što se ocenjuje kao dodatni vid pritiska na novinare.

Međutim, ključna teza saopštenja ide dalje od pojedinačnih incidenata. Potpisnici tvrde da je reč o „kontinuiranom, sistemskom nasilju i zastrašivanju novinara“, koje traje duže od godinu dana, uz ocenu da institucije ne reaguju adekvatno i da izostaje odgovornost za prethodne slučajeve.

Istovremeno, upućeni zahtevi Ministarstvu unutrašnjih poslova i tužilaštvu, da se identifikuju i sankcionišu odgovorni, tumače se i kao pokušaj da se institucije stave pod dodatni javni i međunarodni pritisak.

Povezivanje domaćih udruženja sa regionalnim organizacijama, uključujući i one iz sredina sa izrazito kritičkim stavom prema Srbiji, tumači se kao pokušaj da se unutrašnja pitanja internacionalizuju i predstave kao deo šireg problema stanja demokratije.

Takav pristup može imati dvostruki efekat, sa jedne strane mobilizaciju dela javnosti, a sa druge stvaranje slike o institucionalnoj krizi, što u konačnici predstavlja snažan politički instrument.

U tom kontekstu, saopštenje NUNS-a i njegovih partnera deo je šireg narativa u kojem medijske organizacije preuzimaju aktivnu ulogu u političkoj artikulaciji pritisaka na institucije.

Ostaje, međutim, otvoreno pitanje da li ovakva vrsta regionalnog udruživanja doprinosi zaštiti novinarske profesije ili, naprotiv, dodatno produbljuje političke podele i podriva poverenje u medijske organizacije koje bi, po prirodi svog posla, trebalo da deluju izvan političkih koordinacija.