Lepi mostovi lepo gore, mogao bi da bude naziv nekog novog filma u režiji američkog predsednika Donalda Trampa. Dan nakon što je zapretio da će Iran „vratiti u kameno doba”, Tramp je u četvrtak na društvenim mrežama podelio snimke urušavanja dela novoizgrađenog mosta „B1”, visokog 136 metara i vrednog 400 miliona dolara, koji povezuje Teheran i Karadž, dok se gust oblak crnog dima dizao iznad njega.

„Najveći most u Iranu se ruši i više nikada neće biti korišćen”, objavio je Tramp na platformi „Trut soušal”. Prema rečima Godratolaha Seifa, zamenika guvernera provincije Alborz, ovaj napad usmrtio je osam ljudi, a 95 ranio. On je naveo da most još nije bio u funkciji i da na njemu nije bilo nikakvih vojnih aktivnosti, te da su žrtve bili ljudi iz obližnjeg sela koji su se nalazili u okolini na pikniku povodom poslednjeg dana Novruza, persijske Nove godine.

Uprkos tome što pravila Ženevske konvencije iz 1949. godine zabranjuju udare na mesta koja se smatraju neophodnim za civile, američki predsednik se pohvalio da će „uslediti još mnogo toga” ukoliko Teheran ne pristane na dogovor. U prethodnom obraćanju iz Bele kuće Tramp je ponovio pretnju da će uništiti iranske elektrane, zbog čega bi milioni ljudi mogli da ostanu bez struje.

Stručnjaci iz oblasti međunarodnog prava navode da infrastruktura jedne zemlje može biti smatrana zakonitom i legitimnom metom ako je koristi njena vojska ili ima ulogu u vojnim operacijama. Ipak, zakonitost se procenjuje od slučaja do slučaja.

„Da li je most bio zakonita vojna meta zavisi od činjenica. Moj utisak je da most nije bio pogođen da bi se ostvarila neka vojna prednost, već u nadi da se izvrši pritisak na Teheran i proizvede određeni efekat u javnosti”, rekao je za „Njujork tajms” Brajan Finukan, bivši pravnik Stejt departmenta.

Takođe, u medijima se spekulisalo i da Tramp razmatra visokorizičnu operaciju u Isfahanu, kako bi zaplenio radioaktivni materijal iz podzemnog skladišta, ali on je u sredu izjavio da je uranijum toliko duboko zakopan da ga „nije briga”. Međutim, većina analitičara ne uzima Trampove reči zdravo za gotovo, jer je u prošlosti koristio taktike zavaravanja, kao kada su 28. februara SAD i Izrael ubili iranskog vrhovnog vođu Alija Hamneija, u trenutku kada se verovalo da pregovori o novom nuklearnom sporazumu mogu uroditi plodom. Upravo napad na podzemna skloništa bi mogao biti sledeći potez Trampa ako Teheran ne pristane na njegove uslove.

Ipak, čini se da je tolerancija Islamske Republike da trpi udare znatno veća nego što su Vašington i Tel Aviv očekivali. Uprkos razornim udarima na iranski arsenal, oni i dalje imaju sposobnost da raketama gađaju Izrael, što su i činili dok je Tramp govorio iz Bele kuće. To televizijsko, udarno obraćanje bilo je zamišljeno da uveri Amerikance da će troškovi rata biti privremeni, te da su kraj neprijateljstava i povratak normalnom ekonomskom životu neizbežni i blizu. Međutim, tržište nije poverovalo njegovoj slatkorečivosti. Cene nafte skočile su osam odsto u satima nakon njegovog 19-minutnog obraćanja, uglavnom zato što nije predstavio plan za okončanje onoga što se u praksi svodi na talačku krizu tankera u Ormuskom moreuzu, koja se sada preliva na globalnu ekonomiju. Prolaz će, insistirao je, „prirodno biti otvoren” kada se sukob završi. Očigledno je te greške ubrzo postao i sam svestan te je juče najavio da bi SAD mogle lako da otvore Ormuski moreuz.

„Sa još malo vremena, lako možemo da otvorimo Ormuski moreuz, uzmemo naftu i steknemo bogatstvo. To bi bio veliki dobitak za svet”, napisao je Tramp na mreži „Trut soušal”. Ali 47. predsednik SAD nikada nije bio opterećen brzim menjanjem stavova. Na samom početku rata pozivao je Irance da se pobune i preuzmu vlast, ali je od tada jedva pominjao taj pristup. U sredu je rekao da „promena režima nije cilj SAD”, iako je upravo to tvrdio nakon prvog američko-izraelskog napada. Sada potencira na tome da je „promena režima već nastupila zbog smrti njihovih prvobitnih lidera”. Ipak, kada je ajatolah Ruholah Homeini preminuo 1989. i nasledio ga drugi ajatolah, retko ko je tvrdio da se sistem promenio.

Izrael će nastaviti napade u koordinaciji sa Belom kućom

Tel Aviv će nastaviti napade na Iran u koordinaciji sa Belom kućom, rekao je juče izraelski premijer Benjamin Netanjahu. On je poručio da američke i izraelske snage nastavljaju napade na „teroristički režim u Iranu”.

„Uklanjamo komandante, bombardujemo mostove i napadamo infrastrukturu”, rekao je Netanjahu. Kako je naveo, izraelsko ratno vazduhoplovstvo uništilo 70 odsto iranskih kapaciteta za proizvodnju čelika.

„Ovo je ogromno dostignuće koje lišava Iransku revolucionarnu gardu i finansijskih sredstava i mogućnosti da proizvodi mnogo oružja”, naglasio je on. Dodao je da se u Libanu nastavljaju operacije izraelske vojske protiv militantne grupe Hezbolah i da kopnene snage IDF-a nastavljaju da deluju u južnom Libanu.

Teheran tvrdi da je oborio dva napredna američka lovca

Iran je juče oborio dva napredna američka lovca, od kojih je jedan F-35, saopštio je Korpus Iranske revolucionarne garde (IRGC). Kako se navodi, lovac F-35 pogođen je juče u centralnom Iranu, i navodno je potpuno uništen. Dodaje se da je nepoznata sudbina pilota. IRGC je ranije juče objavio da je još jedan napredni američki lovac pogođen južno od ostrva Kešm i da se zatim srušio „u dubine Persijskog zaliva”. IRGC ističe da je obaranje dva aviona bilo direktan odgovor na nedavnu retoriku Vašingtona, odnosno izjave američkog predsednika Donalda Trampa da su američke snage uništile iransku protivvazdušnu odbranu.