Autohton, svojeglav, buntovnik i kao pisac i kao čovek

Vranje – U prepunoj sali vranjanskog pozorišta koje nosi ime znamenitog Vranjanca održana je svečana akademija kojom je obeležena 150. godišnjica od rođenja književnika Borisava Stankovića (1876–1927).

– Kroz svoj književni opus, ostavio nam je sliku jednog vremena, iskustva ljudi koji su na našem tlu vekovima živeli i umirali „ranjavi i željni”, sa osećanjem da su samo za „žal i za muku zdadeni”, kako je sam isticao. Žudeo je za starim, minulim vremenima i njihovim vrednostima, žaleći za staležom koji propada, koji polako nestaje. Iako je veći deo svog života proveo daleko od svog zavičaja, Vranje je zauvek ostalo mesto kojem se Bora u mislima i pričama iznova vraćao. Živeći na istorijskom prelomu, uspeo je da oživi duh starog Vranja – njegove ljude, atmosferu i običaje. Inspiraciju za svoje najznačajnije likove pronašao je upravo ovde, u svojoj maloj varoši na jugu Srbije, u životima ljudi sa kojima je odrastao. Vranje je za njega svet u kojem su sabrane sve radosti i tuge ljudskog života, svet u kome sve počinje i završava se – rekao je u svom obraćanju prisutnima gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković.

On je naglasio da „Borino vreme nije prošlo, već da ono iznova dolazi svakim novim čitanjem”.

– Dok god je Vranja i Vranjanaca, živeće i njegovo zaveštanje. Da čuvamo i baštinimo tradiciju. Jer kako je neko jednom rekao „rodni kraj nije samo mesto, to je naš identitet, naša prošlost i naš jezik”. A sve to Bora je sačuvao u svojim delima i na tome smo mu neizmerno zahvalni. Zato, danas, dok slavimo 150 godina od njegovog rođenja, poručujemo: dok živi Vranje, živeće i Bora Stanković – dodao je.

Dejan Savić, savetnik predsednika Republike za kulturu, naglasio je da Vranje obeležava jubilej posvećen jednom od najznačajnijih stvaralaca u bogatoj istoriji srpske kulture. On je potom prisutnima pročitao  pozdravne reči predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, pod čijom pokroviteljstvo se obeležava ovaj kulturni jubilej na samo u Vranju već i u Srbiji.

„Književnik Borisav Stanković bio je umetnik pisane reči, koji je na najlepši način, autentično, na lokalnom dijalektu opisivao ljude i običaje juga Srbije, utkane u van vremenske teme ljubavi, zavisti, izdaje života i smrti. U svom opusu nikada nije napustio svoj zavičaj, ostavivši o njemu najvažnija svedočanstva ispisana vrhunskim književnim jezikom i umetnošću koja prelazi granice Srbije. Njegova ’Koštana’ i ’Nečista krv’, kao i čitav niz drugih romana i pripovedaka, danas su neizostavan deo repertoara svakog pozorišta u regionu, lektire i istorijskih čitanki. Pozdravljam inicijativu Grada Vranja da se ovako značajan jubilej obeleži na dostojan način”, stoji u pismu predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića.

Na akademiji je govorio i doktor Robert Hodel, slavista, komparatista i prevodilac iz Nemačke. On je jedan od najaktuelnijih tumača dela pisca Stankovića u Evropi. Hodel je nedavno objavio i opsežnu studiju koja se bavi novim pogledom na stvaralaštvo ovog književnika. 

– Prošlo je 150 godina od kada je Bora Stanković rođen u donjoj mahali, a njegovo stvaralaštvo je aktuelnije nego ikada. Stanković je buntovnik i kao pisac i kao čovek. On je autohton, svojeglav i ne liči ni na jednog drugog pisca. Ono što Stankovića čini aktuelnim, nema direktne veze sa svetskim zbivanjima, ali ima veze sa ljudskošću. Mogu proći i sledećih 150 godina, a mi ćemo još uvek Stankovića čitati kao i danas sa velikom pažnjom i znatiželjom – rekao je između ostalog Hodel.

U umetničkom programu su nastupili baletski umetnici, interperetatorka izvorne narodne muzike iz Vranja Ivana Tasić, glumac Rade Ćosić i hor Muzičke škole „Stevan Mokranjac”. Do kraja godine u Vranju će u slavu književnika i njegovog dela biti organizovano više kulturnih manifestacija u znaku obeležavanja 150 godina od njegovog rođenja.

Ministar Selaković otvorio izložbu „Tragom ljudske duše”

U Kamernoj sali Pozorišta „Bora Stanković”, otvorena je izložba pod nazivom „Tragom ljudske duše”, kojom počinje niz događaja povodom obeležavanja 150 godina od rođenja Borisava Bore Stankovića.

Izložbu je otvorio Ministar kulture Nikola Selaković naglašavajući da je Vranje mnogo više od mesta rođenja Bore Stankovića, da je to „prostor njegove nepresušne inspiracije, njegovog duha i prepoznatljivog jezika”. Prema njegovim rečima, Bora je bio pisac života, ali ne kao hroničar zbivanja, već kao umetnik koji književnim delima zadire u skrivene slojeve ljudske duše i duboku podsvest, a „njegovo stvaralaštvo je univerzalna drama ljudskog srca razapetog između onog što jeste i onoga što bi moglo biti”.

– Možete li da zamislite srpsku književnost bez Bore Stankovića? Ne bi to bio samo nedostatak svedočanstva o Vranju i danima otomanskog ropstva na izmaku. Bio bi to, mogu slobodno reći, nedostatak jedne velike univerzalne književnosti. Neka nam njegovo delo bude putokaz da čuvamo snagu reči i lepotu našeg jezika, da čuvamo kapiju srpskog juga, jer čuvajući Stankovića, u stvari čuvamo svoju kulturu i čuvamo sebe – rekao je ministar Selaković.

Reč je o postavci koja obuhvata zapise, fotografije, dokumenta, koja do sada nisu predstavljena javnosti, a deo je bogate arhive porodice Simonović iz Vranja. Obraćajući se prisutnima, autor izložbe Tomislav Simonović je rekao da je izložba pokušaj da se nasluti „čovek, raspet između želje i zabrane, tradicije i nemira, ljubavi i bola”.

– Izložba je osmišljena kao put kroz život i stvaralaštvo Bore Stankovića, od školovanja, preko teških ratnih godina, internacije i povratka u Beograd. Kroz dokumenta koja svedoče o njegovoj borbi za egzistenciju, kroz molbe, obraćanja institucijama i rešenjima koja su stizala sporo ili nikako, pa sve do pozorišnog života. Kroz plakate, fotografije i trajanje njegovog dela na sceni, ova je izložba čin sećanja, ali i čin vraćanja. Vraćanja vrednostima koje traju – rekao je Simonović. Izložba je za posetioce otvorena do 8. aprila u vremenu od 10 do 18 časova.

Za rekonstrukciju „Haremluka” 65 miliona dinara

Tokom svoje posete Vranju ministar kulture Nikola Selaković potpisao je sa gradonačelnikom Vranja ugovor o sufinansiranju radova na rekonstrukciji zgrade „Haremluka”.

– Najpre smo postigli da obnovu ovog objekta u okviru kompleksa Pašin konak predstavimo Vladi projektom od nacionalnog značaja. To nam je pomoglo da za ove namene obezbedimo, pred sam kraj prošle godine, sredstva u iznosu od 10 miliona dinara. Vrednost današnjeg potpisanog ugovora je 65 miliona, a ostatak sredstava biće obezbeđen iz budžeta grada Vranja. Cilj nam je da u obnovljenom Haremluku upriličimo stalnu postavku Narodnog muzeja u Vranju – naglasio je Selaković.

Cilj celog projekat je da Narodni muzej u Vranju, sa ovom novom stalnom postavkom, bude otvoren pre velike specijalizovane svetske izložbe Ekspo 2027. godine.