Čist sektor bezbednosti srušiće arhitekturu kriminala u Crnoj Gori

Spe­ci­jal­no za „Po­li­ti­ku”

Sek­tor bez­bed­no­sti u Cr­noj Go­ri već du­že vre­me je jed­na od ključ­nih te­ma jav­nog i po­li­tič­kog ži­vo­ta, pri če­mu je rad Upra­ve po­li­ci­je pod stal­nom lu­pom. Usva­ja­njem iz­me­na Za­ko­na o unu­tra­šnjim po­slo­vi­ma i Za­ko­na o ANB-u po­no­vo su otvo­re­na broj­na pi­ta­nja iz ove obla­sti, a pod­stak­nu­ti su raz­li­či­ti ar­gu­men­ti o na­či­nu funk­ci­o­ni­sa­nja i re­for­mi bez­bed­no­snih struk­tu­ra. O ak­tu­el­nim de­ša­va­nji­ma, do­me­ti­ma re­for­mi i po­li­tič­kim spo­ro­vi­ma ko­ji ih pra­te, u in­ter­vjuu za „Po­li­ti­ku” go­vo­ri Bo­ris Bog­da­no­vić, pred­sed­nik Klu­ba po­sla­ni­ka De­mo­kra­ta.

Iz­me­ne Za­ko­na o unu­tra­šnjim po­slo­vi­ma i Za­kon o Agen­ci­ji za na­ci­o­nal­nu bez­bed­nost do­ne­li su po­la­ri­za­ci­ju na po­li­tič­koj sce­ni Cr­ne Go­re. No­va re­gu­la­ti­va je do­bi­la ze­le­no sve­tlo par­la­men­ta, ali je pred­sed­nik dr­ža­ve Ja­kov Mi­la­to­vić vra­tio Skup­šti­ni za­ko­ne na po­nov­no od­lu­či­va­nje, da bi oni po­no­vo bi­li usvo­je­ni. Ka­kav je Vaš ko­men­tar na te po­te­ze pred­sed­ni­ka dr­ža­ve i nor­ma­tiv­ne ne­do­stat­ke na ko­je je on uka­zao?

Da kre­ne­mo od po­čet­ka. Za­te­kli smo Upra­vu po­li­ci­je u ko­joj po­li­ca­jac iz­ve­ze tri šle­pe­ra šver­co­va­nih ci­ga­re­ta, a dr­ža­va ga ne pro­ce­su­i­ra, ne uhap­si i ne ot­pu­sti, ne­go ga, za­mi­sli­te, ka­zni za­bra­nom na­pre­do­va­nja kao da je za­ka­snio na po­sao, a ne uče­stvo­vao u or­ga­ni­zo­va­nom šver­cu ci­ga­re­ta. Za­te­kli smo Upra­vu po­li­ci­je u ko­joj po­li­ca­jac sa svo­jom fa­mi­li­jom skri­va vi­so­ko ran­gi­ra­nog čla­na kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je, čo­ve­ka ko­ji se po­tra­žu­je zbog se­ri­je ubi­sta­va. Za­tim po­li­cij­skog slu­žbe­ni­ka ko­jeg Spe­ci­jal­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo hap­si, a on u slu­žbe­noj be­le­šci na­vo­di da je „ra­dio po na­re­đe­nju ko­man­dan­ta spe­ci­jal­nih je­di­ni­ca Upra­ve po­li­ci­je”. Za­tim po­li­cij­ske slu­žbe­ni­ke ko­ji su gra­di­li luk­su­zne ho­te­le van Cr­ne Go­re i u Cr­noj Go­ri. Za­te­kli smo jed­nog ko­ji je oprao dva mi­li­o­na evra, dru­gog ko­ji je na­neo šte­tu dr­ža­vi u vred­no­sti od pre­ko 18 mi­li­o­na, tre­ćeg sa 50 mi­li­o­na na ra­ču­nu, če­tvr­tog op­tu­že­nog za šverc ne­ko­li­ko to­na ko­ka­i­na, pe­tog sa sta­nom od pre­ko mi­li­on evra, še­stog sa ku­hi­njom u sta­nu od pre­ko 60.000, sed­mog sa sta­nom od pre­ko mi­li­on, osmog sa ruč­nim sa­tom od pre­ko 100.000, de­ve­tog sa te­pi­hom u sta­nu od pre­ko 20.000 evra i ta­ko da­lje... Ve­ru­jem da je ja­sno da ov­de ne po­sto­ji spor oko nor­me, ne­go oko na­me­re. Jer sva­ki put kad dr­ža­va po­ku­ša da uve­de red, po­ja­ve se isti za­štit­ni­ci sta­rog ne­re­da ko­ji­ma se pri­dru­žio i Mi­la­to­vić, ali i du­še­bri­žni­ci za ljud­ska pra­va, advo­ka­ti kri­mi­na­la­ca, oni ko­ji­ma je pro­blem re­for­ma, a ni­je im bio pro­blem ras­pad si­ste­ma. Da­kle, pred­sed­nik dr­ža­ve je ovim po­te­zom po­ka­zao da mu je DPS va­žni­ji od ozdra­vlje­nja Cr­ne Go­re. Ume­sto da ka­že da je do­sta bi­lo nar­ko­ma­na, kri­mi­na­la­ca i šver­ce­ra sa po­li­cij­skim znač­ka­ma, on je pru­žio ru­ku oni­ma ko­je su ta­kve do­ve­li, osta­vi­li i ob­u­či­li.

U Va­šem po­li­tič­kom su­bjek­tu, ka­da su no­va re­še­nja u pi­ta­nju, pre­vas­hod­no uka­zu­je­te na na­sta­vak ve­tin­ga (pro­ve­re in­te­gri­te­ta) u po­li­ci­ji i „či­šće­nje” sek­to­ra bez­bed­no­sti. Broj­ne pro­me­ne u po­li­ci­ji po­kre­nu­te su i u pret­hod­nom pe­ri­o­du. Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te nji­hov uči­nak?

Od for­mi­ra­nja 44. Vla­de Cr­ne Go­re i od tre­nut­ka ka­da su ka­dro­vi De­mo­kra­ta pre­u­ze­li sek­tor bez­bed­no­sti, iz Upra­ve po­li­ci­je i Voj­ske Cr­ne Go­re „oči­šće­no” je 179 po­li­ca­ja­ca, ofi­ci­ra i pod­o­fi­ci­ra. To je me­ra hra­bro­sti da se uđe ta­mo gde se de­ce­ni­ja­ma ni­je sme­lo ni po­gle­da­ti. To je i do­kaz da je ne­ko ko­nač­no imao sna­ge da raz­dvo­ji uni­for­mu od kri­mi­na­la i znač­ku od kla­no­va. Uhap­še­na su i pro­ce­su­i­ra­na li­ca ko­ja do ju­če ni­ko ni­je smeo ni da za­u­sta­vi u sa­o­bra­ća­ju, a ka­mo­li da ih pri­ve­de li­cu prav­de. Od Zo­ra­na i Pe­tra La­zo­vi­ća, pre­ko Aca Mi­jaj­lo­vi­ća, Ran­ka Ubo­vi­ća, Du­ška Ko­pri­vi­ce, Mi­lu­ti­na Si­mo­vi­ća, Pe­tra Iva­no­vi­ća i Pre­dra­ga Bo­ško­vi­ća, pa sve do Aca Đu­ka­no­vi­ća. Od­u­ze­te su sto­ti­ne mi­li­o­na evra u ke­šu i ne­kret­ni­na­ma, sto­ti­ne vo­zi­la vi­so­ke kla­se, sta­no­va, vi­la, po­slov­nih pro­sto­ra, zgra­da, ze­mlji­šta i obje­ka­ta u iz­grad­nji. To je i bi­lans jed­ne po­li­ti­ke i po­vra­tak auto­ri­te­ta dr­ža­ve i upra­vo tu le­ži su­šti­na ce­le pri­če. Ni­je pro­blem ne­ki­ma u ve­tin­gu za­to što je ne­pra­ve­dan, ne­go za­to što je ko­nač­no pra­ve­dan. Ni­je pro­blem u re­for­ma­ma za­to što su lo­še, ne­go za­to što pr­vi put ne za­o­bi­la­ze one ko­ji su go­di­na­ma ži­ve­li od kri­mi­na­la. Jer čist sek­tor bez­bed­no­sti ru­ši či­ta­vu jed­nu ar­hi­tek­tu­ru stra­ha, ću­ta­nja, uce­na i kri­mi­na­la.

Mo­že li se sta­nje u sud­stvu i tu­ži­la­štvu, u kon­tek­stu ve­tin­ga, po­re­di­ti sa re­for­ma­ma ko­je su re­a­li­zo­va­ne u Upra­vi po­li­ci­je?

Ne mo­že. To ni­su isti si­ste­mi, ni­ti ista fa­za ozdra­vlje­nja dr­ža­ve. U po­li­ci­ji je ve­ting otvo­rio vra­ta či­šće­nju, a u pra­vo­su­đu ve­ting još ni­je ni za­i­sta po­čeo. Još se go­vo­ri o mo­de­lu, o fa­za­ma, o pri­pre­mi za­kon­skog okvi­ra… Da­kle, u po­li­ci­ji već ima­te re­zo­ve, a u pra­vo­su­đu još ima­te na­ja­vu re­zo­va. Oči­gled­na je, da­kle, raz­li­ka iz­me­đu ope­ra­ci­je i di­jag­no­ze. I za­to je pra­vo­su­đe da­nas spo­ro me­sto od­lu­či­va­nja i pre­če­sto ven­til kroz ko­ji kri­mi­nal­ni pri­ti­sak iz­la­zi na slo­bo­du.

U jed­nom sa­op­šte­nju za jav­nost spo­či­ta­li ste de­lu opo­zi­ci­je da se nji­ho­vi pred­stav­ni­ci po­na­ša­ju kao „po­li­tič­ki štit oni­ma ko­ji že­le da dr­ža­va osta­ne sla­ba”. Šta ste kon­kret­no pod tim mi­sli­li?

Haj­de da stva­ri ogo­li­mo do kra­ja. Ko je for­mi­rao ta­kav si­stem? Ko je bi­rao dva uhap­še­na di­rek­to­ra Upra­ve po­li­ci­je, jed­nog di­rek­to­ra ANB-a, pet uhap­še­nih po­moć­ni­ka di­rek­to­ra Upra­ve po­li­ci­je, de­se­ti­ne vi­so­kih po­li­cij­skih funk­ci­o­ne­ra, dva pred­sed­ni­ka su­da, glav­nog spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca, dva spe­ci­jal­na dr­žav­na tu­ži­o­ca, di­rek­tor­ku Agen­ci­je za su­zbi­ja­nje ko­rup­ci­je, ne­ko­li­ko uhap­še­nih mi­ni­sta­ra, ne­ko­li­ko uhap­še­nih po­sla­ni­ka, ne­ko­li­ko uhap­še­nih di­rek­to­ra upra­va, iz­vr­šnih di­rek­to­ra jav­nih pred­u­ze­ća, pred­sed­ni­ka uprav­nih od­bo­ra i čla­no­va bor­do­va di­rek­to­ra? Ni­je ih bi­ra­la uli­ca. Ni­je ih bi­rao slu­čaj. Ni­je ih bi­ra­la sud­bi­na. Bi­ra­la ih je po­li­ti­ka ko­ja je od lo­jal­no­sti kla­nu na­pra­vi­la va­žni­ju kva­li­fi­ka­ci­ju od lo­jal­no­sti dr­ža­vi. I za­to, kad da­nas deo opo­zi­ci­je re­la­ti­vi­zu­je ve­ting, ospo­ra­va či­šće­nje sek­to­ra bez­bed­no­sti i glu­mi du­še­bri­žni­štvo nad kom­pro­mi­to­va­nim ka­dro­vi­ma, ja u to­me ne vi­dim ni­ka­kvu prin­ci­pi­jel­nost. Ja u to­me vi­dim pa­ni­čan po­ku­šaj da se sa­ču­va ono što je od tog sta­rog si­ste­ma osta­lo. Jer ako su lju­di ko­je su oni bi­ra­li i po­sta­vlja­li za­vr­ši­li u is­tra­ga­ma i op­tu­žni­ca­ma, on­da to vi­še ni­je pi­ta­nje sto­ti­nu ka­drov­skih gre­ša­ka, to je do­kaz či­ta­vog mo­de­la vla­da­nja. To zna­či da ni­su po­sta­vlja­li po­je­din­ce da slu­že dr­ža­vi, ne­go mre­ži „ška­ljar­skog” i „ka­vač­kog kla­na”. Ni­su oni ra­di­li se­be ra­di, ne­go par­ti­je ra­di. A kad par­ti­ja na­pra­vi ta­kav si­stem, on­da sva­ki onaj ko­ji ga da­nas bra­ni, sve­sno ili ne­sve­sno, po­sta­je po­li­tič­ki štit kla­no­vi­ma unu­tar Upra­ve po­li­ci­je.

Ipak, iz opo­zi­ci­o­nih su­bje­ka­ta do­la­ze kri­ti­ke da su za­kon­ske iz­me­ne put ka for­mi­ra­nju „par­tij­ske po­li­ci­je”, ali i upo­zo­re­nja da se su­ža­va par­la­men­tar­na kon­tro­la. Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te te na­vo­de?

Ne pla­še se oni par­tij­ske po­li­ci­je, ne­go po­li­ci­je ko­ja vi­še ne­će da slu­ži par­ti­ji. Za­to su nji­ho­ve op­tu­žbe iz­vr­nu­ta isti­na. Oni ko­ji su od si­ste­ma na­pra­vi­li mre­žu po­li­tič­kih i kri­mi­nal­nih po­slu­šni­ka, da­nas vi­ču da je pro­blem kad ne­ko tu mre­žu se­če. Za­to ni­je nji­ma pro­blem kon­tro­la, ne­go to što vi­še ne­će kon­tro­li­sa­ti oni. I za­to ne­ka gra­đa­ni zna­ju, kad oni ka­žu „par­tij­ska po­li­ci­ja”, naj­če­šće mi­sle na to da pr­vi put ne­će ima­ti svo­ju po­li­ci­ju.

Ovo ose­tlji­vo pi­ta­nje uslo­vi­lo je i od­la­zak po­sla­ni­ka Po­kre­ta „Evro­pa sad” Mi­o­dra­ga La­ko­vi­ća iz par­la­men­tar­ne ve­ći­ne, ali i sa čel­ne po­zi­ci­je skup­štin­skog Od­bo­ra za bez­bed­nost i od­bra­nu. To se do­ga­đa na­kon što su po­dr­šku Vla­di pret­hod­no us­kra­ti­li i po­sla­ni­ci De­mo­krat­ske na­rod­ne par­ti­je (DNP). Sma­tra­te li da je par­la­men­tar­na ve­ći­na u Cr­noj Go­ri u ovom tre­nut­ku sta­bil­na?

Ve­ći­na je sta­bil­na, ali vi­še ni­je ko­mot­na za one ko­ji bi da sve osta­ne po sta­rom. Tek sa­da idu pra­ve pro­me­ne, pra­va čist­ka i pra­va sta­bil­nost. Do­sad su mno­gi sta­bil­nost me­ri­li ti­me da ni­ko ne di­ra nji­ho­ve lju­de. Ja je me­rim ti­me da ni­ko vi­še ne mo­že bi­ti ja­či od dr­ža­ve. I što ot­por bu­de ve­ći, to će bi­ti ja­sni­je da smo ko­nač­no po­go­di­li ta­mo gde de­ce­ni­ja­ma ni­ko ni­je smeo da uda­ri. A svi­ma ko­ji mi­sle da će ne­ko­li­ko po­li­tič­kih tr­za­vi­ca za­u­sta­vi­ti ovaj pro­ces, po­ru­ču­jem: va­ra­ju se. Ovo ni­je vre­me ras­pa­da, ne­go vre­me raz­dva­ja­nja. Raz­dva­ja­nja onih ko­ji ho­će či­stu dr­ža­vu od onih ko­ji bi da za­dr­že pr­lja­vi si­stem. I baš za­to ve­ru­jem da je ve­ći­na da­nas sta­bil­ni­ja ne­go ikad, jer se pr­vi put ne oku­plja oko in­te­re­sa, ne­go oko nu­žno­sti da Cr­na Go­ra ko­nač­no po­sta­ne ja­ča od onih ko­ji su je go­di­na­ma sla­bi­li. Iz sve­ga ovo­ga iz­dva­jam Mi­la­na Kne­že­vi­ća, jer je to po­li­ti­čar ko­ji se de­ce­ni­ja­ma bo­rio pro­tiv pr­lja­vog si­ste­ma.