Eros koji traži uvek novo tumačenje

Vranje – „Čim odškrinemo kapiju i zakoračimo u književno dvoriše Bore Stankovića, sve što u njemu vidimo nije bezbedno pred sudbinom piščevih junaka, koje on prati u stopu, osluškuje svaki njihov udisaj i predviđa misao. Ako sve ne zabeleži, čini nam se da će svet zaroniti u ćutanje, nezadovoljstvo i bes”, rekla je između ostalog u svojoj besedi književnica Ljubica Arsić, prošlogodišnji dobitnik Književne nagrade „Borisav Stanković” za svoje književno stvaralaštvo.

Arsićeva je postavila i tezu da je „kod Bore Stankovića sve jako važno, ono neizgovoreno osudićemo, da umremo nemi i nesrećni, lišeni uvida koji samo veliki talenat može da pruži”.

– Najvažnije je to da se vreme, prostor, očigledan svet, energija opstanka i životni put sjedinjavaju kod ovog pisca u erotskoj mašti, retkoj u srpskoj književnosti, sa slikama koje su nevidljive, sklonjene od pogleda. Iznenađenje te vrste izraženo je time da je erotska punoća sačuvana za glavnu junakinju, onu bez poroka, koja kao da nema senku, ne postoji ni kod jednog srpskog pisca. Erotsko kod Stankovića nalaže uvek novo čitanje i tumačenje – rekla je Arsićeva u svojoj besedi i dodala:

– Bora Stanković spada u one krojače koji uvek šiju pomalo tesno, sa šavovima koji lako mogu da popucaju kad kipti snaga koja ne može da se razmahne. Odeća je tesna, kao što je tesan i život njegovih likova; u njoj, kao i u životu, nema mnogo kretanja ni izbora, jer će se unapred utvrđen oblik raščiniti i rascepiti po svim sastavima.  

U okviru programa 60. Borine nedelje predstavljen je i novi roman Ljubice Arsić „Goli i obučeni”, o kome je govorila književna kritičarka Ljubica Milovančević. Ona je naglasila da se radi o delu u kome „književnica oblači i svlači svoje junake kao jednim osobitim znakom u kulturi”.

– Ljubica Arsić u ovom delu razotkriva postupke „maske” značajnih pisaca, nastojeći da preko odeće, kao svojevrsne „futrole”, pokaže složenost književnih likova – rekla je Milovančevićeva.

Program pod nazivom „Dva pesnika” obeležili su književnik Dejan Aleksić, i pisac i novinar iz Gračanice Živojin Rakočević, koji su vodili zanimljivi dijalog o suštini poezije.

 – Uveren sam da je poezija samo put do naše zapitanosti i ona je najbolji način za aktiviranje refleksa zapitanosti; ja od poezije nisam tražio odgovore, niti sam pristalica onih trivijalnih pitanja „šta je pesnik hteo da kaže”, to je blasfemično pitanje, ne postavlja se, jer poezija ne treba da nudi odgovore, njena uloga je da u nama pokrene taj refleks zapitanosti – rekao je Dejan Aleksić.

On smatra da je „jezik, verovatno, najkorišćenija komunikaciona sila koju imamo i koju ćemo ikada imati, ali iz te funkcionalnosti proizlazi i njegova trivijalnost. Šekspir na jednom mestu kaže da je jezik koji koristi vrhunski pesnik isti onaj jezik koji koristi prodavac ribe na pijaci ili dželat, ali ga svako koristi na svoj način. Ali za razliku od nasumične upotrebe reči, poezija je ono što te reči u nekom svom adekvatnom odnosu proizvedu”.

– Ne mogu da dozovem u pamćenje trenutak kada sam osetio da određena reč u meni počinje da živi autonomno i da zbog te jedne reči osećam da se nešto sa mnom dešava, da mi se menjaju emocije i razmišljanja. Mnogo kasnije sam shvatio da postoje reči koje svetle i da te reči u okviru našeg jezika imaju oreol; one poseduju svoju silu i energiju i da gotovo, kao neka vrsta kapsula sile, energije i duha putuju okolo. Da li smo mi sposobni da ih otkrivamo i komponujemo u strukturama poezije, to nisam siguran – ukazao je Rakočević.

Šezdeseta Borina nedelja nastavljena je sinoć kada je u gradskoj biblioteci održan okrugli sto o temi „Bora, uvek nov”. O ovoj temi govorile su: Danica Andrejević, Sofija Miloradović, Snežana Milosavljević Milić, Valentina Pitulić, Ana Gvozdenović, Sena Mihailović Milošević, Tanja Rusimović, Ana Kozić i Jelena Ognjenović.