Čekajući kreditni „južni vetar"

Od našeg dopisnika

Atina – Državljanima Srbije koji su zainteresovani za kupovinu nekretnina u Grčkoj tamošnje banke će uskoro početi da odobravaju kredite za tu namenu, pod istim uslovima kao i Grcima iz dijaspore, izjavio je Kostas Georgakos, predsednik Grčko-srpske privredne komore, na Forumu za stratešku balkansku spoljnu i regionalnu saradnju, koji je u ponedeljak održan u Beogradu.

Georgakosova najava još jedna je potvrda da bi tradicionalno bliski i prijateljski odnosi dve zemlje mogli da budu ojačani u ovoj formi investicione saradnje, tim pre što praksa potvrđuje zainteresovanost srpske strane – prema rečima predsednika Grčko-srpske privredne komore, između 15.000 i 20.000 državljana naše zemlje poseduje nekretnine u Grčkoj, mahom u regionima Makedonija i Trakija.

Zasad nema zvaničnih informacija dokle se stiglo u razradi inicijative koja je obelodanjena na Forumu održanom u Beogradu, niti kako bi ona mogla da bude operacionalizovana kroz bankarsku praksu. Ono što se može zaključiti na osnovu medijskih izveštaja je da još nije utvrđena nekakva konkretna politika banaka koja bi podrazumevala posebnu kreditnu liniju za državljane Srbije, niti bilo koje druge zemlje. Jer banke se ne ravnaju prema nacionalnosti ili pasošu potencijalnog tražioca kredita, već odluku donose na osnovu njegovog finansijskog profila i procene rizika jedne takve transakcije. Istina, u Grčkoj je u poslednje vreme primetan rast kreditiranja i otvaranje prema strancima u tom pogledu. Naravno, ne sme se smetnuti s uma da kredite ne odobrava direktno država, već konkretna banka, koja diktira uslove, poput iznosa učešća i visine kamate. Dakle, da bi se najava lansirana u Beogradu i ostvarila, nužno je nekoliko prethodnih koraka. Najpre, potpisivanje bilateralnog sporazuma, posle čega bi grčka vlada trebalo da usvoji program podsticaja, da pruži garancije i promeni regulativu u skladu s tim. Nadalje, sve to bi trebalo da prihvate banke, s tim da one nemaju obavezu da to i učine, s obzirom na to da samostalno odlučuju pod kojim uslovima će nekome odobriti pozajmicu. Tek kada budu ispunjeni svi nabrojani preduslovi, može se govoriti o posebnim kreditnim propozicijama za srpske državljane, odnosno pogodnostima za one koji žele da investiraju u nekretnine na teritoriji Grčke.

Podsetimo, na Forumu u Beogradu je rečeno da bi naši građani dobijali kredite pod istim uslovima kao i pripadnici grčke dijaspore. Kako se može videti iz pravilnika o poslovanju banaka, Grci iz dijaspore imaju olakšice samo ako su poreski rezidenti Grčke, jer tada dobijaju iste uslove kao lokalno stanovništvo: finansiranje do 80 odsto, jednostavniju proceduru i standardne kamate. Ali moraju da imaju grčko državljanstvo, poreski broj, stabilne poslove i iste takve izvore prihoda. Ukoliko Grk iz dijaspore nije poreski rezident, on tada ima status kao i stranci u Grčkoj, što znači da mora da računa na strože uslove koji podrazumevaju pojačanu proveru i 60 do 70 odsto finansiranja, u zavisnosti od politike svake banke. Dakle, za dijasporu je, kada je reč o olakšicama, bitan poreski status, a ne nacionalnost – to što su Grci ne podrazumeva da automatski imaju prednost pri odobravanju kredita. Precizno rečeno, ne postoji nikakav specijalni kreditni paket za Grke koji žive u inostranstvu, pa da se po tom modelu „skroje” olakšice za naše državljane koji su zainteresovani da uz pomoć bankarske pozajmice dođu do nekretnine u Grčkoj.

Onaj deo grčke dijaspore koji živi bez veze sa maticom (nerezidenti) za dobijanje kredita imaju uslove kao i bilo koji stranci. Olakšice mogu da dobiju pre svega zbog svog imovinskog profila, ne zbog nacionalnosti. Inače, i stranci mogu da dobiju kredit u Grčkoj, doduše, ne tako lako. Treba da imaju stabilan prihod, ugovor o radu na neodređeno vreme, urednu dokumentaciju i bankovnu istoriju, s tim da moraju da računaju na učešće u kreditu čak i do 50 odsto. Tek tada se izjednačavaju sa nerezidentnim delom dijaspore.

Na kredit banaka u Grčkoj za kupovinu nekretnine mogu da računaju i naši ljudi koji rade u toj zemlji. Naravno, moraju da imaju regulisan boravak, ugovor o radu na neodređeno vreme, poreski broj i da primaju platu preko grčke banke. Još ukoliko kupuju stan ili kuću sa „čistim” papirima, banka im može odobriti kredit s povoljnom kamatom i učešćem od 30 odsto, odnosno može da srpske državljane tretira kao „niže rizične” od tipičnih stranaca.

Ukoliko inicijativa koju je u Beogradu predstavio predsednik Grčko-srpske privredne komore Kostas Georgakos zaživi u praksi, to bi značilo da neke banke mogu da uvedu kredit za kupce iz Srbije po unapred definisanim uslovima, sa manjim procentom učešća i manje komplikovanom papirologijom, odnosno da im daju uslove na kakve mogu da računaju bolje kategorije klijenata.

Do tada, oni koji „imaju” pazariće skupe nekretnine u Atini, posebno u priobalnim opštinama Alimos, Glifada, Vuljagmeni i Vula, ali i novom naselju Eliniko u izgradnji, nalik na „Beograd na vodi”, gde se uz limit od 850.000 evra stiče i „zlatna viza”, odnosno dobija boravišna dozvola na pet godina, s mogućnošću produženja, a omogućava i slobodno kretanje u šengen zoni. Ova boravišna dozvola nije isto što i državljanstvo i ne podrazumeva da onaj ko je ima mora da živi u Grčkoj. U Solunu pomenuta „zlatna viza” košta 800.000 evra, kao i na turistički prestižnim ostrvima, a nekretnina, koja naravno može i da se iznajmljuje, ne može da bude manja od 120 kvadrata. U drugim oblastima cena „zlatne vize” je 400.000 evra. Većina naših građana se odlučuje za kupovinu manjih stanova ili kuća, ponajpre na Halkidikiju, posebno na prvom prstu Kasandra, zatim na Sitoniji, koja je nešto skuplja, kao i na Nea Kalikratiji i Nea Mudaniji, jer je more blizu. Kupuju i u Paraliji, koja je jeftinija, i nešto manje u Kavali, na Lefkadi i Jonskoj obali. „Na meti” su nekretnine do 40.000 evra dalje od mora i manji stanovi blizu obale, koji koštaju do 100.000 evra. Shodno tražnji, rastu i cene: od 2020. su porasle za 50 odsto. Na Halkidikiju kvadrat je sada od 2.200 do 2.600 evra, u Solunu oko 3.500, u Atini 4.000 evra.

Nema zvanične statistike, ali je procena da su stranci poslednjih godina kupili u Grčkoj nekoliko desetina hiljada nekretnina. Na Halkidikiju i u Solunu državljani Srbije čine petinu kupaca, što ih svrstava među prvih pet stranih grupa kupaca nekretnina u severnoj Grčkoj. Njihov broj je naglo porastao posle 2020. godine, a u strukturi nekretnina preovladavaju stambene jedinice od pedesetak kvadrata, vredne do 100.000 evra. Tražnja je bila najveća od 2010. do 2018. godine, nakon grčke dužničke krize, jer su cene stanova na moru bile jednake ili čak niže nego u Beogradu. Na kupovinu je uticao i kovid, jer je stan na moru značio bezbedno letovanje, nezavisno od hotelskih pravila.

Za one koji su zainteresovani da dođu do kvadrata u Grčkoj i pre nego što se inicijativa o povoljnim kreditima eventualno ostvari, dobra transakcija još uvek može da se napravi na Halkidikiju (malo dalje od mora), u Paraliji i na periferiji Soluna, gde su veće i mogućnosti izdavanja. Kada je reč o kupovini nekretnine radi izdavanja u turističkoj sezoni, situacija nije toliko povoljna kao prethodnih godina: tržište je zasićeno, troškovi održavanja kvadrata za izdavanje su porasli, a sve to se negativno odražava na profit rentijera.