Zarada ispred olimpijskih ideala

Na dan ka­da je Ame­rič­ka pli­vač­ka fe­de­ra­ci­ja su­spen­do­va­la na tri me­se­ca naj­bo­ljeg pli­va­ča svih vre­me­na Maj­kla Felp­sa, po­što­va­o­ci re­ge mu­zi­ke su obe­le­ža­va­li 64 go­di­ne od ro­đe­nja Bo­ba Mar­li­ja. Felps se gor­ko ka­je što je pro­bao ma­ri­hu­a­nu, a odav­no se zna da je ona pro­sla­vi­la Mar­li­ja...

Dok se či­tav svet pi­ta – šta mu je to tre­ba­lo, ide­a­li­zu­ju­ći po­ma­lo lik 24-go­di­šnjeg uspe­šnog mla­di­ća, do­tle bes­kom­pro­mi­sni ko­va­či nov­ca po­ku­ša­va­ju da „is­pe­gla­ju” ovaj za­jed­nič­ki pro­blem! Reč je o sto­ti­na­ma mi­li­o­na do­la­ra, za­sno­va­nih na „felps efek­tu”. Za­to su se ne­ki sle­di­li kad je po­sle „slu­ča­ja ma­ri­hu­a­na” iz­ja­vio da ni­je si­gu­ran da će se tak­mi­či­ti na Olim­pij­skim igra­ma u Lon­do­nu 2012, ma­da je ra­ni­je pla­ni­rao da tu sta­vi tač­ku na svo­ju ka­ri­je­ru.

Za nje­ga se pr­vi put ču­lo uoči Iga­ra u Ati­ni 2004, ka­da mu je Spi„­do” po­nu­dio bo­nus od mi­li­on do­la­ra uko­li­ko nad­ma­ši re­kord Mar­ka Spi­ca ko­ji je u Min­he­nu 1972. osvo­jio se­dam zlat­nih me­da­lja. Sti­gao je sa„­mo” do šest zla­ta i dve bron­ze, ali je za­to pro­šlog le­ta, u Pe­kin­gu, ušao u isto­ri­ju kao je­di­ni sa osam pr­vih me­sta na istim Igra­ma i kao naj­u­spe­šni­ji olim­pi­jac svih vre­me­na.

Sva­ku nje­go­vu tr­ku u Pe­kin­gu po­sma­trao je oko tri­de­set je­dan mi­li­on gle­da­la­ca sa­mo u SAD, pa on­da ne ču­di što je, pre svih, En-Bi-Si­ju ve­o­ma sta­lo da se Ame­ri­ka­nac tak­mi­či i u Lon­do­nu 2012. jer je za TV pra­va tih iga­ra (u pa­ke­tu sa zim­skim 2010) pla­tio 2,2 mi­li­jar­de do­la­ra. Po­vrh to­ga Dže„­ne­ral elek­trik”, ko­me pri­pa­da En-Bi-Si, pr­vi put je od­lu­čio da ot­ku­pi TV pra­va za jed­no svet­sko pr­ven­stvo u pli­va­nju, za ono ko­je će u ju­lu bi­ti odr­ža­no u Ri­mu, po­što je Felps pret­hod­no na­ja­vio uče­šće.

Ka­da se ovo ima u vi­du, kao i mno­gi spon­zor­ski ugo­vo­ri u ve­zi s Felp­som (uspeh u Pe­kin­gu mu je do­neo sto mi­li­o­na do­la­ra od spon­zo­ra), on­da je ja­sno za­što po­sto­ji ogro­man in­te­res da on i da­lje pli­va i da ne tre­ba pre­te­ri­va­ti s lek­ci­ja­ma o mo­ra­lu.

Felps je „ka­žnjen” sa­mo če­ti­ri da­na po­što je Ja­pan­ska su­mo fe­de­ra­ci­ja do­ži­vot­no su­spen­do­va­la svog bor­ca Va­ka­ki­ri­na (uhva­ćen sa 16 gra­ma ma­ri­hu­a­ne), a zna se da je u toj ze­mlji su­mo bo­rac vi„­še od čo­ve­ka”. Ame­ri­kan­ci su „ka­zni­li” svog ido­la tek da po­ka­žu da mo­ra da se zna red, osta­viv­ši mu otvo­re­na vra­ta za dr­žav­no pr­ven­stvo u In­di­ja­na­po­li­su 7. ju­la, a to su, ina­če, kva­li­fi­ka­ci­je za šam­pi­o­nat u Ri­mu.

Ujed­no, MOK je pri­hva­tio Felp­so­vo iz­vi­nje­nje, dok je Svet­ska an­ti­do­ping agen­ci­ja sa­op­šti­la da ne­će po­kre­ta­ti ni­ka­kav po­stu­pak pro­tiv nje­ga. Po­dr­ža­la ga je i ve­ći­na nje­go­vih spon­zo­ra („Spi­do”, „Omega”, „Vi­za”, „Pjur sport”, „Ma­zda”, „Hil­ton ho­te­li”), a sa­mo je „Ke­log” po­stu­pio „ja­pan­ski”, sa­op­štiv­ši da ne na­me­ra­va da pro­du­ži s njim ugo­vor ko­ji is­ti­če kra­jem ovog me­se­ca. „Spido” je, re­ci­mo, 1998. ras­ki­nuo ugo­vor s Ge­ri­jem Ho­lom (10 olim­pij­skih me­da­lja) za­to što je uzi­mao ma­ri­hu­a­nu.

Oni ko­ji bra­ne Felp­sa, a to su uglav­nom lju­di iz sport­ske in­du­stri­je, idu to­li­ko da­le­ko da tvr­de da on „mo­žda vi­še tre­ba spor­tu, ne­go sport nje­mu”, kao i da bi nje­gov iz­o­sta­nak iza­zvao ne­na­dok­na­di­vu šte­tu Igra­ma u Lon­do­nu. Šta bi na sve ovo re­kao Spic ko­ji je po­sle Min­he­na 1972. sklo­pio ugo­vor o re­kla­mi­ra­nju ku­pa­ćih ko­sti­ma na 10.000 do­la­ra plus 15 cen­ti po pro­da­tom pri­mer­ku, zbog če­ga mu je MOK za­u­vek za­tvo­rio vra­ta naj­ve­će smo­tre spor­ta, jer pro­fe­si­o­na­li­zam u ono vre­me ni­je bio do­zvo­ljen. Sa­da je sve…