Iz radionice u bolje sutra

Valjevo – „Već godinu dana sam angažovan u pogonu, u radionici za PVC stolariju. Prva tri meseca sam bio na obuci i pošto sam ispunio očekivanja majstora, instruktora, dobio sam stalno angažovanje. Nas osmorica je u radionici, radimo po linijskom sistemu, ima šest-sedam procedura, poslova koji se obavljaju. Odgovoran posao, mora se biti precizan, odstupanja ne smeju biti veća od jedan-dva milimetra...”, govori D. T., dvadesetdvogodišnji osuđenik u Kazneno-popravnom zavodu za maloletnike u Valjevu, jedan od brojnih štićenika ove ustanove koji je završio obuku i radno je angažovan u jednom od proizvodnih pogona zavoda.

D. T. sa ostalim osuđenim licima u radionici, pod budnim okom instruktora, pravi plastične prozore i vrata koji se ugrađuju u kontejnere za boravak radnika, proizvedene takođe u valjevskom zatvoru.

Najvažnije je imati mirnu ruku, smatra osuđenik, L. Đ. (21), varilac u drugoj radionici. I on je posle tromesečne obuke u zavodu dobio svoje mesto u proizvodnom pogonu. Trenutno rade na dva kontejnera, trebalo bi da budu kompletno završeni za petnaestak dana, dodaje L. Đ.

– Prvo se pravi šasija, pa se dižu stubovi, zatim se stavljaju paneli, pa krov. Tu je PVC stolarija, prozori i vrata se ubacuju, onda se postavlja laminat i idu električarski i vodoinstalaterski radovi... Sve je timski rad. Instruktor mi je dobar majstor i dobar čovek, hoće da me nauči. Varilac je dobar posao, dobio sam sertifikat ovde, kad odem moći ću da ga iskoristim – ističe on.

Skoro 70 odsto osuđenih lica u Kazneno-popravnom zavodu za maloletnike u Valjevu u ovom trenutku je radno angažovano i uključeno u neku od obuka za najtraženije poslove na tržištu rada, kaže za „Politiku” Slavica Radovanović, viša savetnica za medije i odnose sa javnošću u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija. Reč je o obukama za poslove na izradi PVC stolarije, zatim za stolare, bravare, varioce, stakloresce, električare, automehaničare, vodoinstalatere, molere, kuvare, konobare...

– Naši instruktori su sve vreme tokom proizvodnog procesa uz te mlade ljude i pomažu im da usvoje radnu etiku koju neki od njih prvi put usvajaju tek kad dođu u zavod. Osuđenici su motivisani da završe obuke, posebno zbog toga što dobijaju sertifikate licenciranih kuća koji ima otvaraju vrata ka bržem zaposlenju kod bilo kog poslodavca. U sertifikatima se nigde ne navodi da su dobijeni tokom izdržavanja kazne, čime je sprečena svaka moguća stigmatizacija – ukazuje Radovanović.

Ona dodaje da posebno ohrabrujuće deluje kada se posle izdržane kazne bivši štićenici jave svojim instruktorima i saopšte im da su se zaposlili zahvaljujući zanatima i poslovima koje su u zavodu savladali.

– U pitanju su izuzetno vešti radnici koji imaju potrebno radno iskustvo i to je ono što je najvažnije za novi početak jednog mladog čoveka koji treba sebi i svojoj porodici da obezbedi egzistenciju. Svako drugo razmišljanje i nepružanje prilike tim mladim ljudima da rade i stiču potrebna životna iskustva kako bi izgradili poštovanje prema sebi i drugima, potencijalno može da ih ostavi na margini zajednice, što je nedopustivo za svako društvo – konstatuje Slavica Radovanović.

Osuđenik D. T. razmišlja upravo u tom pravcu, nastojaće, kaže, da podršku porodice maksimalno iskoristi.

– Podrška porodice mi je jako važna, daje mu motivaciju i želju da situaciju u kojoj se nalazim „izguram” kako treba, na najbolji mogući način. Da odavde izađem uzdignute glave i zdravog razuma – poručuje on.

U Kazneno-popravnom zavodu za maloletnike u Valjevu trenutno kaznu izdržava oko 190 lica, uglavnom mlađih punoletnika iz cele Srbije, prvi put osuđenih na kazne zatvora do deset godina. Među njima je i 12 osuđenika koji izdržavaju kaznu maloletničkog zatvora, navodi Nataša Stevanović, načelnica Službe za tretman u ovoj ustanovi.

Prema njenim rečima, kroz brojne specijalizovane programe posebna pažnja posvećuje se psihosocijalnom pristupu ovim mladim ljudima, a pored toga, njihovo stručno osposobljavanje značajno doprinosi sticanju samopouzdanja, radnog iskustva koje će im sigurno koristiti u budućem životu, po izlasku iz ustanove, u susretu sa porodicama i mogućim zaposlenjem...

– Oni kroz sam posao, pored toga što stiču znanja i veštine, preciznost, pouzdanost, odgovornost, stiču i adekvatan odnos prema radnom materijalu, prema mašinama na kojima rade, prema drugim osuđenicima. Važno je da sagledaju celinu proizvoda koji im je dat da naprave, da budu u svakom segmentu procesa proizvodnje, da znaju da i prvi i poslednji među njima zajednički učestvuju u gotovom proizvodu. Uz to, mi praktikujemo i rad van zavoda, uglavnom su to fizički poslovi na kojima su osuđenici angažovani. Ali, njima to znači izlazak na slobodu, kontakte sa drugim ljudima, odnosno dodatnu socijalizaciju, osim one koju imaju u zavodu u okviru mnogih aktivnosti i edukativnih radionica – navodi Stevanovićeva.

Dodaje da stručne službe obavljaju trijažu osuđenika i odlučuju ko može biti angažovan na poslovima van ustanove.

Novčana naknada za radno angažovanje osuđenih lica regulisana je Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija, a nekima od njih taj novac je finansijska podrška, ne samo za njih već i za njihove porodice. Osuđenici koji rade imaju odgovarajuće radno vreme, pravo na neradne dane, na prekovremeni rad, na godišnji odmor.