Rokenrol – lek za 21. vek

Opštepoznata stvar je da je Srbija oduvek predstavljala rasadnik rok talenata. Uprkos činjenici da iz godine u godinu stasava sve veći broj talentovanih sastava, mali broj njih dosegne tačku u kojoj mogu da se pohvale da su postigli i zadovoljavajući nivo popularnosti. Zašto je to tako?

Nedavno održano proglašenje pobednika za najbolji mladi bend u 2008, po izboru publike „Beograda 202”, ispostavilo se kao dobar povod za razgovor na ovu temu. Svoje viđenje mogućnosti konkretnije afirmacije roka dale su nam osobe koje su posredno ili neposredno u rokenrolu već dugi niz godina, ali i mladi autori, direktni akteri trenutne scene.

Vlada Janković Džet, urednik „Hita 202”, važi za osobu koja decenijama održava kurs zalaganja za bezrezervnu pomoć rok bendovima u ovoj zemlji.

– Svaka manifestacija ovog tipa je veoma bitna. Iz jednog prostog razloga. Ljudi, opterećeni svakodnevnim problemima, ne razmišljaju o mnogo bitnijim stvarima, a posebno ne o umetnosti, muzici i rokenrolu. Mnogi zaista misle da je rok u ovoj zemlji „mrtav”, a situacija je zapravo suprotna. Ovo je, sa pravom kažem, jedna od najtalentovanijih generacija u poslednjih nekoliko decenija. Ona ima puno toga da kaže, ali treba to neko i da čuje. Njima ne treba puno, jedna, dve emisije na TV stanicama i jača, konstantnija podrška štampanih i ostalih medija.

Džet kaže i da često nedostatak podrške demorališe mlade sastave.

– Problem je to što bendovi danas moraju mnogo više da rade i puno stvari koje nisu u vezi sa samom muzikom, što jeste u neku ruku dobro, jer su angažovaniji. Ipak, često to bude i kontraproduktivno. Prođe godina, dve ili više, a oni se ne pomere sa početne pozicije. I onda mnogi odustaju. Istrajnost je bitna. Da ljudi slični meni, i ja lično, ne verujemo u kvalitet i potencijal onoga čime se bavimo, ne bismo se time ni bavili.

Bojan Stevanović iz sastava „Art diler”, koji je osvojio treće mesto na pomenutom izboru, ipak veruje u konačnu pobedu kvaliteta.

– Ima budućnosti, ali možda, na duže staze. Teško je probiti se. Mnogo radimo, ulažemo u sebe, vežbamo, sviramo. Sajtovi, „majspejs” prezentacije i slične stvari oko kojih se angažujemo jedva nam pomažu da održimo kontakt sa potencijalnom publikom. Da toga nema, teško da bi iko i čuo za nas. Nekoliko emisija na radiju – smatram da je to u najmanju ruku malo s obzirom na prostor koji se daje ostalim vrstama muzike.

Dragan Šaranović, šef marketinga PGP-RTS-a, smatra da kvalitet neosporno postoji, ali da je puno faktora u igri dok on zaista ne ispliva na površinu.

– Pre svega, potrebno je pokušati izgraditi dobru, postojanu scenu. U današnje vreme praktično ne postoji nijedan domaći rok sastav za koji bi se nedvosmisleno moglo reći da je mejnstrim. Naša izdavačka kuća se trudi što više da promoviše ono što je dobro i kvalitetno. Svi smo prošli kroz teška vremena, ne samo rok kao takav. Iste ili slične probleme imaju i dečja muzika, etnomuzika u neku ruku, mnogi drugi stilovi. Treba vremena da stvari dođu na svoje mesto. U poslednje vreme u muzici je više pravih ljudi nego ranijih godina. Mi smo, konkretno u poslednjoj godini, uložili u promociju mnogih bendova, bez očekivanja hoće li se to, kada, i na koji način isplatiti.

Kad su sami bendovi u pitanju, Šaranović dodaje da treba razgraničiti neke stvari:

– Odnos prema muzici je jedno, a uspeh nešto drugo. Mnogima nedostaje ta vrsta profesionalne „drskosti” i tvrdoglavosti. To su zaista jako dobri i perspektivni ljudi, u svakom pogledu. Treba ulagati u njih, bez rezervi oko toga hoće li se to i isplatiti. Kad neko postane veliki, jasno je da će se mnogi „otimati” oko njih, ali treba stati uz te sastave dok su u periodu uspona. Nedostaje nam više dobrih menadžera, vizionara. Sa druge strane, može se razumeti činjenica da se osobe koje su u stanju da pomognu teško odlučuju da to i urade. Teško je u današnjim uslovima ulagati puno i čekati godinama da se to (eventualno) vrati. Ipak, smatram da bendovi ne treba lako da se predaju ako početne faze njihove karijere ne idu onako kako treba. Upornost, još ako je potkrepljena kvalitetom, uvek se isplati.

Dušan Svilokos, gitarista sastava „Triger”, pobednika izbora za najbolji mladi bend u 2008. smatra da bi jedno od „rešenja” mogla biti i promena stava prema rok muzici i sceni uopšte.

– Kod nas se često stvara slika o rokerima kao jadnim, ugroženim, neshvaćenim muzičarima, okruženim drugim vrstama muzike. Problem je u tome što se o ovoj vrsti muzike ne piše kao o nečemu aktuelnom i važnom, što ona zaista i može da bude. Osamdesetih je situacija bila bolja delom i zbog takvog pristupa rokenrolu. Što se nas kao bendova tiče, treba maksimalno poraditi na sebi i izaći iz, uslovno rečeno, samosažaljenja. Moramo svi tražiti način da to prevaziđemo, od kukanja nećemo imati koristi. Takođe, ovde se piše o problemima scene. Doduše, i dobro je da se piše, ali postoji još nešto. U zapadnim zemljama se takođe razmatra problematika scene, ali u drugom planu. U prvom planu su naslovi tipa „ovo je novo, ovo je sjajno, ovo vi želite da čujete”. Afirmativan pristup ovoj situaciji može puno da pomogne.