Bojić: Obećavam građanima Srbije da lista čekanja neće biti

Iako je juče bio lep dan, izazovan za šetnju, svi zaposleni Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje” su bili na svojim radnim mestima – svaki deo ove medicinske ustanove radio je punim kapacitetom, sve operacione i angio-sale, ambulantno-poliklinički deo, magnet, skener, holteri, kazao je prof. dr Milovan Bojić, direktor ustanove. Ovaj institut odavno već nema liste čekanja na operativne zahvate, što će se, kako je napomenuo Bojić, nastaviti i ubuduće.

„Institut ’Dedinje’ je veoma tražena zdravstvena ustanova svih pacijenata, kako iz zemlje, tako i iz regiona. S obzirom na to da redovno vodimo računa o stanju na listama čekanja, odlučili smo da probijemo termine kako nam se ne bi stvarao višak pacijenata. Došli smo da obradujemo naše pacijente – da „’Dedinje’ više nikada ne bude sa listama čekanja. Upravo takve pacijente danas rešavamo”, ukazao je Bojić.

Ističući zadovoljstvo svojim kolektivom od spremačica i uprave, do vrhunskih doktora, mlađih kolega, medicinskih sestara i tehničara, koji posao rade sa zadovoljstvom, Bojić naglašava da žele da održe renome ove ustanove „duboko svesni šta su kardiovaskularne bolesti i koliko ljudskih života odnose”.

„Zbog patologije kojom se bavimo, ne smemo da dozvolimo da pacijente boli ono što najviše boli, a to je kad čekaju duže na operativno lečenje, rehabilitaciju i sam tretman. „Dedinje” nema liste čekanja, a najtraženija je zdravstvena ustanova. Zašto? Zato što ima, pre svega, ljude, organizaciju i dobru volju da ta pitanja rešava, što vidite i na ovaj način”, ukazao je on.

Način na koji će raditi danas, naredne subote i nedelje, Bojić kaže da obećava građanima Srbije da lista čekanja neće biti, bez obzira na to što su zahtevi za njihovim uslugama pojačani – „možda više nego ikad pre”.

„Zato na odeljenju profesorke Petrović imamo poprečne krevete, zato u ambulantno-polikliničkom delu koji vodi doktorka Balević imamo prenapregnute kapacitete, ali snalazimo se. Nama je važnije od toga da država prepoznaje da ’Dedinju’ treba još kapaciteta. Država je pokazala izuzetnu mudrost, razumevanje i operativnost, pa smo i to pitanje rešili, a rešavaće se i veoma brzo. Znam da će biti ta pojačanja u svakom momentu”, ukazao je direktor „Dedinja”.

Tako je juče na redovnom programu ove medicinske ustanove bilo 12 pacijenata na operativnom programu kardiohirurgije, osam na vaskularnoj hirurgiji, desetine pacijenata na dilatacijama i koronarografijama. U ambulantno-polikliničkom delu je oko 250–300 pacijenata svakog dana. Holteri, monitorinzi i ostalo su u punom kapacitetu, od 40 do 70 pacijenata dnevno.

Na pitanje kakav je presek sada u četvrtom mesecu ove godine, koliko je urađeno intervencija i operacija, Bojić kaže da broj urađenih intervencija rešavaju redovno na tromesečnom nivou. „Sa 3.000 operacija na otvorenom srcu, mi smo najpoznatiji u Evropi. Sada smo praktično izašli na oko blizu 1.000 operacija na otvorenom srcu. Ove godine ćemo sve premašiti. Imamo već 600–700 operacija na vaskularnoj hirurgiji i stotine intervencija kojima ćemo premašiti naš prošlogodišnji plan. Premašujemo plan rada uvek za 130 do 150 odsto”, objasnio je Bojić.

Kako je ukazao, na operativnim programima je sve veći broj mladih osoba.

Doc. dr Ivana Petrović, načelnica Odeljenja preoperativne pripreme, kazala je da na ovom odeljenju postoje poprečni kreveti kako bi maksimalno savladali liste čekanja. „Operativni program je otvoren i subotom i nedeljom, što donosi rezultate. Najvažnija nam je bezbednost pacijenata, kao i da ih vratimo u kvalitetan i komforan život. Uprava je dala maksimum da se uvedu najnovije zdravstvene tehnologije, kako bi pacijenti dobijali najsavremenije procedure i tehnike. Naši lekari su na usavršavanjima svuda u svetu i mislim da je to pravi put za uspeh pacijenata, ali i naše lekarske struke”, ukazala je ona.

Dr Milijana Balević, načelnica Ambulantno-polikliničkog odeljenja, kazala je da sa 26 ambulanti svakodnevno obave preko 700 pregleda. „Ovde se postavlja konačna dijagnoza, rade se preventivni pregledi i završava finale svih dijagnostičkih procedura u smislu operativnog ili interventnog lečenja. Pacijent odavde izađe kompletno osposobljen za dalji život i funkcionisanje”, navela je Balevićeva.