Politički kameleon

Nakon smene ministarke unutrašnje bezbednosti Kristi Noem i državne tužiteljke Pam Bondi u svega nekoliko nedelja, činilo se da je razbijena iluzija o stabilnom kabinetu Donalda Trampa, te da se nameće pitanje ko će sledeći napustiti Belu kuću velikog brata. Američki predsednik je, prema izvorima britanskog „Gardijana”, privatno anketirao najbliže saradnike o tome da li bi trebalo da otpusti i direktorku Nacionalne obaveštajne službe Tulsi Gabard. Njen greh navodno je to što nije osudila bivšeg šefa antiterorističkih operacija Džoa Kenta, koji je prilikom dramatične ostavke prošlog meseca javno iskritikovao odluku Vašingtona da započne rat u Iranu. Međutim, direktor komunikacija Bele kuće Stiven Čeung rekao je u petak da predsednik ima „potpuno poverenje” u Gabardovu „i da je svaka insinuacija u suprotnom potpuno lažna vest”.

Da je do smene došlo, ta epizoda bi potvrdila opasku koju je, u trenutku njenog imenovanja na čelo službe zadužene za nadzor 18 obaveštajnih agencija, uključujući CIA i FBI, zabeležio magazin „Njujorker” – „iako se bivša demokratkinja složila sa Trampom, njena prava lojalnost ostaje nedostižna kao i uvek”. Ipak, izgleda da je Gabardova naučila lekcije iz prošlosti i da sada više smisla ima predviđanje Nila Aberkrombija, bivšeg guvernera Havaja, koji ju je opisao kao kameleona koji će se snaći među republikancima.

Tulsi Gabard (45) postavila je brojne presedane u političkoj karijeri. Ušla je u parlament Havaja 2002. sa samo 21 godinom, kao najmlađa osoba ikada izabrana u toj državi, gradeći karijeru na stavovima protiv abortusa i „LGBT ekstremizma”. Napustila je funkciju nakon jednog mandata da bi se dobrovoljno pridružila medicinskoj jedinici vojske u Iraku. Po povratku iz rata uzima člansku kartu Demokratske stranke i predstavljala je Havaje u Kongresu od 2013. do 2021, postavši prvi hindus koji je služio u Predstavničkom domu SAD. Na poziciju je došla uz podršku pomenutog Aberkrombija, koji je ranije bio zgrožen njenim stavovima, ali je poverovao da se promenila. Počela je da se zalaže za levičarske ciljeve poput državnog zdravstva i besplatnih školarina. Ova pitanja su bila deo koji je isticala tokom kandidature za demokratsku predsedničku nominaciju 2020. godine – od koje je na kraju odustala, podržavši Džoa Bajdena. Dve godine posle napustila je demokrate, optužujući ih da su „elitistički skup ratnih huškača”.

Bila je to ulazna karta da postane saradnica Foks njuza i na tom je počela da podržava najkonzervativnije republikance. Tu se sprijateljila sa Takerom Karlsonom i Robertom F. Kenedijem Mlađim, i neposredno pred izbore 2024. zvanično se pridružila Republikanskoj partiji.

Njen privatni život jednako je nekonvencionalan kao i njena politika. Rođena u Američkoj Samoi, odrasla na Havajima, a detinjstvo je provela između surfovanja, borilačkih veština i joge. Školovala se uglavnom od kuće zbog želje roditelja da je nauče hinduističkim vrednostima, uz dve godine boravka u ženskoj školi na Filipinima. Naknadno je diplomirala poslovnu administraciju na „Havaji Pacifik Univerzitetu”, ali je paralelno gradila i vojnu karijeru. Završila je i ubrzanu oficirsku obuku 2007. na vojnoj akademiji u Alabami, gde je kao prva žena u istoriji ustanove proglašena za najboljeg kadeta.

Udata je za sedam godina mlađeg Abrahama Vilijamsa, snimatelja, s kojim deli strast prema surfovanju i planinarenju.