Sijarto: Napad na „Turski tok" je udar na suverenitet Mađarske

Mađarska oštro je reagovala na najnovije napade na energetsku infrastrukturu, ocenjujući da oni predstavljaju direktan udar na njen suverenitet i bezbednost snabdevanja. Ministar spoljnih poslova Peter Sijarto izjavio je da su napadi dronovima na objekte povezane sa gasnim tokovima „veoma grub i flagrantan napad“ koji ima za cilj destabilizaciju energetske sigurnosti Mađarske.

Prema saopštenju ruske kompanije Gasprom, tri ukrajinska drona sa fiksnim krilima napala su kompresorsku stanicu „Ruskaja“, koja je ključna za transport gasa preko Turskog toka. Napad je, kako se navodi, uspešno odbijen zahvaljujući dejstvu protivvazdušne odbrane i mobilnih jedinica. Istovremeno je ukazano da su tokom marta već zabeleženi pokušaji udara na više stanica u sistemu, uključujući „Kazačju“ i „Beregovaju“.

Sijarto je naglasio da se napadi na energetsku infrastrukturu ne mogu posmatrati izolovano, već kao direktan pritisak na države koje zavise od tih tokova snabdevanja. „Napadi na energetsku bezbednost ravni su napadu na suverenitet“, poručio je on, ukazujući da bi krajnji cilj mogao biti potpuno prekidanje dotoka energenata ka Mađarskoj.

Budimpešta, kako je dodao, neće odustati od svoje politike obezbeđivanja stabilnog snabdevanja ruskom naftom i gasom, uprkos pritiscima i rastućim geopolitičkim tenzijama. Ta pozicija usklađena je i sa stavom premijera Viktora Orbana, koji je ranije poručio da Mađarska neće dozvoliti da bude ucenjena u pogledu svojih energetskih interesa.

U širem kontekstu, Sijarto upozorava da se Evropa ubrzano približava novoj energetskoj krizi. Povratak jeftinijih ruskih energenata na tržište, prema njegovim rečima, mogao bi da ublaži rast cena i stabilizuje snabdevanje, dok trenutna situacija ukazuje na ozbiljne rizike. On je podsetio da je zbog sukoba na Bliskom istoku blokirano oko 20 odsto svetske potrošnje nafte, što dodatno opterećuje globalno tržište.

Dodatnu zabrinutost izaziva i stanje evropskih gasnih rezervi, koje su, kako je naveo, pale na svega devet odsto kapaciteta podzemnih skladišta. Takav nivo, upozorava, nije dovoljan za stabilno funkcionisanje u narednom periodu, te je neophodno hitno povećanje zaliha.

Ministar je ukazao i na unutrašnjopolitički aspekt, ocenivši da bi eventualna promena vlasti u Mađarskoj i dolazak opozicione stranke Tisa, sa planom radikalne energetske tranzicije, mogla da dovede do „tragičnih posledica“ po nacionalnu ekonomiju i snabdevanje.

Sve izraženiji pritisci na energetske tokove, uz nestabilnost na globalnom tržištu i političke podele unutar Evrope, ukazuju da bi pitanje energenata u narednom periodu moglo postati jedno od ključnih bezbednosnih i političkih pitanja na kontinentu.