Što su sta­no­vi sku­plji, vi­še se pro­da­ju. Ta­ko bi se mo­glo opi­sa­ti tr­ži­šte ne­kret­ni­na u Sr­bi­ji, što po­tvr­đu­je naj­no­vi­ji iz­ve­štaj Re­pu­blič­kog ge­o­det­skog za­vo­da (RGZ). Pre­ma nje­go­vim po­da­ci­ma, u če­tvr­tom kvar­ta­lu 2025. ce­ne sta­no­va po­ra­sle su za 5,7 od­sto u od­no­su na isti pe­ri­od pret­hod­ne go­di­ne, a i ugo­vo­ra je bi­lo vi­še, 14.212, što je uve­ća­nje za 4,7 pro­ce­na­ta u po­re­đe­nju sa po­sled­njim tro­me­seč­jem 2024. Ukup­na vred­nost pro­me­ta sta­no­va bi­la je 1,448 mi­li­jar­di evra, od če­ga je sa­mo u Be­o­gra­du na sta­no­ve po­tro­še­no 768,5 mi­li­o­na evra. To je re­kord­na je kvar­tal­na vred­nost tr­ži­šta ove vr­ste ne­po­kret­no­sti, a u isto vre­me je po­ve­ća­nje od 13, 8 od­sto u od­no­su na če­tvr­ti kvar­tal 2024.  

Za­ni­mlji­vo je i to da je rast ce­na sta­no­va u no­vo­grad­nji, ku­plje­nih od in­ve­sti­to­ra, i u sta­ro­grad­nji go­to­vo iz­jed­na­čen, 5,71 pro­ce­na­ta na­spram 5,69 u ko­rist no­vih sta­no­va. Naj­ve­ći go­di­šnji rast ce­na, ka­ko na­vo­di RGZ, za­be­le­žen je u Be­o­gra­du i iz­no­sio je 6,32 pro­cen­ta. U od­no­su na isti pe­ri­od 2024. one su u če­tvr­tom kvar­ta­lu 2025. išle na­go­re i u Voj­vo­di­ni, za 5,77 od­sto, u Šu­ma­di­ji i za­pad­noj Sr­bi­ji za 4,33 pro­cen­ta. Do­ma­ći trend pra­ti pri­li­ke na tr­ži­šti­ma ze­ma­lja Evrop­ske uni­je po­put Ma­đar­ske, Por­tu­ga­la i Bu­gar­ske u ko­ji­ma je za­be­le­žen dvo­ci­fren go­di­šnji rast ce­na, a iz­u­ze­tak je Fin­ska u ko­joj je sma­nje­na ce­na stam­be­nih ne­kret­ni­na.

Šta nam go­vo­re ovi sta­ti­stič­ki po­da­ci?

– Tr­ži­šte se u 2025. go­di­ni de­fi­ni­tiv­no opo­ra­vi­lo po­sle stag­na­ci­je od kra­ja 2022. Uku­pan ostva­re­ni pro­met od 2,5 mi­li­jar­di evra u pro­šloj go­di­ni sa­mo za sta­no­ve u Be­o­gra­du pred­sta­vlja po­rast od oko 13 od­sto u od­no­su na iz­nos od 2,2 mi­li­jar­de iz 2024 go­di­ne. Osim broj­ki, tre­ba se osvr­nu­ti na do­ga­đa­je iz pro­šle go­di­ne ko­ji su ima­li uti­caj na do­no­še­nje od­lu­ka. Od fe­bru­a­ra su na­ja­vlji­va­ni ve­li­ki stu­dent­ski pro­te­sti za mart, da bi april i maj obe­le­ži­le ve­sti u ve­zi sa ra­tom ca­ri­na­ma iz­me­đu Ame­ri­ke i dru­gih ze­ma­lja. Pro­šlog ju­na na­stu­pio je dva­na­e­sto­dnev­ni rat Ame­ri­ke i Izra­e­la pro­tiv Ira­na. U tom pe­ri­o­du bi­le su ak­tu­el­ne i blo­ka­de de­lo­va gra­da. Da­nas ovi do­ga­đa­ji de­lu­ju kao da­le­ka pro­šlost, ali su uti­ca­li na to da deo ku­pa­ca od­lo­ži ula­ga­nje u ne­kret­ni­ne. Upr­kos sve­mu, tr­ži­šte je po­ka­za­lo ko­li­ko je ot­por­no – sma­tra Mi­o­drag Ga­zi­ba­ra, kon­sul­tant za in­ve­sti­ci­je agen­ci­je „Kor­don”.

On uka­zu­je na to da su kre­dit­ni kup­ci po­sta­li zna­čaj­ni uče­sni­ci na tr­ži­štu, za raz­li­ku od pret­hod­nih go­di­na ka­da se ma­nje lju­di od­va­ži­lo da se za­du­ži kod ban­ke za ku­po­vi­nu sta­na.

– Še­zde­set od­sto svih tran­sak­ci­ja je u ke­šu, dok su 40 od­sto kre­dit­ni kup­ci. Oni na­sta­vlja­ju da bu­du bit­ni igra­či na tr­ži­štu, ali je pro­seč­ni pre­o­sta­li iz­nos stam­be­nog kre­di­ta po po­da­ci­ma ko­je ob­ja­vlju­je Udru­že­nje ba­na­ka Sr­bi­je ne­što ve­ći od 40.000 evra, ta­ko da ne tre­ba po­me­ša­ti po­rast bro­ja ku­pa­ca ko­ji ko­ri­ste kre­dit sa po­ra­stom pro­cen­tu­al­nog uče­šća kre­di­ta u vred­no­sti sta­na – is­ti­če Ga­zi­ba­ra.

Sve go­vo­ri u pri­log to­me da su ne­kret­ni­ne u Sr­bi­ji i da­lje naj­po­u­zda­ni­ji ob­lik ču­va­nja i uve­ća­nja ka­pi­ta­la, od­no­sno na­ju­no­sni­ji bi­znis. Ali, Ga­zi­ba­ra na­gla­ša­va, da pot­pu­nost ovih po­da­ta­ka tre­ba uze­ti sa do­zom re­zer­ve za­to što RGZ ne re­gi­stru­je pred­u­go­vo­re, već is­klju­či­vo ugo­vo­re ko­ji se pot­pi­su­ju pred use­lje­nje. 

– Sa prav­ne stra­ne gle­da­no, po­da­ci su is­prav­ni, za­to što ko­nač­ni ugo­vo­ri ko­ji su na­ve­de­ni je­su pot­pi­sa­ni u če­tvr­tom kvar­ta­lu, ali su se te tran­sak­ci­je tr­ži­šno gle­da­no od­i­gra­le ra­ni­je pa ne od­sli­ka­va­ju broj tran­sak­ci­ja i ce­nu u re­al­nom vre­men­skom ro­ku. Jed­no­stav­no re­če­no, ko­ri­šće­nje pred­u­go­vo­ra zna­či da su se ku­pac i pro­da­vac do­go­vo­ri­li mno­go ra­ni­je ne­go što to zva­ni­čan ugo­vor, ko­ji se na­vo­di u iz­ve­šta­ju RGZ-a, po­ka­zu­je, pa broj tran­sak­ci­ja i ce­na sta­na ni­su od­raz tre­nut­ne si­tu­a­ci­je na tr­ži­štu. Ta­ko­đe, za ne­ki od pro­je­ka­ta pred­u­go­vo­ri je­su pot­pi­sa­ni u če­tvr­tom kvar­ta­lu 2025, ali to se u po­sled­njem iz­ve­šta­ju ne vi­di – ob­ja­šnja­va Ga­zi­ba­ra.

Go­di­na­ma se ni­ko ne usu­đu­je da prog­no­zi­ra da će kva­dra­ti po­jef­ti­ni­ti, a u uslo­vi­ma ra­ta na Bli­skom is­to­ku i ener­get­ske kri­ze ko­ju je on pro­iz­veo u ostat­ku sve­ta još je ma­nje ve­ro­vat­no da će se to de­si­ti. Jer, skok ce­na naf­te i ga­sa po­ve­ća­će tro­ško­ve iz­grad­nje za pred­u­zi­ma­če – sku­plji gra­đe­vin­ski ma­te­ri­ja­li i tran­sport na kra­ju će po­go­di­ti kup­ce. Za mno­ge od njih, zbog vi­so­kih ce­na, ku­po­vi­na sta­na i da­lje je neo­stva­re­ni san. 

Sav­ski ve­nac re­kor­der  

Za stan od 90 kva­dra­ta na Sav­skom ven­cu iz­dvo­je­no je naj­vi­še nov­ca u če­tvr­tom kvar­ta­lu 2025. go­di­ne – 1.376.602 evra. U is­toj op­šti­ni pro­dat je i naj­sku­plji kva­drat sta­na od 15.298 evra, kao i ku­ća ko­ju je no­vi vla­snik ku­pio za mi­li­on evra. Naj­vi­še nov­ca za kva­drat po­slov­nog pro­sto­ra, 7.333 evra, iz­dvo­je­no je na Vra­ča­ru, dok je u Sta­rom gra­du naj­vi­ša ugo­vo­re­na ce­na za 732 po­slov­na kva­dra­ta bi­la 2.750.000 evra. Naj­sku­plje ga­ra­žno me­sto ko­šta­lo je 60.000 evra i pro­da­to je na Sav­skom ven­cu.