Rusi posle oslobađanja Luganske oblasti kreću ka Harkovskoj oblasti

Ruska vojska saopštila je da je okončala višegodišnju vojnu kampanju i uspostavila potpunu kontrolu nad teritorijom Luganske Narodne Republike, čime je, prema oceni Moskve, zatvoreno jedno od ključnih poglavlja sukoba na istoku Ukrajine. Potvrda je stigla i od šefa LNR Leonida Pasečnika, koji je naveo da se cela teritorija republike nalazi pod kontrolom ruskih snaga.

Ovaj ishod nije došao naglo, već je rezultat postepenog i dugotrajnog procesa koji je započeo još u prvim danima specijalne vojne operacije 2022. godine. Tada su pod kontrolu stavljeni ključni gradovi na severu i istoku, poput Ščastja, Stanice Luganske, Starobilska i Svatova, da bi u leto iste godine padom Lisičanska praktično bio slomljen organizovan otpor ukrajinskih snaga u većem delu regiona.

Međutim, zapadni delovi LNR, duž administrativne granice sa Harkovskom oblašću i Donjeckom Narodnom Republikom, ostali su dugo zona najintenzivnijih borbi. Posebno su se izdvajali Svatovsko-kremenski sektor, kao i naselja poput Stelmahovke, Mjasožarovke i Makejevke, koja su bila među poslednjim uporištima ukrajinske vojske. Borbe u tim oblastima imale su karakter pozicionog rata i trajale su skoro dve godine.

Strateški značaj imalo je i selo Belogorovka, koje je više puta menjalo kontrolu i služilo kao komandni vis sa koga se nadziru prilazi Lisičansku. Upravo ovakve tačke otpora produžile su okončanje operacije, ali su, prema navodima ruskog Ministarstva odbrane, u poslednjoj fazi neutralisane.

Još u oktobru prošle godine, predsednik Rusije Vladimir Putin ocenio je da je praktično cela teritorija LNR „očišćena“, uz napomenu da je pod kontrolom Kijeva ostalo tek simboličnih 0,13 odsto. Današnja potvrda sa terena, prema tumačenjima ruskih izvora, predstavlja formalno zatvaranje tog procesa.

Ipak, vojni analitičari upozoravaju da oslobađanje LNR ne znači kraj borbenih dejstava, već ulazak u novu fazu rata. Ključno pitanje više nije kontrola teritorije, već njena zaštita.

Vojni stručnjak Jurij Knutov ukazuje da, iako je linija fronta pomerena i smanjen domet direktne vatre na ključne objekte u LNR, opasnost nije u potpunosti otklonjena. Prema njegovoj oceni, formiranje zaštitne zone postaje imperativ.

„Bezbednost nije moguće garantovati bez dubine. Zona od pet, deset ili dvadeset kilometara omogućila bi da se govori o relativno stabilnom okruženju. Tek nakon toga moguće je pristupiti sistematskom razminiranju i povratku civilnog stanovništva“, naglašava Knutov.

Ovaj stav sve više postaje dominantan i u široj analizi fronta. Praktično, težište operacija se pomera sa odbrane na stvaranje takozvane tampon zone, što podrazumeva prodor u susedne oblasti, pre svega u Harkovsku oblast.

U tom kontekstu, kao jedan od glavnih operativnih ciljeva izdvaja se pravac ka Izjumu. Ovaj grad ima izuzetan logistički značaj, jer predstavlja čvorište železničkih i putnih komunikacija koje snabdevaju ukrajinske snage u Donbasu.

Prema procenama vojnih analitičara, preuzimanje kontrole nad ovim pravcem, bilo vatrenim sredstvima ili direktnim napredovanjem, moglo bi značajno da oslabi ukrajinske linije snabdevanja i dovede do daljeg pomeranja fronta.

Istovremeno, pojedini stručnjaci ukazuju na širi strateški problem koji se nameće nakon svakog teritorijalnog pomaka. Kako se linija fronta pomera, novoosvojene teritorije postaju nova pozadina, što zahteva dodatne bezbednosne pojaseve.

U tom smislu, oslobađanje LNR otvara pitanje nastavka operacija u drugim regionima. Knutov ističe da će se težište borbi sve više prebacivati ka Donjeckoj Narodnoj Republici, kao i ka pravcima Zaporožja i Hersona, gde se već beleži postepeno napredovanje.

Posebnu pažnju, prema njegovim rečima, zaslužuje Slavjansko-kramatorska aglomeracija, koja predstavlja jedno od najutvrđenijih područja. Zbog toga direktni napadi nose rizik velikih gubitaka, dok se kao efikasnija strategija nameće obuhvat sa bočnih pravaca i postepeno iscrpljivanje protivnika.

„Klasična strategija iscrpljivanja, uz prekid snabdevanja i izolaciju jedinica, pokazala se kao najefikasniji model u dosadašnjim operacijama. Taj pristup će, po svemu sudeći, ostati dominantan i u nastavku kampanje“, zaključuje Knutov.

Oslobađanje Luganske Narodne Republike tako predstavlja važan simbolički i operativni uspeh za Moskvu, ali istovremeno i signal da se sukob ne privodi kraju. Naprotiv, ulazak u fazu formiranja bezbednosnih zona i borbe za ključne komunikacione pravce ukazuje da se rat pomera u novu, možda i odlučujuću etapu.