Slučajnost kao ključ naučne revolucije

Čak 40 odsto najznačajnijih naučnih otkrića, uključujući i ona koja su ovenčana Nobelovom nagradom, nastalo je sasvim slučajno, tvrdi Genadij Krasnikov, predsednik Ruske akademije nauka (RAS). U intervjuu za RIA Novosti, Krasnikov je istakao da je upravo ova nepredvidivost razlog zbog kojeg je državna podrška fundamentalnim istraživanjima neophodna i globalno prihvaćena praksa.

„Ako govorimo o fundamentalnim istraživanjima, ulaganje resursa je odgovornost države. Razlog je jednostavan – postoji veoma visoka stopa nepredvidivih rezultata”, objasnio je Krasnikov.

Prema njegovim rečima, nemoguće je unapred znati gde će se dogoditi sledeći veliki proboj, zbog čega se naučni rad mora odvijati na širokom frontu, pokrivajući mnoštvo oblasti istovremeno.

Kako prenose RIA Novosti, visokotehnološka preduzeća bi takođe trebalo da učestvuju u primenjenim istraživanjima, dodao je direktor RAS-a. „Vlada čini mnogo da podrži ovo, nudeći značajne podsticaje preduzećima. To jest, ako visokotehnološke kompanije ulažu u istraživanje i razvoj, one to u suštini čine na račun troškova proizvodnje, a ne neto profita. Nadamo se da će ovaj mehanizam barem udvostručiti ukupno finansiranje nauke“, objasnio je akademik.

Prema njegovim rečima, stav prema nauci se promenio ne samo među rukovodstvom zemlje i vladom, već i među društvom, a značaj nauke dramatično raste.

„S druge strane, naravno, naučnici se suočavaju sa veoma značajnim izazovima. Na primer, u pogledu razvoja novih vrsta oružja, kao i u mnogim naučnim oblastima gde moramo samostalno sprovoditi aktivna istraživanja, shvatajući da sudbina naše zemlje zavisi od toga. To uključuje civilne oblasti koje utiču na kvalitet života ljudi – hranu, zdravstvenu zaštitu, transport i drugo”, primetio je Krasnikov.

Akademija nauka organizuje i koordinira fundamentalna i istraživačka istraživanja u više od 6.000 oblasti, i ona moraju biti raspoređena sa maksimalnom efikasnošću, zaključio je akademik.

Upravo zbog te neodredivosti, strateško ulaganje u nauku bez garantovanih kratkoročnih profita ostaje temelj tehnološkog i civilizacijskog napretka. Državna podrška naučnicima, kako sugeriše prvi čovek ruske nauke, nije samo trošak, već najsigurnija investicija u stvaranje uslova pod kojima se, sticajem okolnosti, rađaju otkrića koja menjaju svet.