Čovečanstvo se vraća na Mesec

Moćni motori juče, tačno 35 minuta posle ponoći po našem vremenu, odvojili su od tla „Svemirski lansirni sistem” (SLS) – raketu visoku 32 sprata i tešku više od dva miliona kilograma. Uz zaglušujuću buku, ona je ogromnom brzinom poletela ka vedrom nebu iznad Floride, noseći letelicu „orion” sa četvoro astronauta prema dubokom svemiru.

„Sve je dobro, pogled je fantastičan, pred nama je sve jasno i čisto”, nekoliko minuta kasnije čuo se na zvučnicima u Svemirskom centru „Kenedi” glas komandanta misije „Artemida dva” Rida Vajzmena.

I dok je na hiljade posetilaca centra nedaleko od Kejp Kanaverala uživo bez daha posmatralo kako svemirski džin juri nebom, ostavljajući za sobom vatreni trag i gust dim, stotine miliona gledalaca širom planete uz pomoć kamera brojnih televizija mogle su da vide da raketa ne odstupa ni santimetar od zacrtanog cilja – Meseca. Za manje od deset sekundi SLS je dostigao nadzvučnu brzinu.

„Završen proces odvajanja pojačivača rakete, sledi odbacivanje servisnog modula i sistema za prekidanje lansiranja”, odjekivao je smireni glas kontrolora u centru, dok se u direktnom prenosu na nebu moglo videti kako se dve bele pruge sa obe strane SLS-a sve više udaljavaju od njega.

Na desetine stručnjaka američke svemirske agencije (Nasa) u „Kenediju”, baš kao i njeni timovi u Svemirskom centru „Džonson” u Hjustonu, uz pomoć najsavremenije tehnologije pratilo je sva zbivanja na raketi i u „orionu”.

Za manje od šest minuta SLS se našao u Zemljinoj orbiti, a preko kamera na satelitima nastavljeno je njegovo praćenje. Motori na raketi su isključeni i ona se odvojila od svemirske kapsule. Decenija napornog rada i višegodišnje pripreme svih stručnjaka Nase na misiji „Artemida”, kao i četvoro astronauta – Rida Vajzmena, Kristine Koh, Viktora Glovera i Džeremija Hansena – isplatile su se: za manje od osam minuta, koliko je SLS-u bilo potrebno da pređe gotovo 2.000 kilometara i da se nađe u Zemljinoj orbiti, na delu se moglo videti šta znači zajednički rad veoma dobro uigranih ekipa stručnjaka. Svaka sekunda je iskorišćena za određeni zadatak ili manevar.

Četrnaest minuta posle lansiranja rasklopljena su četiri solarna panela i prečnik „oriona” je porastao sa pet na 19 metara. Svaki od ovih panela sadrži 15.000 solarnih ćelija za pretvaranje sunčeve svetlosti u električnu energiju, koja će biti pokretačka snaga svemirskog modula tokom desetodnevnog krstarenja vasionom i obilaska oko Meseca. Zemaljski timovi u Hjustonu vrlo brzo su potvrdili da su sva četiri panela počela da crpe energiju. U tom trenutku „orion” je bio 382.000 kilometara udaljen od Zemljinog prirodnog satelita, a pred astronautima je ostao čitav niz zadataka kako bi, dok se letelica još nalazi u orbiti naše planete, završili sve potrebno za nastavak ekspedicije.

„Vraćamo čovečanstvo na Mesec prvi put posle više od 50 godina. Nakon misije ’Apolo’ ispisujemo novo poglavlje njegovog istraživanja. U letelici su četiri izuzetna stručnjaka koje će ’Artemida’ odvesti dalje i brže nego što je čovek ikada stigao. Ova misija za nas nije samo povratak na Mesec već i korak bliže cilju – da tu na kraju i ostanemo u našoj budućoj bazi i pripremamo dalje gigantske skokove u duboki svemir”, izjavio je nekoliko minuta pre početka realizacije misije Džared Ajzakman, administrator Nase.

Četvoro astronauta ima zadatak da prikupi što više informacija na svom putovanju oko Meseca. Kosmonauti će zajedno sa zemaljskim timovima proučavati uticaj svemirskog zračenja na čoveka i njegovu modernu tehnologiju. Podsećamo, ovo je drugi deo misije „Artemida”, a u prvom, organizovanom u novembru 2022, „orion” bez posade putovao je kosmosom 25 dana prikupljajući važne informacije za buduće svemirske ekspedicije. Iduće godine u planu je treći deo, u kojem čovek treba ponovo, nakon 54 godine, da kroči na Mesec, dok će u četvrtom delu, rezervisanom za 2030, „orion” krenuti ka Marsu.

Timsko rešavanje problema „u hodu”

Lampica koja označava da nešto ne funkcioniše kako treba počela je da treperi u „orionu” juče u 6.09 časova po našem vremenu, a isti signal odmah je uočen i u centru u Hjustonu. Problem je nastao u toaletu smeštenom u podu letelice. Zemaljski tim u neprekidnoj komunikaciji s astronautima, kako je prenela Nasa, za veoma kratko vreme otklonio je kvar i toalet je opet u funkciji. Inače, sat i 20 minuta pre lansiranja SLS-a tehničari koji su radili na zatvaranju modula primetili su da se sistem za prekid lansiranja previše zagreva. U narednih pola sata uočivši da je problem u hardveru, Nasini eksperti uspeli su da otklone kvar i obezbede siguran nastavak operacije.