Ati­na u od­bra­nu ula­že pet mi­li­jar­di evra

Od na­šeg do­pi­sni­ka

Ati­na – „Ula­ga­nje u na­ci­o­nal­nu od­bra­nu ni­je luk­suz, već nu­žnost i sva­ki Grk tre­ba da bu­de po­no­san na oru­ža­ne sna­ge ze­mlje ”, bi­la je po­ru­ka pre­mi­je­ra Ki­ri­ja­ko­sa Mi­co­ta­ki­sa su­na­rod­ni­ci­ma sa voj­ne pa­ra­de na dan na­ci­o­nal­nog pra­zni­ka to­kom ko­je je uli­ca­ma Ati­ne i ne­bom „pro­de­fi­lo­vao” sa­mo deo naj­pre­sti­žni­je voj­ne opre­me.

„U tre­nut­ku ka­da Evro­pa pro­la­zi kroz je­dan od naj­tur­bu­lent­ni­jih pe­ri­o­da od Dru­gog svet­skog ra­ta, sna­žan ka­pa­ci­tet od­vra­ća­nja je neo­p­ho­dan da bi Grč­ka pro­jek­to­va­la svo­ju na­ci­o­nal­nu moć kao ze­mlja ko­ja šti­ti ne sa­mo svo­je gra­ni­ce već u prak­si i grč­ku za­jed­ni­cu Ki­pra”, re­kao je pre­mi­jer i to sa­mo ne­ko­li­ko da­na po­sle odo­bra­va­nja pa­ke­ta od pet mi­li­jar­di evra za od­bra­nu.

Reč ni­je sa­mo o jed­noj stav­ci već i de­lu ši­re stra­te­gi­je ko­ju ze­mlja raz­vi­ja već ne­ko­li­ko go­di­na u sfe­ri mo­der­ni­za­ci­je va­zdu­ho­plov­stva, kon­kret­no na­bav­ci naj­sa­vre­me­ni­jih F-35 avi­o­na, na­do­grad­nji F-16 lo­va­ca na tzv. vaj­per stan­dard, što u prak­si zna­či da će po­se­do­va­ti no­ve ra­da­re, bo­lje ra­ke­te, da će se in­te­gri­sa­ti sa si­ste­mom NA­TO-a… Tu su i ku­po­vi­na naj­sa­vre­me­ni­jih fre­ga­ta i pod­mor­ni­ca, pro­tiv­va­zdu­ho­plov­na od­bra­na sa si­ste­mi­ma „pa­tri­ot”, ra­da­ri­ma i ra­ket­nim šti­tom, ku­po­vi­na oklop­nih vo­zi­la, dro­no­va… Pa­ket ko­ji je upra­vo odo­bren u naj­ve­ćem de­lu se od­no­si na „je­zgro” grč­ke od­bram­be­ne ku­po­le tzv. Ahi­lov štit, vi­še­sloj­ni me­ha­ni­zam za su­o­ča­va­nje sa va­zdu­šnim pret­nja­ma. Grč­ka se osla­nja na na­pred­ne od­bram­be­ne si­ste­me iz Izra­e­la ka­ko bi se stvo­ri­la jed­na od naj­gu­šćih vi­še­sloj­nih mre­ža pro­tiv­va­zdu­ho­plov­ne i pro­tiv­dro­nov­ske od­bra­ne u Evro­pi. Par­la­ment je bez ve­li­kih pro­ti­vlje­nja odo­brio tri mi­li­jar­de evra za na­bav­ku ovog si­ste­ma od­vra­ća­nja ko­ji će zna­čaj­no una­pre­di­ti po­lo­žaj Grč­ke u is­toč­nom Me­di­te­ra­nu, od­no­sno uve­sti grč­ke oru­ža­ne sna­ge u no­vu eru. U ovom pa­ke­tu se na­la­ze i sred­stva za na­do­grad­nju če­ti­ri sta­re fre­ga­te ME­KO200, ugo­vor za ku­po­vi­nu tran­sport­nih avi­o­na C-27J, za­tim 36 lan­se­ra „puls” ko­ji grč­kom ar­se­na­lu do­da­ju mo­guć­nost du­gog do­me­ta i vi­so­ke pre­ci­zno­sti.

Sve ove pro­me­ne i osa­vre­me­nji­va­nje deo su am­bi­ci­o­znog pla­na kom­plet­ne mo­der­ni­za­ci­je grč­kih oru­ža­nih sna­ga ko­ji će bi­ti re­a­li­zo­van u na­red­nih de­set go­di­na. Ovo ni­je pri­pre­ma za „rat su­tra”, već plan od­vra­ća­nja za sve one ko­ji bi po­ku­ša­li da ri­zi­ku­ju su­kob, ovo je deo pla­na za kon­tro­lu mo­ra, za­šti­tu ener­get­skih re­sur­sa, po­li­tič­ki sig­nal Tur­skoj, ali i NA­TO-u. Pre­ci­zni­je, pla­ni­ra­na in­ve­sti­ci­ja je ula­ga­nje u sta­tus Grč­ke kao re­gi­o­nal­ne si­le, to je du­go­roč­ni mo­del za­sno­van na ide­ji: bo­lje sku­pa od­bra­na ne­go ri­zik su­ko­ba. Grč­ka, ka­ko se ov­de po­ru­ču­je, ne gra­di voj­sku za na­pad, već za od­vra­ća­nje, br­zu re­ak­ci­ju, kon­tro­lu Egej­skog mo­ra. Da­kle, sa iz­dva­ja­nji­ma od go­to­vo tri od­sto BDP-a za oru­ža­ne sna­ge, što je sta­vlja u evrop­ski i vrh NA­TO-a i, što je ne­sum­nji­vo ve­li­ka stav­ka za eko­no­mi­ju ma­le ze­mlje, Grč­ka ne ku­pu­je sa­mo oruž­je, ona ku­pu­je i si­gur­nost i po­li­tič­ki uti­caj, prak­tič­no pla­ća za svo­ju ge­o­gra­fi­ju, isto­ri­ju i su­sed­stvo sa Tur­skom.… Bo­ri se za po­zi­ci­ju sta­bil­nog part­ne­ra za­pad­nim sa­ve­zni­ci­ma u is­toč­nom Me­di­te­ra­nu, že­li da se pro­fi­li­še kao „si­dro bez­bed­no­sti” u re­gi­o­nu gde je po­treb­na rav­no­te­ža iz­me­đu vi­še si­la, pro­tiv­te­ža Tur­skoj.

Grč­ka ni­je „ve­li­ka si­la”, ali ima jed­nu od naj­ja­čih voj­ski na Bal­ka­nu i u Me­di­te­ra­nu, re­gi­o­nal­no je ve­o­ma ozbi­ljan voj­ni ak­ter, teh­no­lo­ški mo­der­ni­ja u ne­kim seg­men­ti­ma, sa ja­kom mor­na­ri­com i sve ja­čom va­zdu­ho­plov­nom kom­po­nen­tom i sa ja­snim ci­ljem da ostva­ri teh­no­lo­šku pred­nost u od­no­su na re­gi­on. Po­sled­njih go­di­na ku­pi­la je sa­vre­me­ne fran­cu­ske bom­bar­de­re „ra­fal”, naj­mo­der­ni­je fre­ga­te u re­gi­o­nu „ki­mon”, ko­je ima­ju na­pred­ne ra­da­re, pro­ti­vra­ket­ni si­stem, sna­žnu pro­tiv­pod­mor­nič­ku opre­mu. Naj­ve­ća pred­nost grč­ke mor­na­ri­ce su pod­mor­ni­ce ti­pa 214, kla­sa „pa­pa­ni­ko­lis” sa naj­sa­vre­me­ni­jom teh­no­lo­gi­jom, što zna­či da pod vo­dom bez iz­ra­nja­nja mo­gu da osta­nu ne­de­lja­ma, pri­tom su ti­he i vr­lo te­ško ih je ot­kri­ti. Du­ge su 65 me­ta­ra, mo­gu da za­ro­ne do 400 me­ta­ra, na­o­ru­ža­ne su tor­pe­di­ma i pro­tiv­brod­skim ra­ke­ta­ma. Zbog ovih oso­bi­na, voj­ni ana­li­ti­ča­ri ih zo­vu „ti­hi ču­va­ri Ege­ja”.

Sa 2.000 ostr­va Grč­ka ima ogrom­nu „mor­sku du­bi­nu” i pri­rod­ne po­mor­ske ba­ze zbog če­ga su SAD i NA­TO zna­čaj­no po­ve­ća­li pri­su­stvo jer u slu­ča­ju da­ljeg ši­re­nja kon­flik­ta na Bli­skom is­to­ku, Grč­ka po­sta­je glav­na za­pad­na ba­za upra­vo zbog svo­jih pred­no­sti: jed­ne od naj­bo­ljih kla­sa pod­mor­ni­ca u Evro­pi, no­vih bor­be­nih avi­o­na i stra­te­škog po­lo­ža­ja sa sto­ti­na­ma ostr­va. Zbog to­ga bi, ka­ko ka­žu ana­li­ti­ča­ri, mo­gla da po­sta­ne jed­na od naj­va­žni­jih voj­nih si­la NA­TO-a u is­toč­nom Me­di­te­ra­nu, što je mo­žda po­nos za na­ci­ju, ali u tre­nut­noj kri­zi i po­ten­ci­jal­na opa­snost da Iran is­pu­ni svo­je pret­nje i svo­je ra­ke­te okre­ne i pre­ma ba­za­ma u Grč­koj.