Misterija koja traje

Na­vr­ši­lo se de­set go­di­na od ubi­stva Je­le­ne Mar­ja­no­vić.

Ovaj zlo­čin pred­sta­vlja je­dan od naj­kom­plek­sni­jih i me­dij­ski naj­i­spra­će­ni­jih slu­ča­je­va u isto­ri­ji mo­der­ne Sr­bi­je.

Upr­kos de­ce­nij­skom pro­ce­su, sve je i da­lje oba­vi­je­no ve­lom mi­ste­ri­je i bez pra­vo­sna­žne pre­su­de.

Zlo­čin se do­go­dio 2. apri­la 2016. Pre­ma in­for­ma­ci­ja­ma iz is­tra­ge, Je­le­na je ne­sta­la dok je tr­ča­la na na­si­pu u na­se­lju Cr­ven­ka u Bor­či. Nje­no te­lo pro­na­đe­no je su­tra­dan u ka­na­lu.

Vi­ši sud u Be­o­gra­du je 22. ju­la 2022. go­di­ne pr­vo­ste­pe­no osu­dio nje­nog su­pru­ga Zo­ra­na Mar­ja­no­vi­ća na 40 go­di­na za­tvo­ra za te­ško ubi­stvo. Me­đu­tim, Ape­la­ci­o­ni sud je kra­jem 2023. go­di­ne uki­nuo ovu pre­su­du, na­lo­žio no­vo su­đe­nje i Mar­ja­no­vi­ća pu­stio iz pri­tvo­ra.

Po oce­ni Ape­la­ci­o­nog su­da, „pr­vo­ste­pe­no re­še­nje je do­ne­to uz bit­ne po­vre­de od­red­bi kri­vič­nog po­stup­ka, jer su raz­lo­zi o či­nje­ni­ca­ma ko­je su pred­met do­ka­zi­va­nja pot­pu­no ne­ja­sne i u znat­noj me­ri pro­tiv­reč­ne, zbog če­ga se či­nje­nič­ni i prav­ni za­ključ­ci pr­vo­ste­pe­nog su­da za­sad ne mo­gu is­pi­ta­ti, pa se uki­da­nje po­ka­za­lo kao nu­žno”.

Ape­la­ci­o­ni sud u Be­o­gra­du, ko­ji je do­neo re­še­nje o vra­ća­nju op­tu­žni­ce u slu­ča­ju ubi­stva Je­le­ne Mar­ja­no­vić, za­tra­žio je da se ve­šta­či bris DNK pro­na­đen na ogre­bo­ti­ni sa de­sne ru­ke osum­nji­če­nog Zo­ra­na Mar­ja­no­vi­ća. Ta­da se u jav­no­sti pr­vi put po­ja­vi­la in­for­ma­ci­ja da ta­kav bi­o­lo­ški trag uop­šte po­sto­ji.

Po­no­vlje­ni po­stu­pak je u to­ku pred Vi­šim su­dom u Be­o­gra­du. Od­bra­na in­si­sti­ra na no­vim do­ka­zi­ma i sve­do­če­nji­ma, uklju­ču­ju­ći i sve­do­če­nje nji­ho­ve ćer­ke Ja­ne, ko­ja je u vre­me ubi­stva bi­la sa ocem na na­si­pu.

Jed­na od glav­nih kon­tro­ver­zi je da Je­le­na na­vod­no ni­je ubi­je­na na na­si­pu, gde je pro­na­đe­na, već da je te­lo ta­mo na­knad­no do­ne­to, što je od­bra­na ko­ri­sti­la kao ar­gu­ment.

Bi­o­lo­ški tra­go­vi (DNK) pro­na­đe­ni na me­stu zlo­či­na i na Je­le­ni­noj ode­ći bi­li su ključ­ni deo op­tu­žni­ce, ali su osta­li pred­met spo­ra iz­me­đu ve­šta­ka i od­bra­ne. Ta­ko­đe, ana­li­za ba­znih sta­ni­ca i to što je Zo­ran Mar­ja­no­vić uga­sio mo­bil­ni te­le­fon u vre­me zlo­či­na – bi­li su jed­ni od glav­nih do­ka­za tu­ži­la­štva.

Tog 2. apri­la 2016. u ka­snim po­po­dnev­nim sa­ti­ma ob­ja­vlje­na je vest da je ne­sta­la pe­va­či­ca Je­le­na Mar­ja­no­vić (33).

Ka­ko su pi­sa­li me­di­ji, po­ro­di­ca, broj­ni gra­đa­ni, me­šta­ni, ali i njen su­prug Zo­ran Mar­ja­no­vić – do ka­sno u noć pro­ve­li su na na­si­pu na ko­jem je su­prug tvr­dio da je vi­deo po­sled­nji put, ka­da je oti­šla da džo­gi­ra, a on sa ćer­kom ostao da je če­ka.

Na me­sto ne­stan­ka Je­le­ne sti­gli su i kri­mi­na­li­stič­ki in­spek­to­ri. U ra­nim ju­tar­njim sa­ti­ma Zo­ran Mar­ja­no­vić je pri­ve­den pr­vi put u po­li­ci­ju. Dok je on bio na is­pi­ti­va­nju, po­li­ci­ja je pro­na­šla te­lo pe­va­či­ce.

Pre­ma ob­duk­ci­o­nom na­la­zu, Je­le­na Mar­ja­no­vić ubi­je­na je iz­me­đu 16.30 i 17.04 ča­so­va. Njen ne­sta­nak po­li­ci­ji je pri­ja­vljen ne­što pre 20 ča­so­va i ta­da su pri­pad­ni­ci MUP-a ot­po­če­li po­tra­gu.

„Ni­sam ubio svo­ju že­nu, vo­leo sam Je­le­nu. Na­ša ćer­ka mi je naj­bo­lji sve­dok da se to­ga da­na ni­sam odva­jao od nje”, re­kao je po­sle hap­še­nja Zo­ran Mar­ja­no­vić.

Pre­ma op­tu­žni­ci po ko­joj mu se i da­lje su­di, „Zo­ran je is­ko­ri­stio Je­le­ni­no po­ve­re­nje, na­ma­mio je da se spu­sti do na­si­pa dok je ćer­ki­cu osta­vio da sa­ma če­ka na sta­zi, a on­da je sa uda­rao me­tal­nim pred­me­tom”.

Na­čin na ko­ji je Je­le­na Mar­ja­no­vić ubi­je­na uka­zi­vao je, sma­tra­li su struč­nja­ci, na zlo­čin iz stra­sti, s ob­zi­rom na to da je uda­re­na de­vet pu­ta uda­re­na.

Je­le­na Mar­ja­no­vić ro­đe­na je 28. av­gu­sta 1983. go­di­ne u se­lu Be­ko­va na Go­li­ji. U nje­noj bi­o­gra­fi­ji na saj­tu „Vi­ki­pe­di­ja” na­vo­di se da je pr­vi al­bum iz­da­la 2000. go­di­ne za pro­duk­cij­sku ku­ću „Re­no­me” iz Bi­je­lji­ne. Dve go­di­ne ka­sni­je iz­da­la je al­bum za „Grand pro­duk­ci­ju”. Na­kon smr­ti oca po­vu­kla se sa estra­de i na­pra­vi­la du­gu pa­u­zu, pre­ne­li su me­di­ji. Pre­ma ovim na­vo­di­ma, za to vre­me se uda­la za kom­po­zi­to­ra Zo­ra­na Mar­ja­no­vi­ća i ro­di­la ćer­ku Ja­nu.

Go­di­ne 2013. vra­ti­la se na estra­du, a to­kom na­red­ne dve go­di­ne iz­da­la je još ne­ko­li­ko pe­sa­ma.

Na de­se­tu go­di­šnji­cu nje­ne smr­ti u jav­no­sti se i da­lje spe­ku­li­še o mo­ti­vi­ma i po­ten­ci­jal­nim pro­pu­sti­ma u is­tra­zi. Ne­dav­ni na­vo­di biv­ših po­li­cij­skih zva­nič­ni­ka i pri­vat­nih de­tek­ti­va iz­no­se no­ve te­o­ri­je o ume­ša­no­sti i kri­mi­nal­nih gru­pa ili na­vod­no ne­kih po­li­ti­ča­ra u ovaj zlo­čin, ali one ni­su zva­nič­no po­tvr­đe­ne. Sve je to osta­lo u do­me­nu spe­ku­la­ci­ja…