Šekspirov „Ričard Drugi" premijerno u JDP-u

Premijera predstave „Ričard Drugi” Vilijama Šekspira u režiji Borisa Liješevića biće izvedena u subotu uveče, 4. aprila od 20 sati na sceni „Ljuba Tadić” Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Dramaturzi su Fedor Šili i Vesna Radovanović, scenograf Igor Vasiljev, kostimograf Marija Marković Milojev, kompozitori Sonja Lončar i Andrija Pavlović (LP Duo). Scenski pokret je oblikovao Deneš Debrei, a scenski govor Ljiljana Mrkić Popović.

Drama „Ričard Drugi”, verovatno napisana 1595. godine, pripada ciklusu Šekspirovih „istorijskih hronika”, takozvanoj „Henrijadi”, tetralogiji o usponu kuće Lankestera: „Henri Četvrti” (prvi i drugi deo) i „Henri Peti”. Kroz priču o istorijskoj ličnosti Ričarda Drugog, dinastičkim borbama za tron, njegovim naslednicima, političkim spletkama koje oblikuju sudbine likova, Šekspir daje trajno, bolno, katkad tragično, a svakako svevremeno i aktuelno svedočanstvo o protivrečnostima ljudske prirode u sudaru sa izazovom moći, zadobijanja i gubitka vlasti, narušenim etičkim vertikalama, moralnim usponima i padovima.

Jedina Šekspirova drama napisana isključivo u stihu „Ričard Drugi” predstavlja jedan od vrhunaca Bardovog spisateljskog i pozorišnog majstorstva i svakako je ogroman izazov za stvaraoce.

– Čitajući „Ričarda Drugog” konačno prepoznajem Šekspira kao savremenika koji nam govori o našem vremenu i zbivanjima…

o narodu koji uvek isto kliče, mrzi, nada se, dočekuje novog vladara, a starog sa mržnjom ispraća i uvek kasno shvata da nije reagovao kad je trebalo već je pustio zlo da se ukoreni, o odlazećem vladaru koji se teško rastaje od vlasti i u katastrofi koju preživljava ponovo dobija humane obrise i postaje čovek.

U svojoj patnji zna i da nas zavede i praštamo mu kada se suočimo sa do tad skrivanim vlastoljubljem i bahatošću novog vladara. Vladar je uvek vladar i nikad blizak ljudima. Interesi vlasti nikad nisu interesi naroda. Da bi se održavao na vlasti, vladar mora da se otuđi od naroda, da ga zaboravi, da relativizuje pojam istine i empatije, kaže Boris Liješević i dodaje:

– Vladarska pozicija ga čini dalekim, neosetljivim, nepravednim. A mi uvek jednako bacamo prašinu na glavu odlazećeg vladara i kličemo „kao da sami prozori viču živeo novi kralj” nadajući se da ćemo u sledećem vladaru naći čoveka. Ne razumemo da je to nemoguće. Da uloga vladara isključuje sve druge uloge u ljudskom biću. Da moć prži sve druge kvalitete u čoveku. Da je kruna misleći subjekat koji svog nosioca koristi i navodi na ludosti, a onda ga odbaci kao krpu. Istorija čovečanstva je istorija borbe za moć. Komad ne navija za jednog ili drugog, već nas suočava sa uzaludnošću navijanja i uzdanja u vladare i njihovu čovečnost. Jer je sve u njihovim životima i mandatima samo borba za održanjem na vlasti, za služenjem kruni.

„Ričard Drugi” mi je, primećuje reditelj, privukao pažnju i zbog svoje neobične strukture i kompozicije, drugačije nego u drugim Šekspirovim komadima. Čitajući ga, imam osećaj da je svoj panoramski pogled Šekspir sada usmerio na lice glavnog junaka i njegov unutrašnji život, na način na koji on doživljava stvarnost, te da izbliza gledamo anatomiju njegovog pada.

Ako mu struktura i nije savršena poput onih u najboljim i najčešće izvođenim komadima, u „Ričardu Drugom” vredno je njegovo poniranje u dubinu ljudske duše koja se menja usled katastrofe gubljenja moći, vlasti i identiteta. Šekspir nam je prikazao sve oblike vladavine, sve matrice i pokazao nam kako se svaka od njih završava.

U ovoj priči o moći i spletkama igraju igraju Milan Marić, Vojin Ćetković, Aleksandar Đurica, Anđelika Simić, Sanja Marković, Igor Samobor, Aleksej Bjelogrlić i Danilo Milovanović.