Danas je Dan studenata Univerziteta u Beogradu, ali i studenata većine univerziteta širom države koji su ponikli iz najstarijeg i najvećeg u Srbiji, i danas se navršava tačno 90 godina od pogibije studenta prava i komuniste Žarka Marinovića, simbola studentske solidarnosti i žrtve, koji je 4. aprila 1936. godine stradao braneći kolegu na masovnim demonstracijama koje su tada organizovali akademci protiv jačanja fašizma i represije vlasti. Marinović je pripadao revolucionarnom studentskom pokretu na Beogradskom univerzitetu koji je tih godina organizovao česte proteste i štrajkove. Kao odgovor na narastajući studentski bunt, tadašnja vlast je oformila omladinsku Organizaciju jugoslovenskih nacionalista (ORJUNA) i njeno krilo – Organizaciju u nacionalnih studenata (ORNAS) pokušavajući da suzbije aktivnosti revolucionara među studentima. A kada to nije dalo željene rezultate, vlast je namerila da formira i univerzitetsku policiju, čemu su se oštro usprotivili i studenti i profesori, a hroničari beleže da je to bio i neposredan povod masovnog aprilskog studentskog protesta. Drugog dana tog aprilskog štrajka poginuo je Marinović. Izvori beleže da je 4. aprila pri pokušaju policije i studenata-orjunaša da zauzmu zgrade fakulteta došlo do velikih sukoba, od kojih je najjači i najtragičniji bio ispred zgrade Patološkog instituta Medicinskog fakulteta u kojem je ubijen Žarko Marinović, kada je na studenta prava Jovana Šćepanovića nožem nasrnuo kolega sa fakulteta, takođe student prava, Slobodan Nedeljković. Žarko je tada pritrčao da odbrani druga, ali mu je Nedeljković zadao dva udarca kamom u leđa, beleže hroničari tog doba. „Politika” je dan nakon tog ubistva, 5. aprila 1936. godine, o krvavom sukobu među studentima, pod naslovom „Student prava ubio jednog svog druga, a drugoga ranio” izvestila da je nesloga između struja u studentskim krugovima dovela do krvavog razračunavanja u kome je poginuo Marinović, da su u sukobu učestvovale protivničke grupe studenata, da je levičarska struja pozvala sve studente da obustave posećivanje predavanja, u znak protesta protiv visoke školarine, ispitnih i upisnih taksa... – dok je protiv štrajka otvoreno istupila ORNAS.

„Jedna grupa nacionalista, među kojima sam i ja bio, došla je jutros oko devet časova pred Patološki institut, da spreči studente levičare koji su lepili svoje plakate i pozivali na štrajk... Posle izvesnog vremena, između nas i levičara došlo je do svađe... U gužvi, jedna grupa od četiri do pet studenata napala je na mene... Morao sam da se branim”, preneo je naš list Nedeljkovićeve reči neposredno nakon ubistva, kao i da su „baš u to vreme drugovi na rukama preneli teško ranjenog Marinovića na hirurško odeljenje, ali je svaka lekarska intervencija bila uzaludna. Ranjenik je već na putu izdahnuo. Velika rana ispod leve miške vodila je tačno u pravcu srca”. Aprilski štrajk u kojem je student prava izgubio život završen je krajem meseca, vlast je odustala od namere da uvede univerzitetsku policiju, tadašnji rektor Vladimir Ćorović je smenjen, a student Nedeljković je, naposletku, osuđen za ubistvo.

Sve to, osim Dana studenata, imenima od zaborava otimaju i dva od 14 studentskih domova pod kapom ustanove Studentski centar „Beograd”, i to su „Žarko Marinović” u Zemunu i „4. april” na Voždovcu. Pa ipak, deo sadašnjih studenata ne zna zašto je 4. april bitan datum ni ko je bio Žarko Marinović, a ni kog se dana obeležava Dan studenata.

– Dan studenata Univerziteta u Beogradu obeležava se 4. aprila u znak sećanja na dan kada je 1936. godine tokom protesta revolucionarnog studentskog pokreta poginuo student prava Žarko Marinović. Odluku o ustanovljenju 4. aprila kao Dana studenta doneo je Univerzitetski odbor Saveza studenata Beograda 2. aprila 1959. godine, a Dan studenata prvi put je proslavljen 1960. godine. Prilikom proslave 1966. godine, na zgradi Instituta za patologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu postavljena je spomen-ploča na kojoj piše: „4. aprila 1936. u borbi protiv nenarodnog režima pao je na ovom mestu student prava Žarko Marinović, učesnik najvećeg štrajka studenata Univerziteta u Beogradu. Studenti Beograda, 4. aprila 1966” – piše i na sajtu UB.

Četiri datuma

Dan studenata danas, 4. aprila, slave univerziteti u Beogradu, Novom Sadu, Novom Pazaru i Kragujevcu. Dan studenata Univerziteta u Nišu se obeležava 22. marta u znak sećanja na 22. mart 1936. godine kada je organizovana prva Omladinska antifašistička konferencija, a studenti niškog univerziteta ovaj dan obeležavaju od 1972. godine. Dan studenata Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici obeležava se na Svetski dan knjige – 23. aprila. Studentska konferencija univerziteta Srbije (SKONUS) dan posvećen studentima proslavlja 17. novembra. To je Međunarodni dan studenata, u znak sećanja na 17. novembar 1939. godine, kada su nacisti pogubili 20 čehoslovačkih studenata koji su protestovali protiv okupacije, kada je više od 1.200 studenata odvedeno u koncentracione logore...

Stanković: Težiti znanju

Biti student danas znači biti neko ko stiče kompetencije, odnosno znanje i veštine u svetu koji se neprekidno menja, što znači da pored formalnog školovanja čovek mora da bude svestan da postoje i drugi izvori znanja. I danas, možda više nego ikada, biti student ne znači samo pohađati univerzitet, već biti široko radoznao i široko zainteresovan za to da svoje znanje u kontinuitetu unapređuje – kaže za „Politiku” Dejan Vuk Stanković, ministar prosvete, čestitajući studentima u Srbiji Dan studenata.

– Dan studenata je dan onih koji znanje vide kao glavni resurs za svoj lični napredak i osnovu da doprinesu napretku i blagostanju društva u kojem žive.

Fakultet je dobra polazna osnova za to da napredak u pogledu znanja definišete kao svoj životni prioritet, da kroz komunikaciju sa vršnjacima, ili generacijama koje su ispred ili iza vas, polako, ali sigurno se uklapate u neke društvene okvire koji vam omogućavaju samostalan i kvalitetan život. S obzirom na okolnosti da je u Srbiji visoko obrazovanje maltene besplatno i da je studentski standard jako visok, mislim da naši mladi naraštaji treba da koriste i kvalitet naših obrazovnih institucija i da traže svoju sreću, ipak kroz sticanje znanja i veština na univerzitetu – kaže Stanković.

Za univerzitet, ističe on, ne valja da bude natopljen dnevnom politikom, jer time univerzitet gubi na svojoj misiji, a studenti gube fokus kada je reč o sticanju znanja i napredovanju u tom pogledu.

– Želim da podsetim na vrednost znanja i na nužnost njegovog prisustva u životu svakog čoveka, jer, kao što je to još Aristotel rekao, svaki čovek teži znanju po prirodi, te shodno tome student, kao neko ko je primer te ljudske težnje, treba u toj težnji da tokom čitavog svog života istraje – zaključuje ministar prosvete.